fabian
Ističe se
- Poruka
- 2.252
Kada se, u toku ljudskog razvitka, postojeće institucije pokažu neodgovarajućim za ljudske potrebe, već služe samo da porobe, pljačkaju i ugnjetavaju ljudski rod, ljudi imaju večno pravo da se pobune protiv, i zbace takve institucije.
Činjenica da su ove sile - štetne po život, slobodu i težnju ka sreći- legalizovane zvaničnim zakonima, osveštane božanskim pravom, i sprovedene političkom silom, ni na koji način ne opravdava njihovo postojanje.
Držimo da su ove istine očigledne: da su sva ljudska bića, bez obzira na naciju, boju kože, ili pol, rođena sa jednakim pravom da učestvuju na trpezi života; i da bi se obezbedilo ovo pravo, mora među ljudima da bude upostavljena ekonomska, društvena i politička sloboda. Takođe držimo da vlast postoji samo da bi održavala posebne privilegije i privatno vlasništvo; da prisiljava čoveka u potčinjenost i time ga lišava dostojanstva, samopoštovanja i života.
Istorija postojanja onih koji su kraljevi kapitala i autoriteta je istorija ponavljanih zločina, nepravdi, ugnjetavanja, nasilja i zlostavljanja, sve sa ciljem da se suzbiju indivudalne slobode i da se eksploatise narod. Zemlja, dovoljno bogata da pruži svoj svojoj deci sve moguće ugodnosti i obezbedi dobrostanje za sve, u rukama je malog broja ljudi, dok su bezimeni milioni ostavljeni na milost i nemilost surovim sakupljačima bogatstva, beskrupuloznim zakonodavcima i iskvarenim političarima. Postojani sinovi Zemlje su prinuđeni da lutaju u besplodnoj potrazi za hlebom, mnoge njene ćerke su isterane na ulicu, i hiljade osetljive dece su dnevno žrtvovane na oltaru Mamona.
Vlast ovih kraljeva drži čovečanstvo u ropstvu, izaziva siromaštvo i bolest, održava zločin i iskvarenost, stavlja u okove duh slobode, zagušuje glas pravde, ponižava i tlači čovečanstvo. Stalno izaziva rat i krvoproliće, pustoši zemlje i uništava najbolje i najlepše čovekove osobine; hrani sujeverje i neznanje, seje predrasude i neslogu, i pretvara čovečansku porodicu u bandu divljaka.
Zato mi, slobodoljubivi muškarci i žene, shvatajući veliku nepravdu i nečovečnost sadašnjeg stanja stvari, odlučno i smelo proglašavamo: Da svaki pojedinac jeste, i treba da bude, svoj gospodar; da svaki pojedinac jeste, i treba da bude, slobodan da bude da uživa pune plodove svog rada. Da je čovek slobodan svake odanosti kraljevima autoriteta i kapitala; da ima, samim svojim postojanjem, slobodan pristup zemlji i sredstvima za proizvodnju, i potpunu slobodu da raspolaže plodovima svog truda; da svaki pojedinac ima neosporivo i neuskrativo pravo na slobodno i dobrovoljno udruživanje sa drugim jednako suverenim pojedincima radi ekonomskih, političkih, društvenih i bilo kojih drugih ciljeva.
Da bi se ovi ciljevi postigli čovek mora da se emancipuje od svetosti privatnog vlasništva, poštovanja ljudskih zakona, straha od crkve, kukavičluka javnog mišljenja, glupe arogancije nacionalnog, rasnog, verskoj ili polnog ponosa, i od uskog puritanskog koncepta ljudskog života.
Kao podršku ovoj Deklaraciji, sa čvrstim poverenjem u harmonični spoj ljudskih socijalnih i individualnih tendencija, ljubitelji slobode radosno posvećuju svoju beskompromisnu požrtvovanost, svoju snagu i pamet, svoju solidarnost i svoje živote.
(Ema Goldman)
Pisac je Ema Goldman, poznati anarhisticki mislilac i aktivista, 1909.
Činjenica da su ove sile - štetne po život, slobodu i težnju ka sreći- legalizovane zvaničnim zakonima, osveštane božanskim pravom, i sprovedene političkom silom, ni na koji način ne opravdava njihovo postojanje.
Držimo da su ove istine očigledne: da su sva ljudska bića, bez obzira na naciju, boju kože, ili pol, rođena sa jednakim pravom da učestvuju na trpezi života; i da bi se obezbedilo ovo pravo, mora među ljudima da bude upostavljena ekonomska, društvena i politička sloboda. Takođe držimo da vlast postoji samo da bi održavala posebne privilegije i privatno vlasništvo; da prisiljava čoveka u potčinjenost i time ga lišava dostojanstva, samopoštovanja i života.
Istorija postojanja onih koji su kraljevi kapitala i autoriteta je istorija ponavljanih zločina, nepravdi, ugnjetavanja, nasilja i zlostavljanja, sve sa ciljem da se suzbiju indivudalne slobode i da se eksploatise narod. Zemlja, dovoljno bogata da pruži svoj svojoj deci sve moguće ugodnosti i obezbedi dobrostanje za sve, u rukama je malog broja ljudi, dok su bezimeni milioni ostavljeni na milost i nemilost surovim sakupljačima bogatstva, beskrupuloznim zakonodavcima i iskvarenim političarima. Postojani sinovi Zemlje su prinuđeni da lutaju u besplodnoj potrazi za hlebom, mnoge njene ćerke su isterane na ulicu, i hiljade osetljive dece su dnevno žrtvovane na oltaru Mamona.
Vlast ovih kraljeva drži čovečanstvo u ropstvu, izaziva siromaštvo i bolest, održava zločin i iskvarenost, stavlja u okove duh slobode, zagušuje glas pravde, ponižava i tlači čovečanstvo. Stalno izaziva rat i krvoproliće, pustoši zemlje i uništava najbolje i najlepše čovekove osobine; hrani sujeverje i neznanje, seje predrasude i neslogu, i pretvara čovečansku porodicu u bandu divljaka.
Zato mi, slobodoljubivi muškarci i žene, shvatajući veliku nepravdu i nečovečnost sadašnjeg stanja stvari, odlučno i smelo proglašavamo: Da svaki pojedinac jeste, i treba da bude, svoj gospodar; da svaki pojedinac jeste, i treba da bude, slobodan da bude da uživa pune plodove svog rada. Da je čovek slobodan svake odanosti kraljevima autoriteta i kapitala; da ima, samim svojim postojanjem, slobodan pristup zemlji i sredstvima za proizvodnju, i potpunu slobodu da raspolaže plodovima svog truda; da svaki pojedinac ima neosporivo i neuskrativo pravo na slobodno i dobrovoljno udruživanje sa drugim jednako suverenim pojedincima radi ekonomskih, političkih, društvenih i bilo kojih drugih ciljeva.
Da bi se ovi ciljevi postigli čovek mora da se emancipuje od svetosti privatnog vlasništva, poštovanja ljudskih zakona, straha od crkve, kukavičluka javnog mišljenja, glupe arogancije nacionalnog, rasnog, verskoj ili polnog ponosa, i od uskog puritanskog koncepta ljudskog života.
Kao podršku ovoj Deklaraciji, sa čvrstim poverenjem u harmonični spoj ljudskih socijalnih i individualnih tendencija, ljubitelji slobode radosno posvećuju svoju beskompromisnu požrtvovanost, svoju snagu i pamet, svoju solidarnost i svoje živote.
(Ema Goldman)
Pisac je Ema Goldman, poznati anarhisticki mislilac i aktivista, 1909.
Poslednja izmena:
