Nostalgija za familijom

[Mirko_212]

Imam 3 razloga...

1) Zato sam i ja rekao NE ZENIM SE DOK NE ODEM. ( Nacicu neku tamo ),
2) Moji su razvedeni ( svako gleda svoju stranu ),
3) Decu jos uvek nemam i sve cu da napraviim tamo negde u AU.

I jos nesto 5 godina ne dolazim u Srbiju.

Minimum...

 

[Mirko_212]

Da se ne obracam nekome pojedinacno,ovo vazi za sve koji imaju nameru da emigriraju.

Emigriranje znaci novi zivot,a to takodje znaci sposobnost da se prethodni stavi po strani.Ne moze covek da zaboravi,to je nemoguce,ali mora da gurne u stranu.
Niko te nije bio po usima da odes,a sad da se kidas i budes nostalgican nije razumno,to lici na robiju.
Emigracija je muka,narocito novi svet odakle se kolima ne dolazi.
Bolji zivot moras da zaradis,a u tom razvijenom svetu se pare tesko zaradjuju.A mi smo lenj narod,to se tek vidi kada se ode u razvijeni i uredjeni svet gde svako ima svoje mesto.Nismo svi isti,i hvala bogu da je tako.
Ako hoces da dozivis "americki san",da ga tako krstimo za sve prekomorske zemlje,moras mnogo da radis,mnogo da stedis,i onda ces verovatno uspeti da imas smirenu starost sa dobrim primanjima i decu koja ce imati sansu da se dobro obrazuju i urede svoje zivote.To znaci da dobrim delom moras da zrtvujes svoj zivot i podredis ga tom cilju,u razvijenom svetu nema rucka za dzabe,nema kredita koje pojede inflacija,ali ima bankrota u koji odes ako se opustis i ocekujes da neko drugi radi za tebe.Ili da te mama i tata izdrzavaju,toga nema kod tih "glupih amera"
Da bi se nesto stvorilo,neko mora da se zrtvuje.
To se ne odnosi na izuzetno dobro placena zanimanja,koji su jaka retkost,npr. lekari,advokati,jako uspesni inzenjeri ili bankari...uspesni preduzetnici.Takvih srba u emigraciji ima manje od jedan posto.
Razvijenim i uspesnim svetom vlada kapital,a on se jako tesko stice,mora mnogo i pametno da se radi.
Ko se ne snadje u razvijenom svetu znaci da i nije za njega.Generalno govoreci i to vazi za 99% populacije.Vrati se onda u srbiju i zivi gde ti je sudjeno,ali makar si pokusao.

 

[MirosIav]

NE ZENIM SE DOK NE ODEM. ( Nacicu neku tamo )

Emigrirati u paru je mnogo lakše, makar tako govore svi koji su otišli napolje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je na taj naćin duplo veća verovatnoća da se nađe prvi posao.

 

[Tehnolog86]

Emigrirati u paru je mnogo lakše, makar tako govore svi koji su otišli napolje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je na taj naćin duplo veća verovatnoća da se nađe prvi posao.

Prvo zelim da vam kazem da mi je Miroslav mnogo pomagao,ziv bio 100 godina ,Miroslav i pojedinci su me usmerili kako i gde da ne lutam previse.

E Sad Miroslave nasli su mi neku tamo ali o tome cu na mail da ti napisem,mozda se i udomim

 

[MirosIav]

Prvo zelim da vam kazem da mi je Miroslav mnogo pomagao,ziv bio 100 godina ,Miroslav i pojedinci su me usmerili kako i gde da ne lutam previse.

I meni su ljudi sa ovog foruma puno učinili, ja samo vraćam .

E Sad Miroslave nasli su mi neku tamo ali o tome cu na mail da ti napisem,mozda se i udomim

Super, to rešava više problema odjednom . Ti si, znači, slučaj za Battlecat-a .

 

[Ravel]

Da se ne obracam nekome pojedinacno,ovo vazi za sve koji imaju nameru da emigriraju.

Emigriranje znaci novi zivot,a to takodje znaci sposobnost da se prethodni stavi po strani.Ne moze covek da zaboravi,to je nemoguce,ali mora da gurne u stranu.
Niko te nije bio po usima da odes,a sad da se kidas i budes nostalgican nije razumno,to lici na robiju.
Emigracija je muka,narocito novi svet odakle se kolima ne dolazi.

Generalno je to tako, ali da malcice udjemo u detalje. Kao prvo, nostalgija je takodjer nesto sto je dio emigracije i ako je nemas niti malo, to znaci da si robot bez emocija. Druga stvar, definicija "americki san" je cini mi se u zadnje vrijeme bas izvikana. Imam par prijatelja u USA, imaju kuce, otplacuju kredite, klinci ne zanju maternji jezik jer posteno vide roditelje samo za vikend. Socijalni zivot je tako-tako ili nikako. Jedna je med.sestra, druga je pomocnik tuzioca na sudu i itd., da ne nabrajam, ukratko nikakva fizikala. Za mene, koja sam dosla iz EU ( iz ex-yu sam otisla prije 90-ih) u AUS i to sa poslom iz podrucja kulture i obrazovanja je ovo bas razocaravajuce, ali to je na kraju krajeva, moja stvar, moj izbor. A evo, da nismo svi isti, poznajem jednog zubara koji je kao izbjeglica dosao ovamo u AUS, ponovo polagao neku razliku ispita, zaposlio se u svojoj struci, na kraju je kupio kucu i ordinaciju, u rekordnom roku sve to isplatio i......vratio se u Bosnu, otvorio svoju ordinaciju i srecan je. Zato kad se pise o tim stvarima je tesko generalizovati. Moj jedini savjet je, ako se odlucujete za emigraciju u prekomorske zemlje, ucinite to dok ste jos relativno mladi i ako su klinci maximum tinejdzeri. Pa bez ljutnje, ovo shvatite kao konstruktivnu debatu

 

[paramax]

Battlecat FTW!

 

[Tree]

Mirko opet ukrade auto...

 

[Mirko_212]

Da se ne obracam nekome pojedinacno,ovo vazi za sve koji imaju nameru da emigriraju.

Emigriranje znaci novi zivot,a to takodje znaci sposobnost da se prethodni stavi po strani.Ne moze covek da zaboravi,to je nemoguce,ali mora da gurne u stranu.
Niko te nije bio po usima da odes,a sad da se kidas i budes nostalgican nije razumno,to lici na robiju.
Emigracija je muka,narocito novi svet odakle se kolima ne dolazi.

Generalno je to tako, ali da malcice udjemo u detalje. Kao prvo, nostalgija je takodjer nesto sto je dio emigracije i ako je nemas niti malo, to znaci da si robot bez emocija. Druga stvar, definicija "americki san" je cini mi se u zadnje vrijeme bas izvikana. Imam par prijatelja u USA, imaju kuce, otplacuju kredite, klinci ne zanju maternji jezik jer posteno vide roditelje samo za vikend. Socijalni zivot je tako-tako ili nikako. Jedna je med.sestra, druga je pomocnik tuzioca na sudu i itd., da ne nabrajam, ukratko nikakva fizikala. Za mene, koja sam dosla iz EU ( iz ex-yu sam otisla prije 90-ih) u AUS i to sa poslom iz podrucja kulture i obrazovanja je ovo bas razocaravajuce, ali to je na kraju krajeva, moja stvar, moj izbor. A evo, da nismo svi isti, poznajem jednog zubara koji je kao izbjeglica dosao ovamo u AUS, ponovo polagao neku razliku ispita, zaposlio se u svojoj struci, na kraju je kupio kucu i ordinaciju, u rekordnom roku sve to isplatio i......vratio se u Bosnu, otvorio svoju ordinaciju i srecan je. Zato kad se pise o tim stvarima je tesko generalizovati. Moj jedini savjet je, ako se odlucujete za emigraciju u prekomorske zemlje, ucinite to dok ste jos relativno mladi i ako su klinci maximum tinejdzeri. Pa bez ljutnje, ovo shvatite kao konstruktivnu debatu

Ako cemo u sitna crevca to je i moj slucaj ali nisam hteo da razocaram ljude koji tek krecu u emigraciju,a i nisam tipican.Posteno receno nisam se namucio ni malo,radio u svojoj,dobro placenoj struci,ali to je bilo odavnooooo....sada je dosta teze,kriza je svuda...
Od proleca sam u srbij,trazim da kupim neku kucu na sumadijskom selu i da zivim mirnim seoskim zivotom.Imam komfor u gradu,ali hocu da bezim u selo gde nema dima ,guzve asfalta i betona,nego trava,suma i da gazim blato.Zaboravio sam kako izgleda BLATO.

 

[paramax]

Vidis, svako od nas je razlicit, hvala bogu...bilo bi mnogo dosadno da smo svi isti...ja recimo obozavam beton i asfalt...ja kad odem na selo ne mogu da izdrzim dugo, krecu zivci da me hvataju...i volim guzvu, volim smog, izduvne gasove, volim da odem na bazen, na koncert, u kafic, u restoran, u biblioteku, na neku lepu manifestaciju...

Ja recimo ne razumem tu pricu za selo..kao hocu da idem da zivim na selo (cini mi se da tako kazu)...ja npr. poludim kad odem kod dede. Ubija me onaj cist vazduh i tisina, ne mogu bre, tesko mi je da disem, treba mi smog.

Ja sam gradsko dete i ponosim se time. Rodjen sam u gradu i zivim u gradu i zivecu u gradu dok me nema (sto veci to bolji). Nema te sile koja ce da me natera da idem na selo, ali sile nema

P.S. Druze, nema sanse ti mene da razocaras

 

[Tree]

Vidis, svako od nas je razlicit, hvala bogu...bilo bi mnogo dosadno da smo svi isti...ja recimo obozavam beton i asfalt...ja kad odem na selo ne mogu da izdrzim dugo, krecu zivci da me hvataju...i volim guzvu, volim smog, izduvne gasove, volim da odem na bazen, na koncert, u kafic, u restoran, u biblioteku, na neku lepu manifestaciju...

Ja recimo ne razumem tu pricu za selo..kao hocu da idem da zivim na selo (cini mi se da tako kazu)...ja npr. poludim kad odem kod dede. Ubija me onaj cist vazduh i tisina, ne mogu bre, tesko mi je da disem, treba mi smog.

Ja sam gradsko dete i ponosim se time. Rodjen sam u gradu i zivim u gradu i zivecu u gradu dok me nema (sto veci to bolji). Nema te sile koja ce da me natera da idem na selo, ali sile nema

P.S. Druze, nema sanse ti mene da razocaras

Da se kladimo da ima sanse da te ja razocaram reci mi samo u kom kraju zivis.

 

[Ravel]

Ja mislim, da bi ljudi morali biti upoznati i sa "drugom stranom medalje", jer na kraju odluke i raznorazne faze ionako prolazis sam.

Usput, meni se dopada ta ideja o miru i tisini, jesam gradsko dijete ali izgleda me sustizu godine

 

[Mirko_212]

Vidis, svako od nas je razlicit, hvala bogu...bilo bi mnogo dosadno da smo svi isti...ja recimo obozavam beton i asfalt...ja kad odem na selo ne mogu da izdrzim dugo, krecu zivci da me hvataju...i volim guzvu, volim smog, izduvne gasove, volim da odem na bazen, na koncert, u kafic, u restoran, u biblioteku, na neku lepu manifestaciju...

Ja recimo ne razumem tu pricu za selo..kao hocu da idem da zivim na selo (cini mi se da tako kazu)...ja npr. poludim kad odem kod dede. Ubija me onaj cist vazduh i tisina, ne mogu bre, tesko mi je da disem, treba mi smog.

Ja sam gradsko dete i ponosim se time. Rodjen sam u gradu i zivim u gradu i zivecu u gradu dok me nema (sto veci to bolji). Nema te sile koja ce da me natera da idem na selo, ali sile nema

P.S. Druze, nema sanse ti mene da razocaras

Gradsko sam dete,generacijama,zato i nemam sta da nasledim na nekom selu vec moram da kupujem.
Dosadio mi je velegradski zivot,guzva,staklo,beton,metal,mermer...zeljan sam prave,IZVORNE prirode.
Nije priroda park u Londonu,Njujorku ili Zenevi,to je nasminkana priroda,ja to zovem "plasticna".Promenilo se i sumadijsko selo,ali je ipak ostalo selo,doduse malo dalje od grada,minimum 20-ak km.Meni to sada,u ovim zrelim godinama,treba i tako nesto trazim.Razumem mlade i neizivljene ljude,njima trenba ono kroz sta sam ja odavno,u svojoj mladosti,prosao.Ne mozes da budes mlad i lep,a iskisan i solidno situiran.To ne biva.

 

[OziOziOzi]

Ova tema je vecita. Ali - VECITA.

Pogotovu sto svi "nostalgicari" upadaju vec vekovima u istu rupu koja se zove "nostalgija" a trebala bi da se zove "nisam se snasao", "mozda sam napravio losu odluku", "tesko mi je sta cu sad". Razlog za ovo je sto je najlakse izmestiti problem negde drugo gde nemamo pristup ni uticaj ("sve je to Bozija volja" je iz iste kategorije) nego da kazemo cekaj malo MOJ zivot, MOJE odluke, MOJA odgovornost. Ne moram da radim sta necu - de da vidim da li hocu da sam daleko od familije ili necu?

Kad sam se ja pre vise od 15 godina doselila u Australiju nisam imala pojma gde dolazim. Ljubav mog zivota je hteo da se iseli i ja sam krenula sa njim. Da sam znala kako ce mi biti opet bih dosla jer mog coveka volim ko pravi tetreb, ali mi je jasno zasto se mnogi pokolebaju. Nije lako. Bez jezika, bez karijere koju sam pocela da gradim u Srbiji. Plus bez prijatelja, bez rodbine, bez igde ikoga. Sami prepusteni sebi u dalekom svetu. Sa detetom. Je-beno.

Covek u takvoj situaciji ima samo dva izbora: ili se boriti ili pustiti da te voda nosi. Posto sam znala sta hocu u zivotu ja sam se borila. Da nisam, pocela bih sa razmisljanjima koga sam ostavila iza sebe i sa mastanjima da je tamo negde lepse nego ovde. I moja realnost bi sledila moju mastu i svaki sledeci dan kada bih pustila da me nostalgija savlada ja bih bila jos ocajnija sto ne znam jezik i ne mogu da radim ni kao seckalica povrca u restoranu, a bila sam sa karijerom neko i nesto u Srbiji.

Nostalgija je tipicno opste mesto za sve nostalgicare i zato sto im se to uliva u pamet od malih nogu. Svi mi slusamo o tamo nekima koji pate za domovinom, za rodbinom, tako da naucimo da kad si napolju ti patis za svojima. Potpuno pogresno. Svi mi odemo od kuce i nismo vise ni sa roditeljima a i ostale najblize ne vidjamo svaki dan. Znaci neki stepen separacije mora da postoji. Kada smo samo "u blizini" i mozemo da skoknemo na kafu - koliko cesto zapravo ne skoknemo? Naucimo se da zivimo sa time, naucimo da zivimo sami za sebe, da radimo i bavimo se svojim zivotom jer to svi rade.

U inostranstvo ne odlaze svi i zato se "nostalgija" podrazumeva. A odlazak nije drugaciji od odlaska od kuce, od roditelja, na studije ili kada se udamo/ozenimo. Bude tesko i neobicno, naviknemo se na drugacije uslove i pocnemo da zivimo zivot ispocetka. Stvaramo nove navike, navikavamo se na novi namestaj, novu sobu. Odlazak u inostranstvo nije nista sustinski drugaciji od toga.

Ljudima koji poput Mmarin-a osecaju nostalgiju a nisu ni krenuli nostalgija je poslednji problem o kojem treba da brinu. Njihov veci problem je nezadovoljstvo zbog kojeg bi otisli iz Srbije i inertnost koju pokrivaju toboz nekom nostalgijom koju nece moci da izdrze.

Jer, da rascistimo jednu stvar: treba imati mooda da emigriras. Treba da si u velikim g-nima pa da izadjes iz osecaja topline i ususkanosti i skocis u hladnu vodu emigracije.

 

[Ravel]

Ups, to je opet cisto generalizovanje za moj pojam. Koliko je emigranata koji su se super snasli i uspjeli a ipak ih muci nostalgija. Neke povremeno, neke stalno i na kraju i pored uspjeha se odluce vratiti u domovinu ili barem negdje blize. Tako da to povezivati sa neuspjehom je cista besmislica. Drugo, vjerovatno je procentualno malo ljudi koji dodju i ne bore se, na kraju je bitan licni cilj, sta TI hoces, sta TI zelis, kako TI vidis svoju buducnost. Konkretno igrom slucaja poznajem dosta Engleza u AUS, koji imaju karijere iza sebe u GB, jezik domaci, sistem slican, ali im traze lokalno iskustvo, dodatne lokalne licence i itd., itd., ljudi se bore, neki ostanu, neki ne, ali to ne mozes nazvati neuspjehom i nesnalazljivoscu.

 

[paramax]

Stooo?

Izvini na kasnom odgovoru. Pa kada se dobija drzavljanstvo vice se ozi ozi ozi koliko ja znam

- - - - - - - - - -

Ova tema je vecita. Ali - VECITA.

Pogotovu sto svi "nostalgicari" upadaju vec vekovima u istu rupu koja se zove "nostalgija" a trebala bi da se zove "nisam se snasao", "mozda sam napravio losu odluku", "tesko mi je sta cu sad". Razlog za ovo je sto je najlakse izmestiti problem negde drugo gde nemamo pristup ni uticaj ("sve je to Bozija volja" je iz iste kategorije) nego da kazemo cekaj malo MOJ zivot, MOJE odluke, MOJA odgovornost. Ne moram da radim sta necu - de da vidim da li hocu da sam daleko od familije ili necu?

Kad sam se ja pre vise od 15 godina doselila u Australiju nisam imala pojma gde dolazim. Ljubav mog zivota je hteo da se iseli i ja sam krenula sa njim. Da sam znala kako ce mi biti opet bih dosla jer mog coveka volim ko pravi tetreb, ali mi je jasno zasto se mnogi pokolebaju. Nije lako. Bez jezika, bez karijere koju sam pocela da gradim u Srbiji. Plus bez prijatelja, bez rodbine, bez igde ikoga. Sami prepusteni sebi u dalekom svetu. Sa detetom. Je-beno.

Covek u takvoj situaciji ima samo dva izbora: ili se boriti ili pustiti da te voda nosi. Posto sam znala sta hocu u zivotu ja sam se borila. Da nisam, pocela bih sa razmisljanjima koga sam ostavila iza sebe i sa mastanjima da je tamo negde lepse nego ovde. I moja realnost bi sledila moju mastu i svaki sledeci dan kada bih pustila da me nostalgija savlada ja bih bila jos ocajnija sto ne znam jezik i ne mogu da radim ni kao seckalica povrca u restoranu, a bila sam sa karijerom neko i nesto u Srbiji.

Nostalgija je tipicno opste mesto za sve nostalgicare i zato sto im se to uliva u pamet od malih nogu. Svi mi slusamo o tamo nekima koji pate za domovinom, za rodbinom, tako da naucimo da kad si napolju ti patis za svojima. Potpuno pogresno. Svi mi odemo od kuce i nismo vise ni sa roditeljima a i ostale najblize ne vidjamo svaki dan. Znaci neki stepen separacije mora da postoji. Kada smo samo "u blizini" i mozemo da skoknemo na kafu - koliko cesto zapravo ne skoknemo? Naucimo se da zivimo sa time, naucimo da zivimo sami za sebe, da radimo i bavimo se svojim zivotom jer to svi rade.

U inostranstvo ne odlaze svi i zato se "nostalgija" podrazumeva. A odlazak nije drugaciji od odlaska od kuce, od roditelja, na studije ili kada se udamo/ozenimo. Bude tesko i neobicno, naviknemo se na drugacije uslove i pocnemo da zivimo zivot ispocetka. Stvaramo nove navike, navikavamo se na novi namestaj, novu sobu. Odlazak u inostranstvo nije nista sustinski drugaciji od toga.

Ljudima koji poput Mmarin-a osecaju nostalgiju a nisu ni krenuli nostalgija je poslednji problem o kojem treba da brinu. Njihov veci problem je nezadovoljstvo zbog kojeg bi otisli iz Srbije i inertnost koju pokrivaju toboz nekom nostalgijom koju nece moci da izdrze.

Jer, da rascistimo jednu stvar: treba imati mooda da emigriras. Treba da si u velikim g-nima pa da izadjes iz osecaja topline i ususkanosti i skocis u hladnu vodu emigracije.

Word

 

[OziOziOzi]

Ups, to je opet cisto generalizovanje za moj pojam. Koliko je emigranata koji su se super snasli i uspjeli a ipak ih muci nostalgija. Neke povremeno, neke stalno i na kraju i pored uspjeha se odluce vratiti u domovinu ili barem negdje blize. Tako da to povezivati sa neuspjehom je cista besmislica. Drugo, vjerovatno je procentualno malo ljudi koji dodju i ne bore se, na kraju je bitan licni cilj, sta TI hoces, sta TI zelis, kako TI vidis svoju buducnost. Konkretno igrom slucaja poznajem dosta Engleza u AUS, koji imaju karijere iza sebe u GB, jezik domaci, sistem slican, ali im traze lokalno iskustvo, dodatne lokalne licence i itd., itd., ljudi se bore, neki ostanu, neki ne, ali to ne mozes nazvati neuspjehom i nesnalazljivoscu.

Pitanje je sta ti druze moj definises kao "uspeh".

Ja definisem "uspeh" kao zadovoljstvo coveka svojim zivotom. Covek moze da bude uspesan kao perac prozora na benzinskoj pumpi i neuspesan kao multimilioner. Merilo uspeha se pogresno izmesta izvan coveka. Razlog: jer se tako moze videti, izmeriti, uporediti, pokazati rodbini i prijateljima, natrljati nos neprijateljima.

POGRESNO!

Uspeh je jedino u nama, meren na individualnim mernim instrumentima.

 

[Ravel]

Hej, mislim da smo govorili o nostalgiji, a ja nostalgiju ne mogu nikako da vezem za neuspjeh i tacka. Slazem se sa tvojom definicijom uspjeha, to je ok. Ali nostalgija je cisto emocionalna funkcija!!! Jedni su topli a drugi hladni...nesto izmedju ne postoji. To je to!