Georg Šolc (10. oktobar 1890 – 27. novembar 1945)
Šolc je rođen u Volfenbitelu i imao je umetničko obrazovanje na Akademiji u Karlsrueu, gde su njegovi nastavnici bili Hans Toma i Vilhelm Tribner. Kasnije je studirao u Berlinu kod Lovisa Korinta. Nakon služenja vojnog roka u Prvom svetskom ratu koji je trajao od 1915. do 1918. godine, nastavio je da slika, radeći u stilu koji spaja kubističke i futurističke ideje.
1919. Šolc je postao član Komunističke partije Nemačke, a njegov rad u narednih nekoliko godina oštro je kritikovao društveni i ekonomski poredak u posleratnoj Nemačkoj.
Godine 1925. imenovan je za profesora na Badenskoj državnoj akademiji umetnosti u Karlsrueu, gde je među njegovim učenicima bio i Rudolf Dišinger. Šolc je počeo da sarađuje 1926. u satiričnom časopisu Simplicissimus, a 1928. je posetio Pariz gde je posebno cenio Bonardov rad.
Sa dolaskom na vlast Hitlera i nacionalsocijalista 1933, Šolc je brzo otpušten sa svoje profesorske pozicije. Proglašen za degenerisanog umetnika, njegova dela su bila među onima zaplenjenim 1937. u okviru kampanje nacista da „pročiste” nemačku kulturu, a bilo mu je zabranjeno da slika 1939. godine.
Godine 1945. francuske okupacione snage su imenovale Šolca za gradonačelnika Valdkirha, ali je iste godine umro u Valdkirhu.
Autoportret 1926.
