(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
NOVA SAZNANJA
Ja nisam vozač…..nije da nisam polagala…jesam..no, nekako sve uz vetar oni ljudi…zacepojle …prvi put sam prošla na crveno jer stadoh lepo i propisno iza kamiona i on krenuo, ja i ne gledam u semafor, reko zna čoek, iskusan, pa ajd Ljiljka za njim tj. za iskustvom ...oćeš....malo morgen....drugi put mi milicioner kaže da se ranije zastavljam pred semaforom....a ja bre bila prva u koloni i lepo podalje još počeh da kočim te mi uopšte nije jasno šta je hteo da kaže...pa samo su se malo zaklatili....a sve krupni ljudi, stameni, stabilni...aman bre
.....na stranu to što nisam skrenula desno kud su oni hteli jer je baš na samom ćošku bio parkiran neki šleper te ja i ne videh ulicu od njega 
....fini bili pa mi nisu zamerili....treći put padoh odma na poligonu...ma nije mi se ni vozilo no me Maca terao, pa ja ajd da ne ispadnem nadžak..
..i tako, odustadoh na silno razočarenje mojega muža. To je bila njegova tadašnja reakcija. Sadašnja je da je to odlična stvar….mislim to što mi ne dadoše dozvolu…..zarad sveopšte bezbednosti. Kad deca stasaše da mogu misliti svojom glavom I držati volan u rukama, rekoše svud će oni da me voze ili da uzmem taksi samo da ne polažem….kažu, “Maki, nema potrebe da se zamaraš time, imaš ti mnogo obaveza”….baš vode računa o meni….ljubi ih majka E, sad, iako nisam vozač znam jedno…..neće kola da idu ako ne sipaš gorivo…I to ne bilo kakvo gorivo…aaaaa….jok….samo odgovarajuće inače zariba motor i sve se nešto joguni, štekće, beči, krči, ripa …i stane…
Otkud znam? Pa komšinica Zaga sela u njihova nova novcata kola….i otišla na pumpu da sipa gorivo, al nije znala koje, pa žena mislila da idu na onaj isti benzin kao i stara te taj naručila kod zgodnog dečka koji radi na pumpi....i on uslužio gospoju kako je tražila bez uključivanja gornjeg mozga….al’ oćeš djavola….idu na neki drugi ….bezolovni….i tako krk, štuc…koji ti je moj sad u ***** ********.....*****.....***** ******* (to ga pita komšinica Zaga sve onako našminkana i namontirana sa sve svežom frizurom jer je do frizera bilo goriva a i pedikir, manikir i ostali uslužni svi su tu na gomili te je baš doteraše po jusu....i preko jusa
) ….i dodje šlep služba….i komšija muž….ispričaše se lepo Zaga i muž joj …onako domaćinski...rečito...eh, ljubav...Bože, svud čovek nailazi na nova saznanja…ali svud.
PS Za Riadu..uz kafu..da joj opusti napet dan, i naravno za sve ostale čitače.....
vidimo se za neki dan 
Ja se sjećam jednog tvog davnog posta u kojem si govorila o svojim prvim pokušajima vezanim za uključivanje u saobraćaj...sjećam se da me pravo nasmijao....a ovaj,ovaj je boš bolji
..ona sirota nije imala od kad da čita moje eseje...umorna od preplivavanja Dunava i talasastih valcera