NOSTALGIJA

Sotir zvani djubre:
Da li vam prija ili vas nervira?
...
Kliknite za proširenje...

Чудна је та носталгија,
ја је осећам и према местима са којима немам везе.
Никакве !!!

Рецимо према салашима.
А нит сам тамо живео,
нит моји преци 15 колена уназад.

Можда због оне серије " Салаш у малом риту " ?
А пази кад је нисам гледао !
Јесам, кад сам одрастао ...

Даље,
осећам носталгију према кишним чешким шумама и пољима,
али добро, тамо јесам био као мали.
Био је то социјализмом опустошен и осиромашен народ,
али јако културан, древан,
и пун духа !

Сећам се,
многи су имали очуване аутомобиле од пре 2.св.рата,
млади су возили мотоцикле, МЗ, ЧЗ ...
Ја сам их гледао и маштао, маштао,
тамо сам научио да возим бицикл.

Онда викендице.
Код њих нико нема вилу на излетиштима ( као код нас )
али свако има кућицу из снова.
Лепе и шарене као наше котобање.

Чешка наравно нема море
али свако село има преграђену локалну речицу и језерце
а около по падинама кућице од чоколаде ...

Holiday house.jpg
 
Nina:
Nostalgija je nepotrebno arcenje emocija .
Kao kada neko ode u drugu zemlju, osnuje porodicu tamo, radi , vodi normalan zivot a ovamo kuka za rodnim krajem,
njivama i ovcama koje je cuvao ..dom je tamo gde zivis a ne gde si ziveo
Kliknite za proširenje...
Sotir zvani djubre:
A sta nam na kraju drugo ostaje, do uspomena?
Kliknite za proširenje...
Uspomene su lepe,ali samo kao podsecanje na neko proslo vreme.Nostalgija kako rece Nina je zaista bacanje emocija i projekcija sopstvene nesigurnosti.
 
Nostalgija je idealzacija prošlosti, jedno bežanje od stvarnosti i pogrešan smer ako vas ona često i duboko obuzima. Ako je to slučaj (da vas često i duboko obuzima) znajte da imate problem sa sadašnošću , rešenje nije u njenom daljnjem produbljivanju jer ćete na taj način produbiti probleme u sadašnjosti , stvorićete ogroman jaz između idealne slike prošlosti i stvarnosti što dovodi do frustracija te paralisanja i osećaja bespomoćnosti. Rešenje je u sadašnjosti, u rešavanju problema kroz male korake , sitne pobede a ne vraćanje u idealizovanu prošlost.
Postoje i drugačija gledišta a to je da je nostalgija početna faza inicijacije , okretanja osobe ka sebi , koja u daljem osvešćivanju nesvesnosti dovodi do zaokruživanja procesa psihičke celovitosti (Jung) . No ipak mislim da je to pogrešno i da nju (nostalgiju) treba pravilno shvatiti, to jest prošlost treba pravilno shvatiti a nostalgiju raskrinkati kao idealizaciju koja je daleka od stvarnosti u toj istoj prošlosti.
 
Sotir zvani djubre:
Da li vam prija ili vas nervira?

Ja konkretno, ne mogu da prezalim svoje pozno detinjstvo i ranu mladost, tj. rane tinejdzerske dane.....

To vreme, drustvo, ortaci i drugarice, simpatije, jednostavno to doba koje ne moze da se vrati, a toliko ga zelim nazad... I mislim da bih mogao sve bolje, samo kad bi moglo sve ponovo...

Kliknite za proširenje...
Nemam je.
Sa malo iskustva skapiras da živiš u trenu i prolaznost stvari ti postane sasvim jasna, prihvatis je i nemas potrebu da je preispitujes.
 
Nostalgija dodje ne primjetno, iznenada. Uvuce se kroz miris, godisnje doba, pjesmu..Traje kratko, i onda je potisnemo jer nam zadaje neku vrstu bola. Tezi da opet osjeti isto, a mi bicno u tom trenutku nismo u mogucnosti vratiti se u djetinjstvo, vratiti se u svoju zemlju, vratiti se u mladost, na koncert..na babino krilo, miris trave..Zivot cine male stvari.. Sreca je imati pored sebe ljude koji u svemu vide ljepotu.
 
Ja ne shvatam nostalgiju kao pojam sa negativnom konotacijom - već kao sećanje na trenutke/periode života koji su nam bili po nečemu dragi.
Tako npr mogu da "sa nostalgijom gledam na gimnazijske dane" a ne moram nužno da žalim što ne mogu da se vrate.
Tako ja to kapiram..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top