Нова глобална економска криза је нова прилика за куповину на великој распродаји.

[Гамбино]

Падови тржишта су болни за оне који су превише задужени или морају хитно да продају своју имовину, али су златна шанса за оне који имају стрпљења, ликвидност и дугорочни поглед.
Следећа глобална криза могла бити комбинација старих и нових ризика.

• Високе каматне стопе – Централне банке, нарочито ФЕД, последње године држе високе камате да би сузбиле инфлацију. То оптерећује кредите, инвестиције и послове.
• Задуженост држава и корпорација – Светски дуг је на рекордном нивоу (преко 300% глобалног БДП-а). Чим економија успори, враћање дугова постаје проблем.
• Геополитички ризици – Ратови, санкције, трговински сукоби (САД–Кина) и енергетске кризе могу изазвати нестабилност.
• Промене у финансијском систему – Потенцијална дестабилизација банкарског сектора, као што смо видели 2023. са неким америчким банкама.
• Технолошки и тржишни шокови – Вештачка интелигенција, енергетска транзиција и климатске промене могу убрзати пропаст неких индустрија, док другима дају огроман раст.

Када би се то могло догодити?​

Прецизно време нико не може да гарантује, али тренутни економски сигнали показују да ризик расте у наредних 12–24 месеца. Могућа је рецесија у САД (највећој економији света), што би се одразило на цело глобално тржиште.
Да ли ће бити гора од 2008? Ако дође до наглог пуцања дугорочног дуга или велике банкарске кризе, може бити ширег домета, али не нужно и дубља – јер централне банке сада брже реагују. Али, комбинација финансијске кризе и геополитичке нестабилности може створити нешто сличније Великој депресији него само „обичној“ рецесији.

Зашто је криза најбоље време за куповину акција и криптовалута?​

• „Крв на улицама“ је знак за улазак – Када паника преузме тржишта, цене падају и до 50–80% у односу на претходне врхове.
• Историјски раст након криза – S&P 500 је после 2008. утростручио вредност за 10 година, а Bitcoin после 2020. кризе порастао преко 500%.
• Вредновање квалитетних компанија постаје повољно – Током криза и најјаче компаније (Apple, Microsoft, Coca-Cola) буду на „распродаји“.
• Криптовалуте имају највеће проценатне скокове после великих падова – али и највећу волатилност, па су за храбрије инвеститоре.

Како се припремити за велику распродају?​

1. Држи кеш и ликвидна средства – да можеш да купиш кад сви продају.
2. Прави листу акција/коина које желиш да купиш унапред.
3. Улази постепено – не улажи сав новац одједном, већ у фазама док цене падају.
4. Размишљај дугорочно – профит се остварује годинама после кризе, не одмах.

---

Закључак: Следећа глобална економска криза биће изазовна, али и историјска прилика за оне који имају хладну главу и план. Страх парализује масу – али управо та маса продаје квалитетну имовину у бесцење онима који су стрпљиво чекали.

 

[SajaBg]

Iskreno, zgrožavam se nad idejom da je prava lekcija iz krize: kako se obogatiti dok drugi propadaju. Takvo razmišljanje ne samo da je moralno upitno, nego upravo ono što nas gurа u sve dublje i češće krize. Kada se ekonomski sistem hrani profitiranjem na tuđoj muci, onda je logično da se krize ne doživljavaju kao problem koji treba sprečiti, već kao "priliku" koju treba čekati. A posledice takvog cinizma nisu samo ekonomske, to stvara društvene tenzije, radikalizuje ljude i, istorijski gledano, često vodi u ratove.

Valjda bi cilj trebalo da bude svet u kojem kriza nema, a ne tržište u kojem će "pametni i strpljivi" zgrtati bogatstvo na grbači onih koje je ta ista kriza zgazila.

 

[Гамбино]

Iskreno, zgrožavam se nad idejom da je prava lekcija iz krize: kako se obogatiti dok drugi propadaju. Takvo razmišljanje ne samo da je moralno upitno, nego upravo ono što nas gurа u sve dublje i češće krize. Kada se ekonomski sistem hrani profitiranjem na tuđoj muci, onda je logično da se krize ne doživljavaju kao problem koji treba sprečiti, već kao "priliku" koju treba čekati. A posledice takvog cinizma nisu samo ekonomske, to stvara društvene tenzije, radikalizuje ljude i, istorijski gledano, često vodi u ratove.

Valjda bi cilj trebalo da bude svet u kojem kriza nema, a ne tržište u kojem će "pametni i strpljivi" zgrtati bogatstvo na grbači onih koje je ta ista kriza zgazila.

И ја бих волео да деца у Африци не умиру од глади, то је далеко горе од глобалне економске кризе која ће ударити нас по новчанику, а њима ће донети само додатно продубивање глади и беде.

Нико не говори о богаћењу, већ о финансијској одговорности, а то значи вишак новца не држи у сламарици, јер чак и у овим временима, инфлација редовно једе један део и не пита којој класи припадаш, а тек за време економске кризе мораш бити још одговорнији.
Инвестира се само онај вишак новца који ти увек стоји са стране, који можеш дугорочно да одвојиш од себе, било да је то период од 5 година или 10 или више, а део новца у кешу мораш имати за неке непредвиђене ситуације.
Познајем људе који имају добре сламарице, неки само сламарице, јер се плаше чак и орочене штедње, а неки комбинују. Да их видиш на улици никада не би рекао да су пуни пара. Имали би много више да су финансијски писмени. А рецимо ти и ја који немамо толики уштеђени капитал, ми можемо престићи њих, ако свој новац инвестирамо паметно. Заправо чак и глупо инвестирање је добро, ја сам на почетку имао таквих грешака, али временом научиш лекцију на грешкама.

У великим економским кризама новац губе и велики играчи, институције као и ми мали обична радничка класа ... свако губи сразмерно свом вишку капитала. Онај који је сада у минусу, он ће највише на%ебати у економској кризи, а онај који има мало у сламарици, остаће без ње, али неће умрети од глади као што умиру у Африци ... а то је постало нормално.
Велики и мали инвеститори ће такође губити новац, али са битном разликом, да ли си онај који ће панично почети да продаје своје акције које су у паду, да би спасио шта се спасити може или ћеш дугорочно да гледаш на све и да чекаш опоравак економије и да искористиш тај пад.

Да ли ја могу да променим природу глобалне економије ? Не могу. Да сам добар са Вучићем, да ли бих могао да га наговорим да нешто амортизује код нас, теоретски и да могу, он је небитан лик који представља малу државу која не може да утиче на кризу. Дакле не могу да утичем ни на водеће државе света које ће својим механизмима да ублаже или да продубе кризу.

И свако има неку своју стратегију, можда су у праву и они који панично продају акције по нижим ценама и бивају у губитку, али зато тај новац одмах улажу у инвестиционо злато, које у тим временима скаче и чува вредност.

 

[Majstor Života]

Iskreno, zgrožavam se nad idejom da je prava lekcija iz krize: kako se obogatiti dok drugi propadaju. Takvo razmišljanje ne samo da je moralno upitno, nego upravo ono što nas gurа u sve dublje i češće krize. Kada se ekonomski sistem hrani profitiranjem na tuđoj muci, onda je logično da se krize ne doživljavaju kao problem koji treba sprečiti, već kao "priliku" koju treba čekati. A posledice takvog cinizma nisu samo ekonomske, to stvara društvene tenzije, radikalizuje ljude i, istorijski gledano, često vodi u ratove.

Valjda bi cilj trebalo da bude svet u kojem kriza nema, a ne tržište u kojem će "pametni i strpljivi" zgrtati bogatstvo na grbači onih koje je ta ista kriza zgazila.

To nad čime si ti zgrožen bi trebalo da se pod obavezno uči u školama, da novac služi tebi a ne obrnuto. To što je tebi moralno upitno je jedini način da se primaknemo svetu bez kriza. Što više ima onih koji razumeju u kojoj situaciji kako vladati svojom imovinom, kreatorima kriza će biti teže da se igraju. Samo lajanje na zli ekonomski sistem dokazano ne funkcioniše.