Pogledajte prilog 1047319
Vučićev put do dna: Od borca protiv korupcije do šamara iz SAD zbog iste
Sedmorica kongresmena uputila su pismo predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u kom su optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je produbio korupciju u zemlji, da je odgovoran za gušenje slobode štampe i da je zloupotrebio medije za sopstvenu promociju. Prva konkretna reakcija iz SAD samo je još jedna u nizu potvrda da je šef srpske države obrnuo pun krug i zaokružio svoj put do dna - počeo ja kao borac protiv korupcije, a sada je odgovoran za njeno bujanje.
Od kad je došao na vlast i postao prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je radio na tome da svu moć u zemlji koncentriše kod sebe. Danas, praktično deset godina od promene režima, Srbija je postala država u kojoj jedan čovek odlučuje o svakom segmentu života, preuzima ulogu institucija, presuđuje “krivcima” i oslobađa “nevine”.
To su (mnogi bi rekli napokon) primetili i predstavnici Kongresa u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su u pismu predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, između ostalog, naveli da je Vučić odgovoran za rast
korupcije u zemlji.
“Na nesreću po narod Srbije, izveštaji su pokazali da je predsednik Vučić produbio korupciju u Srbiji, uključujući i korišćenje krize sa koronavirusom, koju je koristio kao izgovor za trošenje državnog novca i nabavku respiratora. Predsednik Vučić je otišao toliko daleko da je na Radio-televiziji Srbije rekao da je, dok je ceo svet tražio respiratore, Srbija dolazila do njih ‘polulegalno”, navodi se u pismu.
I ovog puta nije samo korupcija stavljena na teret šefa srpske države. Vapaji slobodnih medija, koje godinama predstavnici vlasti proganjaju, uništavajući živote njihovih novinara, konačno su se čuli. Kongresmeni su primetili i da je vlast u Srbiji ohrabrila prorežimske medije da objavljuju privatne podatke novinara koji su otkrivali korupcionašpke i kriminalne poslove elita.
“Nažalost, sloboda medija je dostigla novu najnižu tačku u Srbiji. Reporteri bez granica su istakli da je Srbija zemlja u kojoj su novinari gotovo svakodnevno izloženi napadima, koji najčešće dolaze od vladajuće elite i provladinih medija. Takođe je jasno da provladini mediji razvijaju i da su u obostrano korisnom odnosu sa vlašću u Srbiji. Kao jedan eklatantan primer je RTV Pink, najveći privatni emiter u Srbiji, koji je dobio najmanje 7 miliona evra državnih kredita između 2014. i 2016. godine. Sledeće godine, kada se predsednik Vučić kandidovao za predsednika, RTV Pink je njegovoj kampanji obezbedila znatno više vremena, nego svim ostalim kandidatima zajedno. Čak su i poslovi mreže Telekom u većinskom državnom vlasništvu obavijeni velom tajne”, poručuju kongresmeni”, navodi se.
Da paradoks bude veći, borba protiv korupcije i kriminala ustoličila je Vučića kao gospodara Srbije i zahvaljujući njoj je došao do ogromnog poverenja građana. Danas je jasno da je u pitanju bila obmana javnosti i birača.
Hapšenje predstavnika bivše vlasti, koji su kasnije uglavnom oslobađani optužbi, sportski ribolov sa tajkunima, koje je hapsio, ljubio i potom puštao na slobodu, Srbiji nisu doneli pravdu, niti su unapredili njen ugled u inostranstvu.
Naprotiv, jedini benefit od toga imao je sam Vučić. Uspeo da anestezira javnost i zaslepi glasače svojom “nepokolebljivošću” u borbi protiv “mafijaško-korupcionaške” hobotnice.
Država „srasla“ sa kriminalom i zato na agendi nema borbe
Borba protiv kriminala i korupcije odavno je prestala da bude deo agende šefa srpske države.
Paralelno sa formiranjem prve zajedničke vlade SNS i SPS, počeo je i vrtoglavi politički uspon šefa naprednjaka Aleksandra Vučića, koji je u prvih godinu dana svoje vlasti gradio sebi imidž nepokolebljivog borca protiv korupcije i osobe koja će bez straha da uđe u obračun sa finansijskim moćnicima i kriminalcima.
Počeo je sa hapšenjem vlasnika Delta holdinga biznismena, Miroslava Miškovića i njegovog sina. Osumnjičeni su bili za malverzacije u putarskim preduzećima.
“Miroslav Mišković nije jači od države. Ja vam to večeras jasno i glasno kažem. Možda je on lično jači od Aleksandra Vučića. Jači je mnogo. Ali od države nije jači i država će pobediti”, rekao je predsednik uoči hapšenja vlasnika Delte.
Miroslav Mišković je po toj optužnici oslobođen ali mu je na teret naknadno stavljeno delo „utaja poreza“. To suđenje i danas traje.
Nakon hapšenja Miškovića, Vučić je tvrdio da tužilaštvo ima jak predmet, te da je reč o slučaju gde je “isisano 33 miliona evra državnog novca”. Posle najave da postoji mogućnost da se Mišković brani sa slobode, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije je reagovao sa negodovanjem, tvrdeći da bi to bio njegov lični poraz.
Naposletku to se i dogodilo.
Vlasnik Delte je bio samo početak. Vučić istovremeno najavljuje i obećavao da će razrešiti sve sporne privatizacije u zemlji s početka dvehiljaditih. Čuvene 24 sporne privatizacije.
O tome kako je izgledala Vučićeva borba protiv korupcije i kriminala, govorio je u nedavnom razgovoru za nedeljnik NIN inspektor u penziji Siniša Janković, nekadašnji član Radne grupa za 24 sporne privatizacije.
Kako je rekao, pomenuta radna grupa je tada proširila svoje istrage na druge koruptivne poslove, ali da se u međuvremenu ispostavilo da se dobar rad u MUP-u plaća kaznama i degradacijom.
“Ova vlast nikada nije imala iskrenu nameru da se upusti u iole ozbiljniju borbu protiv političke korupcije, kako su najavljivali kada su dolazili. Sada smo došli do toga da neko brani narkodilere i ubice, što je ranije bilo nezamislivo. Ni jedna politička vlast pre ove nije to radila”, rekao Janković.
NIN je preneo da je Janković, kao rukovodilac jednog tima koji je imao najviše uspeha, ispričao kako su radili i kako su zustavljeni kad su došli do moćnih ljudi povezanih sa vlastima.
“Кada smo došli do ljudi koji imaju veću moć i koji su se već povezali sa novom vlašću onda su počela opstrukcija na razne načine. U jesen 2012, kada je Radna grupa počela da radi i kada je trebala da se prikažu rezulatati onda je Vučić izlazio u Skupštinu sa našim nedeljnim prikazima i mahao najavljujući nova hapšenja. Svi oni koji su značajnije učestvovali u kriminalu i korupciji, a u početku su se povezali sa novim vlastima ostali su netaknuti”, ispričao je on.
Janković je objasnio da su uhapšeni “neki bivši ministri i Miroslav Mišković”, ali da oni tada nisu imali najveću moć. Dodao je da je Radna grupa raspuštena nakon dve godine uz obrazloženje da mnogo košta – navodno dva miliona.
“Mi smo kroz krivične prijave, ono što nam je priznato, došli do sume od 800 miliona evra. Ono što nam nije dato da realizujemo, a vodili smo istrage do samog kraja je oko 1,2 milijarde evra. Nismo vodili samo istrage zbog privatizacije, već, na primer, zbog korupcije sa đubrivom. Ušli smo duboku u istragu, na primer, u Srbijagas, ali je Radna grupa ukinuta i nismo mogli da realizujemo. Zvali su nas Vučićeva grupa, a onda smo doživeli ono što je Кafka napisao u Procesu. Pokrenuta je kampanja protiv nas sa namerom da se stavi celo društvo pod kontrolu, pa i kriminal. To sada vidmo posle ovoliko godina. Nikada nije poostojala iskerena volja ove političke vlasti da se obrčuna sa kriminalom. Imali smo samo, kako sam nazvao u mojoj knjizi, pritvorsko meso, jer su hapšenja bila samo informacija za režimske medije. To su bili marginalci, a sve je prekinuto kada je vlast zaštitila glavne krivce koji su se povezali sa njom” rekao je, između ostalog, Janković.
Rezultat Vučićevog igrokaza – ustoličenje
Bez obzira na epilog hapšenja i obećanja politički profit je bio višestruka.
SNS je, zahavaljujući priči njenog lidera, da se bori protiv najveće društvene pošasti savremenog doba, na parlamentarnim izborima 2014. godine osvojila 48,35 odsto podrške, što je bio duplo bolji rezultat u odnosu na maj 2012. godine, kad su pod vođstvom Tomislava Nikolića došli sa 24,04 procenta glasova.
Nakon okončanja parlamentarnih izbora, Vučić je preuzeo funkciju premijera Srbije, a nakon toga i predsedničku.
Istovremeno, dok je rasla moć lidera naprednjaka, priča o borbi protiv korupcije i kriminala je postepeno odlazila u zaborav i samo se sporadično pominjala u momentima kad su istraživanja javnog mnjenja ukazivala da je dobro reći nešto na tu temu.
Da je borba protiv korupcije i kriminala daleko ispod agende vlasti i prvog čoveka države, pokazalo se u međuvremenu i na primerima poput rušenja u Savamali, aferama “Krušik” i “Jovajica” i stvaranju klana Veljka Belivuka.
Ni u jednom od pomenutih slučajeva država, odnosno vladajuća stranka i njen lider, nisu sprečili širenje kriminala i korupcije. Štaviše, otkriveno je da su upravo predstavnici vlasti, direktno ili indirektno, bili učesnici ovih afera.
Koliko se sam predsednik udaljio od priče s početka svoje vladavine, pokazuje pomenuto pismo kongresmena, ali i nastupi šefa države, poput nedavnog kad je otvoreno brani osumnjičenog narko bosa Predraga Koluviju.
“Taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sličan slučaj da je čovek za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru. Vrlo čudno složićete se jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koliko pola okruženja, Nemci i ostali su legalizovali. Što on takođe negira da je imao uopšte. Ali dve godine da provedete u pritvoru zbog nečega takvog, očigledno se neko plašio onoga što bi moglo da se čuje”, rekao je čovek koji je za sebe tvrdio da je borac protiv korupcije i kriminala.
