Прво, добили смо распоред снага који ће остати непромењен годинама.
Једина могућа влада је ДС, ДСС и Г17+ (и можда мањине као шлаг на торти, мада не бих био сигуран око мањина). Зашто је то тако, пре него што буљук острашћених сатрапа крене да пљује и да прича како ће баш његови за 50-ак година моћи да оформе самостално владу и да ће ова да траје који месец? Коштуњави неће званично са СРС, јер му је то политичка смрт, појешће га, неће он њима прати имиџ. То се једноставно неће никад десити, ма шта радикали мислили и прижељкивали. ДС ће покушати да прогура ЛДП (Лопушко-Дркошка Партија) у коалицију, али ће их Коштица и Динкић одбити, зато што је политичка смрт за такве партије ући у коалицију са неким ко се одриче Косова. А и смрде, брате мили. Чисто сумњам да би и Чеди одговарало да уђе у владу, овако може да сере и да чека следеће изборе, где би освојио 255%, ако Ђинђић, њихов бог, ускрсне, вастину васкресе. СПС неће ДС и Динкићићи, тако да отпадоше и они. И остадоше три другара!
Е сад, полупредседник полусрбије ће дати мандат самом себи (а ко не би?), тј. оном његовом Мики Маусу. Више шансе имам ја да будем премијер (а и бићу за 50-ак година, и то пре Николића и Чеде) него ММ. Динкић је на крв и нож са њим. Како Тадић мисли са 65 посланика да има и председника и премијера? Кошзуница неће прихватити договор да премијер буде из ДС-а а да заузврат ова симпатична интересна група подржи нашег потпуно искреног и никаквим митоманским илузијама оптерећеног државотворника да обнаша власт као президент још коју деценију, јер се мистер К. сећа како су демократе подржале устав, а онда остадоше код куће кад је требало да се гласа. Коштуница ће лако, исувише лако, да наговори Динкића да га подржи да буде премијер. То Тадић неће хтети ни да чује. И шта сад?
Онда ће да се вуку преговори, љубљени свет ће да почне да нам гура Косово кроз све телесне отворе. Или ће Коштуница владати још два месеца и још мало са владом у оставци, и напабирчити мањински глас, час ту, час тамо, па у последњем тренутку неки договор, или ће сви попустити релативно брзо и направити феудалну поделу владе.
Ако се деси феудална подела, ова влада сасвим сигурно опстаје читав мандат, јер ће се сви у њој бојати да оду на изборе, са овако гласном СРС и ЛДП, цветом српских, лалинских и ромских народа и народности, гласне и стасите опозиције, наследници комуњара сви до последњег.
Мандатар би могао да буде неко никакав, нит смрди нит мирише. Неко попут Ђинђићеве љубе, да Тадић буде задовољан, а да свако заправо ради шта хоће, и Кошт. И Динк. Јунајтид задовољни. А и жена је, па би псовка о власти била изводљива, што је говорио покојни Љуба мољац. Коштуници би припала полиција и министарство иноземних дела (и то Владета Јанковић министар) и још која ситница, Динкићу пола или тако нешто финансија, демократе све остало, па да виш бато.
Ако Тадић буде хтео да он сам буде премијер, па оставка, па председнички избори, па ово, па оно, а Косово још нерешено, све то звучи исувише компликовано чак и за Србију да свари.
СРС и ЛДП, можете само да гледате и да дуго, дуго, дуго, пљувате. О Чединима немам шта да кажем, једноставно ми нису јасни људи који гласају за СРС, а има изузетно образованих, зашто бацају глас. Како нису свесни да ћемо се ми, коју су против радикала, увек ујединити против њих. Али увек. Ја бих чак и са Чедом, који је потпуни морон по мом нескромном мишљењу, ишао у коалицију ПРОТИВ радикала. Не знам, никад не бих могао да гласам за странку која је а приори против монархије. И нисам за Вука, Вук је политички мртав, јупи, јупи!
Е, толико. Ајд, уздравље.