I tako se ja iznenada nađoh na Krstarici 
Iskreno rečeno, sramota me je da priznam da koristim internet još od 2004te godine, i da nikada nisam pokazao mnogo interesovanja za Krstaricu. Slušao sam, naravno, razne priče i komentare o sajtu, ljudima koji posećuju, pričama i rasparavama... I dobro i loše; a ipak, nije me zanimalo da zagrebem ispod površine.
Ipak, u skorije vreme sve češće posećujem sajt radi pretraga i određenih sadržaja, i eto, tako ja odlučio da se pridružim. Ovo, doduše, nije prvi put da vodim blog. Davne 2006te sam znao provoditi sate kuckajući post-ove i komentare, čitajući druge blogove; a onda je život krenuo dalje, polako postajao mnogo ozbiljniji, i slobodnog vremena je bilo sve manje i manje. Narednih nekoliko godina sam provodio uglavnom jureći za poslom zbog nedostatka finansija i interesovanja za fakuletsko obrazovanje, a u međuvremenu sam se zadovoljavao, između ostalog, deleći određena interesovanja sa nekoliko veoma dobrih prijatelja iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Finske, Francuske itd.
Ali ajde po redu, potrudiću se da mi misli ne lutaju. Zovem se Marko i imam 24 godine. Rođen sam u Beogradu i završio sam mašinsku školu "Petar Drapšin" u Beogradu, sada znana po imenu "Vazduhoplovna akademija" ili kako god. Veliki sam ljubitelj muzike i video igara, redovno pratim "scene", uključujući i svet software-a, uglavnom vezan za Microsoft i/ili Windows. Smatram da sam "drugačiji" i "jedinstven", dimaničan i čudan, pesimista i sanjar; verovatno sam imao prošli život u kojem sam bio... hmmm, to ćemo za neki drugi put
Uživam u neobičnim stvarima, izbegavam diskusije o politici i religiji, posebno sa negativnim ljudima i generalno o stvarima od kojih mi raspoloženje opada.
Pravi pivopija, najčešće me možete videti u "The Three Carrots" irish pub-u, verodostojno uživajući u po kojoj krigli tamnog piva
a ponekad i uz Absinthe 
Moje aktivnosti variraju u zavisnosti od raspoloženja, ali generalno nisam "party animal"; određeni izuzeci uvek, naravno, postoje.U mojoj sobi se najčešće može čuti jazz i metal (a bude s vremena na vreme i blues, soul, orkestralna/simfonijska muzika iz video igara/anime-a/filmova, irski/škotski narodnjaci), videti popularna humoristička serija a la "Will&Grace", "How I Met Your Mother" ili nešto ozbiljnije poput većine HBO ratnih serija; kada su filmovi u pitanju, prvenstveno ratni, pa komedije. Obožavam crni, morbidni i perverzni humor, i nema ništa što ne može da me nasmeje, bez obzira koliko ozbiljno zvučalo; to, naravno, ne znači da nemam poštovanja prema tom individualnom određenom aspektu prepucavanja od smeha
Nisam rasista, šovinista i slično, naravno 
Užasno sam lenj, to je totalna istina, ***. Naravno, ono što se mora, nije teško. Doduše, zbog (manjka) školovanja sam do sada radio raznorazne poslove i one "poslove": tokom srednje škole sam (kratko) radio kao "sve-i-svašta" pomoćnik na radiju Beograd 202, kada je metal scena još uvek bila bogata i imala nade za opstanak; čučao sam u kiosku kao prodavac pokvarenih grickalica i prastarih kurtona, a poslednji "veliki" posao je bio kao obezbeđenje za firmu koja nije plaćala ni upola koliko je trebala, bez prijave/osiguranja/slobodnih dana/bolovanja... Sve sam, bogami, morao da odrađujem, od pijanstva kolega koji ne dođu na smenu (nakon mojih 16 sati sedenja u prašnjavom objektu koji se renovira, bez struje, vode, grejanja itd.) do prehlada, temperatura i ostalih organskih nepogoda. To je bila zima 2007e u nacionalnoj službi za zapošljavanje na Čukarici (Banovo Brdo rules
). Onda sam u februaru preskočio banke, butike i ostala sranja, i ubačen sam u konzulat Mađarske na Senjaku, gde sam trpeo druga sranja sve do oktobra 2009te (ja se samo nadam da me niko neće prepoznati, haha 
ako se desi, rado ću vam prepričavati kakav je pakao taj posao bio)Već neko vreme sam single jer, iskreno rečeno? Poslednja veza je nekako kratko trajala i iznenada je prekinuta, što je bullshit! Doduše, nije da sam ikakav frajer i da mi je lako da "zbarim nešto", haha, bez uvrede. Romanik jesam, recimo, izeđu ostalog, hehe, ali kontam da je bolje da budem sam nego sa nekim pored koga nisam srećan; to mi se obilo o glavu više puta >_<
Mislim da je ovo sasvim dovoljno, možda čak i previše nego što je meni "comfortable". U budućnosti se na ovom blogu može očekivati bilo šta vredno pominjanja, zaista neću praviti granice.
pa dobrodosao.....i prijatno ti bilo. 
