kapetanmark
Legenda
- Poruka
- 59.828
Autorska tema
O botu i botovanju šira javnost u Srbiji je čula posle prepucavanja političkih stranaka. Danas je to duboko ukorenjena profesija.
Botovanje je termin koji se koristi u informativnim tehnologijama i za simulaciju korisnika računarskim programom ili nekim skriptama. To znači da oni simuliraju ono što radi pravi korisnik preko računara. Recimo, ako je u pitanju neki veb-sajt i on ima neko glasanje, a oni žele da, recimo, 400 puta glasaju za nekoga ili za nešto, odnosno za predviđeno, onda rade sledeće: naprave svog bota ili na engleskom, robota, koji će izaći na taj sajt, i glasati 400 puta umesto pravog korisnika
Pri tom, oni (ljudi koji time rukovode) obavljaju registraciju kao da je u pitanju 'normalan' korisnik, dakle registruju se na sajt i zatim glasaju ili komentarišu
Da li je to legalno ili ne, u Srbiji ne postoje neki segment zakona koji to zabranjuju.
Ali, etički gledano, nije legalno. Ako pričamo o Fejsbuku i lajkovanju, moguće je napraviti bot mrežu. Faktički se kradu Fejsbuk nalozi, stavljaju se u mrežu botova i onda se računar loguje na jedan po jedan nalog i lajkuje određene stranice, bilo da je u pitanju neka politička stranka ili nešto drugo. Meta botova može da bude bilo ko. Na Fejsbuku može da se aktivira aplikacija koja sama aktivira nalog, ostavlja određeni komentar i komunicira sa drugim ljudima. Pitanje je samo u kojoj se meri to koristi i u koje svrhe
Generalno za prostije botove kao što je lajkovanje na Fejsbuku i Tviteru dovoljna je jedna osoba. Posle pravljenja takvog bota ta osoba više nema ništa sa tim, sve je prepušteno računaru. Često se funkcioniše i na osnovu nekog virusa koji zarazi više računara, koji posle toga šalju to nalogu na Fejsbuku. Bot prikupi informacije o svim nalozima, znači od različitih inficiranih računara i posle toga se lajkuju stranice sa tih naloga
Dovoljno je da samo taj jedan bot izađe na sajt i da komentariše i lajkuje, ali u slučaju Fejsbuk lajkovanja ima i elementa hakovanja
u kontekstu botovanja navodi se i podatak da, prema nekim istraživanjima koje su nedavno radili o korišćenju interneta na mobilnim telefonima, procenat populacije starosti od 18 do 25 godina, njih 78 odsto koristi internet na telefonu dok je među onima koji imaju od 24 do 35 godina taj procenat oko 60 odsto.
Tamo gde se prepliću strah za egzistenciju, odsustvo sopstvenog mišljenja, želja da se neko uvredi i javno ponizi, tamo gde mogu da im stave svašta u glavu, a da ih ne zaboli – tamo stanuju botovi.
Posebna je to vrsta ljudi, novo je to zanimanje koje je procvetalo poslednjih godina. Oni su partijski vojnici, beskičmenjaštvo je njihova ideologija.
EVO ISPOVESTI SA INTERNETA JEDNE OD BIVŠIH "BOTOVA":
Ovo je ispovest devojke koja je bila bot Srpske napredne stranke. Plaši se da govori javno, čak i sada kad je napustila domovinu i to „časno zanimanje“.
„Trenutno živim daleko od Srbije i čekam dan kad će pravda stići sve one koji danas u Srbiji sprovode neku svoju pravdu. Oni su potpuni gospodari naših života, koji sve manje liče na živote, više na neku video-igricu koju igra uzak krug ljudi iz vlasti ili vrlo bliskih vlasti. Ja sam izašla iz tog vrzinog kola i danas mi se čini da mogu objektivno da sagledam sve ono što sam preživela u prethodnom periodu. Razmišljala sam da sve objavim na svom Fejsbuk profilu, ali se iskreno plašim da bi me to dovelo u rizičan položaj. Zato sam se odlučila na anonimnu ispovest, to su moja saznanja i utisci koje sam stekla radeći za ‘opšte dobro’, tako mi je zapravo bilo servirano.“
Bot je skraćenica za softverskog robota, što bi značilo softverskog agenta, koji ima i neke elemente veštačke inteligencije, a kod nas su to internet timovi političkih stranaka koji imaju zadatak da slepo kucaju komentare podrške svojim partijama ili njihovim liderima na društvenim mrežama, pokušavajući da na taj način izvrše uticaj na javno mnjenje.
Žargonski, kad nekome kažete „bote jedan“, to znači da mu je prazna glava.
Izraz je nastao među igračima popularne igre „Counter Strike“. Kad nije bilo dovoljno saigrača, koristili su se botovi, ali oni su tu igru često zaglupljivali, udarali su u zidove, zaglavljivali se, glavinjali, ometali, jednostavno rečeno – nisu služili namenjenoj im svrsi. Tako su pravi igrači ove „lažnjake“ koji su često grešili i bili beskorisni oslovljavali sa: „Bote jedan!“
Radili smo u potkrovlju kafane koja se nalazi na Zvezdari, u Ulici Dimitrija Tucovića, to potkrovlje ima oko 300 kvadratnih metara, imali smo najmoderniju opremu, kompjutere, servere… Nagrada za dobro obavljen posao svakako nisu sendviči, kako se to pretpostavlja, već državna plata. Svi smo se vodili kao da radimo marketinško-referentski posao u raznim javnim upravama i naše plate kretale su se od 45.000 do 90.000 dinara. Mirjana, vlasnica tog prostora, koja me je i regrutovala za posao, zauzvrat je dobijala da sa svojom građevinskom firmom radi šta god želi, njen brat je dobio dozvolu da bude notar, a kćerka je bila zaposlena u kabinetu tadašnjeg ministra Sertića. Sve kampanje su bile dobro osmišljene i uvek su se odvijale uz logističku podršku uticajnih žena iz SNS, jedne iz kabineta gradonačelnika, druge iz Skupštine grada i još jedne iz kabineta premijera. One su mozgovi svih akcija i botovskih operacija, iznad njih su jedino dve premijeru veoma bliske osobe. Uglavnom su nam davali uputstva u njihovo ime, a nama se činilo da ni sam premijer ne zna kakva je mreža ispletena u njegovom okruženju.“
Uputstvo za upotrebu
Da bi postala dobar bot, Marija je morala da prođe i obuku. Uputstva su bila sledeća: „Kad već unosite ime za komentar, nastojte da to ne bude samo lično ime, npr. Milan, već da bude jedinstvenije, Milanče ili MilanR, jer postoji mogućnost da još neko ostavi komentar pod istim imenom, pa da vam zbog toga ne bude objavljen, naročito ako je poslat u kratkom vremenskom periodu, jer će moderatori misliti da ista osoba pokušava da ostavi više komentara. U svim novinama gde postoji mogućnost registrovanja naloga otvorite nalog jer će vam tako biti objavljeni skoro svi komentari. Takođe, biće objavljeni mnogo brže.“
Od količine objavljenih komentara zavisi život ove, što bi Cane rekao, hipnotisane gomile. Oni u toku radnog vremena, koje gotovo ne prestaje, ne stižu da razmišljaju, da se zapitaju: „Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom?“ Uputstva stižu neumitno.
„Komentar ne sme da se sastoji samo od parole ‘Napred SNS’. Koordinator proverava ovo u zbirnoj tabeli na kraju nedelje. Ne ostavljajte komentare koristeći Fejsbuk profil. Ne ostavljajte više od jednog komentara koristeći jedno ime ili jedan registrovani nalog, osim u slučaju kad odgovarate nekome. Pokušajte da koristite drugo ime svaki put, da se stekne utisak da se radi o više ljudi koji podržavaju ili ne podržavaju izrečeno mišljenje ili stav. Bilo bi poželjno da u dužem vremenskom periodu ne koristite stalno ista imena jer može doći do toga da budete stavljeni na crnu listu, to jest da vam pod tim imenom ne objavljuju više nijedan komentar, bez obzira na sadržinu. Takođe bilo bi poželjno i da ne koristite ista imena u svim novinama.“
Ova armija ljudi bez stava učiniće sve kako im je zapoveđeno
„Koristite podjednako i latinicu i ćirilicu! Nemojte se obazirati ako u komentaru napravite i poneku gramatičku grešku. Komentari se uglavnom ne recenziraju, odnosno ili se objavljuju u celini, tačno kako su napisani, ili se ne objavljuju. Zato obratite pažnju na sadržaj komentara u celini, jer jedna rečenica koja se ne svidi moderatoru ili mu se učini neprimerena, kako u pogledu odnošenja komentara na članak, tako i u pogledu upotrebljenog jezika, može da vas košta neobjavljivanja celog komentara, bez obzira na elokventnost i istinitost preostalog dela komentara. Ako se desi da vam je objavljeni komentar bez razloga izmenjen, pozovite tehničkog sekretara.
Ako komentarišete izjave ljudi iz stranke, uvek pogledajte zvanični transkript na sajtu stranke.“
Pesma kaže: „Ja mogu da te zabavim, ja mogu da te sludim, ja mogu da te uspavam, ja mogu da te budim.“ Buđenje se dešava kad bot dođe na posao u devet ujutru i zatekne ga novo uputstvo.
O botu i botovanju šira javnost u Srbiji je čula posle prepucavanja političkih stranaka. Danas je to duboko ukorenjena profesija.
Botovanje je termin koji se koristi u informativnim tehnologijama i za simulaciju korisnika računarskim programom ili nekim skriptama. To znači da oni simuliraju ono što radi pravi korisnik preko računara. Recimo, ako je u pitanju neki veb-sajt i on ima neko glasanje, a oni žele da, recimo, 400 puta glasaju za nekoga ili za nešto, odnosno za predviđeno, onda rade sledeće: naprave svog bota ili na engleskom, robota, koji će izaći na taj sajt, i glasati 400 puta umesto pravog korisnika
Pri tom, oni (ljudi koji time rukovode) obavljaju registraciju kao da je u pitanju 'normalan' korisnik, dakle registruju se na sajt i zatim glasaju ili komentarišu
Da li je to legalno ili ne, u Srbiji ne postoje neki segment zakona koji to zabranjuju.
Ali, etički gledano, nije legalno. Ako pričamo o Fejsbuku i lajkovanju, moguće je napraviti bot mrežu. Faktički se kradu Fejsbuk nalozi, stavljaju se u mrežu botova i onda se računar loguje na jedan po jedan nalog i lajkuje određene stranice, bilo da je u pitanju neka politička stranka ili nešto drugo. Meta botova može da bude bilo ko. Na Fejsbuku može da se aktivira aplikacija koja sama aktivira nalog, ostavlja određeni komentar i komunicira sa drugim ljudima. Pitanje je samo u kojoj se meri to koristi i u koje svrhe
Generalno za prostije botove kao što je lajkovanje na Fejsbuku i Tviteru dovoljna je jedna osoba. Posle pravljenja takvog bota ta osoba više nema ništa sa tim, sve je prepušteno računaru. Često se funkcioniše i na osnovu nekog virusa koji zarazi više računara, koji posle toga šalju to nalogu na Fejsbuku. Bot prikupi informacije o svim nalozima, znači od različitih inficiranih računara i posle toga se lajkuju stranice sa tih naloga
Dovoljno je da samo taj jedan bot izađe na sajt i da komentariše i lajkuje, ali u slučaju Fejsbuk lajkovanja ima i elementa hakovanja
u kontekstu botovanja navodi se i podatak da, prema nekim istraživanjima koje su nedavno radili o korišćenju interneta na mobilnim telefonima, procenat populacije starosti od 18 do 25 godina, njih 78 odsto koristi internet na telefonu dok je među onima koji imaju od 24 do 35 godina taj procenat oko 60 odsto.
Tamo gde se prepliću strah za egzistenciju, odsustvo sopstvenog mišljenja, želja da se neko uvredi i javno ponizi, tamo gde mogu da im stave svašta u glavu, a da ih ne zaboli – tamo stanuju botovi.
Posebna je to vrsta ljudi, novo je to zanimanje koje je procvetalo poslednjih godina. Oni su partijski vojnici, beskičmenjaštvo je njihova ideologija.
EVO ISPOVESTI SA INTERNETA JEDNE OD BIVŠIH "BOTOVA":
Ovo je ispovest devojke koja je bila bot Srpske napredne stranke. Plaši se da govori javno, čak i sada kad je napustila domovinu i to „časno zanimanje“.
„Trenutno živim daleko od Srbije i čekam dan kad će pravda stići sve one koji danas u Srbiji sprovode neku svoju pravdu. Oni su potpuni gospodari naših života, koji sve manje liče na živote, više na neku video-igricu koju igra uzak krug ljudi iz vlasti ili vrlo bliskih vlasti. Ja sam izašla iz tog vrzinog kola i danas mi se čini da mogu objektivno da sagledam sve ono što sam preživela u prethodnom periodu. Razmišljala sam da sve objavim na svom Fejsbuk profilu, ali se iskreno plašim da bi me to dovelo u rizičan položaj. Zato sam se odlučila na anonimnu ispovest, to su moja saznanja i utisci koje sam stekla radeći za ‘opšte dobro’, tako mi je zapravo bilo servirano.“
Bot je skraćenica za softverskog robota, što bi značilo softverskog agenta, koji ima i neke elemente veštačke inteligencije, a kod nas su to internet timovi političkih stranaka koji imaju zadatak da slepo kucaju komentare podrške svojim partijama ili njihovim liderima na društvenim mrežama, pokušavajući da na taj način izvrše uticaj na javno mnjenje.
Žargonski, kad nekome kažete „bote jedan“, to znači da mu je prazna glava.
Izraz je nastao među igračima popularne igre „Counter Strike“. Kad nije bilo dovoljno saigrača, koristili su se botovi, ali oni su tu igru često zaglupljivali, udarali su u zidove, zaglavljivali se, glavinjali, ometali, jednostavno rečeno – nisu služili namenjenoj im svrsi. Tako su pravi igrači ove „lažnjake“ koji su često grešili i bili beskorisni oslovljavali sa: „Bote jedan!“
Radili smo u potkrovlju kafane koja se nalazi na Zvezdari, u Ulici Dimitrija Tucovića, to potkrovlje ima oko 300 kvadratnih metara, imali smo najmoderniju opremu, kompjutere, servere… Nagrada za dobro obavljen posao svakako nisu sendviči, kako se to pretpostavlja, već državna plata. Svi smo se vodili kao da radimo marketinško-referentski posao u raznim javnim upravama i naše plate kretale su se od 45.000 do 90.000 dinara. Mirjana, vlasnica tog prostora, koja me je i regrutovala za posao, zauzvrat je dobijala da sa svojom građevinskom firmom radi šta god želi, njen brat je dobio dozvolu da bude notar, a kćerka je bila zaposlena u kabinetu tadašnjeg ministra Sertića. Sve kampanje su bile dobro osmišljene i uvek su se odvijale uz logističku podršku uticajnih žena iz SNS, jedne iz kabineta gradonačelnika, druge iz Skupštine grada i još jedne iz kabineta premijera. One su mozgovi svih akcija i botovskih operacija, iznad njih su jedino dve premijeru veoma bliske osobe. Uglavnom su nam davali uputstva u njihovo ime, a nama se činilo da ni sam premijer ne zna kakva je mreža ispletena u njegovom okruženju.“
Uputstvo za upotrebu
Da bi postala dobar bot, Marija je morala da prođe i obuku. Uputstva su bila sledeća: „Kad već unosite ime za komentar, nastojte da to ne bude samo lično ime, npr. Milan, već da bude jedinstvenije, Milanče ili MilanR, jer postoji mogućnost da još neko ostavi komentar pod istim imenom, pa da vam zbog toga ne bude objavljen, naročito ako je poslat u kratkom vremenskom periodu, jer će moderatori misliti da ista osoba pokušava da ostavi više komentara. U svim novinama gde postoji mogućnost registrovanja naloga otvorite nalog jer će vam tako biti objavljeni skoro svi komentari. Takođe, biće objavljeni mnogo brže.“
Od količine objavljenih komentara zavisi život ove, što bi Cane rekao, hipnotisane gomile. Oni u toku radnog vremena, koje gotovo ne prestaje, ne stižu da razmišljaju, da se zapitaju: „Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom?“ Uputstva stižu neumitno.
„Komentar ne sme da se sastoji samo od parole ‘Napred SNS’. Koordinator proverava ovo u zbirnoj tabeli na kraju nedelje. Ne ostavljajte komentare koristeći Fejsbuk profil. Ne ostavljajte više od jednog komentara koristeći jedno ime ili jedan registrovani nalog, osim u slučaju kad odgovarate nekome. Pokušajte da koristite drugo ime svaki put, da se stekne utisak da se radi o više ljudi koji podržavaju ili ne podržavaju izrečeno mišljenje ili stav. Bilo bi poželjno da u dužem vremenskom periodu ne koristite stalno ista imena jer može doći do toga da budete stavljeni na crnu listu, to jest da vam pod tim imenom ne objavljuju više nijedan komentar, bez obzira na sadržinu. Takođe bilo bi poželjno i da ne koristite ista imena u svim novinama.“
Ova armija ljudi bez stava učiniće sve kako im je zapoveđeno
„Koristite podjednako i latinicu i ćirilicu! Nemojte se obazirati ako u komentaru napravite i poneku gramatičku grešku. Komentari se uglavnom ne recenziraju, odnosno ili se objavljuju u celini, tačno kako su napisani, ili se ne objavljuju. Zato obratite pažnju na sadržaj komentara u celini, jer jedna rečenica koja se ne svidi moderatoru ili mu se učini neprimerena, kako u pogledu odnošenja komentara na članak, tako i u pogledu upotrebljenog jezika, može da vas košta neobjavljivanja celog komentara, bez obzira na elokventnost i istinitost preostalog dela komentara. Ako se desi da vam je objavljeni komentar bez razloga izmenjen, pozovite tehničkog sekretara.
Ako komentarišete izjave ljudi iz stranke, uvek pogledajte zvanični transkript na sajtu stranke.“
Pesma kaže: „Ja mogu da te zabavim, ja mogu da te sludim, ja mogu da te uspavam, ja mogu da te budim.“ Buđenje se dešava kad bot dođe na posao u devet ujutru i zatekne ga novo uputstvo.
