- Poruka
- 42.385
Nova Netflix serija „Adolescence“
Dečak koji je ubica
Zašto je 13-godišnji Džejmi ubio svoju školske drugaricu? „Adolescence“ je remek-delo o radikalizaciji i nasilju nad ženama.
Mužska mržnja ubija. Čak i ona dece. Ova tema se obrađuje u seriji „Adolescence“, novoj mini seriji na Netflixu, koja se bavi toksičnom muškošću, posledicama Incel pokreta i uticajem Endrjus Tatea na jednu generaciju mladih muškaraca. Sa poraznom realnošću, serija priča o hapšenju britanskog tinejdžera Džejmija Milera (Owen Connor), koji se sumnjiči za ubistvo svoje školske drugarice.
Dokazi ozbiljno terete 13-godišnjaka: Njegova cipela je pronađena na mestu zločina, dok nadzorne kamere prikazuju svaki njegov korak večeri kada se dogodilo ubistvo. Ali kakav je bio njegov motiv? U četiri epizode, ljudi oko Džejmija pokušavaju da mu priđu bliže i nailaze na mrežu uzroka.
Detektiv Bascom (Ashley Walters) i Frank (Faye Marsay) istražuju kaotičnu školu ispunjenu agresijom u potrazi za odgovorom na pitanje „zašto“. „Incel kultura“, „Endrjus Tate“ – detektivi i učenici koriste sve te ključne reči koje trenutno izazivaju medijsku pažnju, i koje se opet i opet moraju pominjati u kontekstu nasilja nad ženama.
Veza sa stvarnošću u seriji je poražavajuća. "Adolescence" se ne boji velikih, ali tako često nevidljivih emocija poput muške besa, roditeljskog šoka ili straha da nisi dovoljno voljen. Takođe se ne boji teških tema kao što su maltretiranje ili iskrivljene slike o ženama.
Podsticaj za razmišljanje, čak i za političare
Serija je svež, hladan vetar koji ne eksploatiše stvarnost za zabavu. "Adolescence" na početku prikazuje Džejmija kao nevino dete, omogućavajući gledaocima da mu saosećaju. A onda publika postaje užasnuta njegovim eksplozivnim besom i iskrivljenim slikama o ženama. "Da li sam vas uplašio kada sam vikao?", pita on psihologa Brioniju (Erin Doherty) nakon što je imao izliv besa pred njom. "Mislim, imam samo 13 godina. Ne verujem da izgledam tako zastrašujuće."
Svaka epizoda je snimljena u jednom kadru. To znači: fluidnost, neverovatna koordinacija i nema vremena za zastoje. Za briljantnu kameru zaslužan je kinematograf Met Luis. Pored Stivena Grejema sa svojom intenzivnom glumačkom predstavom, zvezda serije je Oven Kuper, koji igra Džejmija. Kuper, koji pre nije imao glumačkog iskustva, donosi u ovom drami spektar besa, nesigurnosti i straha muške mladosti.
Serija postavlja svoju poražavajuću tezu: Ne postoji samo jedan motiv, već mnogo njih. Neopaženi roditelji, otac koji se može brzo razbesneti, preopterećeni učitelji, napaljeni učenici, maltretiranje. Džejmijeva duboka nesigurnost u vezi sa svojim izgledom. I iznad svega: sveprisutni društveni mediji u doba Andreja Tejta, koji je obožavan i polarizujući misoginista.
Sve to radikalizuje Džejmija, čime u njemu raste pretežna želja za superiornošću prema ženama i njegova muška bes. "Adolescence" pokazuje šta ne funkcioniše u britanskoj mladosti, koje talase to izaziva, ali ne i koje rešenja bi mogla postojati. Time serija postaje uspešan podsticaj za razmišljanje, čak i za političare koji sada u britanskom parlamentu mogu razgovarati o ovim temama.
Dečak koji je ubica
Zašto je 13-godišnji Džejmi ubio svoju školske drugaricu? „Adolescence“ je remek-delo o radikalizaciji i nasilju nad ženama.
Mužska mržnja ubija. Čak i ona dece. Ova tema se obrađuje u seriji „Adolescence“, novoj mini seriji na Netflixu, koja se bavi toksičnom muškošću, posledicama Incel pokreta i uticajem Endrjus Tatea na jednu generaciju mladih muškaraca. Sa poraznom realnošću, serija priča o hapšenju britanskog tinejdžera Džejmija Milera (Owen Connor), koji se sumnjiči za ubistvo svoje školske drugarice.
Dokazi ozbiljno terete 13-godišnjaka: Njegova cipela je pronađena na mestu zločina, dok nadzorne kamere prikazuju svaki njegov korak večeri kada se dogodilo ubistvo. Ali kakav je bio njegov motiv? U četiri epizode, ljudi oko Džejmija pokušavaju da mu priđu bliže i nailaze na mrežu uzroka.
Detektiv Bascom (Ashley Walters) i Frank (Faye Marsay) istražuju kaotičnu školu ispunjenu agresijom u potrazi za odgovorom na pitanje „zašto“. „Incel kultura“, „Endrjus Tate“ – detektivi i učenici koriste sve te ključne reči koje trenutno izazivaju medijsku pažnju, i koje se opet i opet moraju pominjati u kontekstu nasilja nad ženama.
Veza sa stvarnošću u seriji je poražavajuća. "Adolescence" se ne boji velikih, ali tako često nevidljivih emocija poput muške besa, roditeljskog šoka ili straha da nisi dovoljno voljen. Takođe se ne boji teških tema kao što su maltretiranje ili iskrivljene slike o ženama.
Podsticaj za razmišljanje, čak i za političare
Serija je svež, hladan vetar koji ne eksploatiše stvarnost za zabavu. "Adolescence" na početku prikazuje Džejmija kao nevino dete, omogućavajući gledaocima da mu saosećaju. A onda publika postaje užasnuta njegovim eksplozivnim besom i iskrivljenim slikama o ženama. "Da li sam vas uplašio kada sam vikao?", pita on psihologa Brioniju (Erin Doherty) nakon što je imao izliv besa pred njom. "Mislim, imam samo 13 godina. Ne verujem da izgledam tako zastrašujuće."
Svaka epizoda je snimljena u jednom kadru. To znači: fluidnost, neverovatna koordinacija i nema vremena za zastoje. Za briljantnu kameru zaslužan je kinematograf Met Luis. Pored Stivena Grejema sa svojom intenzivnom glumačkom predstavom, zvezda serije je Oven Kuper, koji igra Džejmija. Kuper, koji pre nije imao glumačkog iskustva, donosi u ovom drami spektar besa, nesigurnosti i straha muške mladosti.
Serija postavlja svoju poražavajuću tezu: Ne postoji samo jedan motiv, već mnogo njih. Neopaženi roditelji, otac koji se može brzo razbesneti, preopterećeni učitelji, napaljeni učenici, maltretiranje. Džejmijeva duboka nesigurnost u vezi sa svojim izgledom. I iznad svega: sveprisutni društveni mediji u doba Andreja Tejta, koji je obožavan i polarizujući misoginista.
Sve to radikalizuje Džejmija, čime u njemu raste pretežna želja za superiornošću prema ženama i njegova muška bes. "Adolescence" pokazuje šta ne funkcioniše u britanskoj mladosti, koje talase to izaziva, ali ne i koje rešenja bi mogla postojati. Time serija postaje uspešan podsticaj za razmišljanje, čak i za političare koji sada u britanskom parlamentu mogu razgovarati o ovim temama.
