Nostalgija - jedan je dom

[Neno]

Najljepši na svijetu je moj rodni dom,
vratiću se da ga vidim još jednom.. daj bre, zašto si tako patetičan?
Nisi više tamo, bilo pa prošlo.. treba živjeti sadašnji trenutak, dom je tamo gdje živiš, gdje si srećan?
Dobro, shvatam.. ali, kakav je to život bez sjećanja? Možemo se svega odreći, život je često nemilosrdan, surov, ali sjećanja i uspomene nam ne može niko uzeti.
Sjećanje na rodni dom, kuću je tiha tuga.. nostalgija koja nas vuče tamo gdje smo rodjeni, gdje smo odrastali, ugledali prve zrake sunca..smijali, plakali.

Često me vuče nostalgija za rodnim gradom, ali kad odem tamo to više nije kao nekad.. sve je drugačije. NIsam siguran da mogu objasniti zašto je tako.
Znam, nostalgija nije ista za svakoga.. i hvala Bogu da nije. Neki su napustili svoju kuću zbog rata, neki zbog posla i odlaska u tudjinu..mnogi srećom nisu.

Da li vas vuče nostalgija za vašim krajem, za kućom gdje ste rodjeni, odrastali? Da li se sjećate svoga kraja, djetinjstva, ulica i puteva koji vode ka vašem domu?

Da, nostalgija je i stara kuća u kamenu obrasla bršljanom, romantične večernje šetnje pored mora, palme i dugi rastanci, opojni zvuk gitare svirača kraj mora.. jedna rana, usamljena jesen okovana zlatnim bojama, tek opalo lišće po parkovima, klupama.. to su krattki predasi u gradovima na putovanjima, uz po neki očaravajući pogled slučajnih prolaznica.. sad i ko zna kad, vjerovatno više nikad.
Sve je nostalgija i bol za nekim dragim osobama, kojih više nema ili ih ne vidjamo.. bol i tuga za nekad voljenim osobama, za koje ne znamo gdje su,da li su srećne, tužne..

 

[canavaro]

Da li vas vuče nostalgija za vašim krajem, za kućom gdje ste rodjeni, odrastali? Da li se sjećate svoga kraja, djetinjstva, ulica i puteva koji vode ka vašem domu?

puca mi k*rac za to!
zivim 1.000 km daleko od kuce gde sam odrastao i prosto mi se *ebe za rodnim krajem, kucom, ulicom, secanjima...

kao sto si i sam rekao:

Nisi više tamo, bilo pa prošlo.. treba živjeti sadašnji trenutak, dom je tamo gdje živiš, gdje si srećan?

 

[Обилић]

...
Da li vas vuče nostalgija za vašim krajem, za kućom gdje ste rodjeni, odrastali?

Мене срећом не, јер нисам мењао крај у коме сам одрастао,
али моје вршњаке који се одселише - да !
Често ми то и кажу кад се сретнемо (са свима сам у вези).

До једанаесте године сам мењао крајеве Београда,
али онда куписмо стан у једном лепом београдском насељу
и ту стекох своје прве доживотне другаре.

Први одласци у биоскоп без маме и тате већ са друговима,
први ноћни изласци, дискотеке, кафане,
прва летовања са извиђачима, екскурзије са школом,
све је то било у кругу десетак (уже језгро) истих другова.

Право осипање је наступило после двадесете, углавном после Војске,
значи то је то - тих десетак година одрастања које остају за читав живот,
поготову нама - скоро сви смо јединци.

Када немаш рођеног брата ни сестру,
друг са којим спаваш у истом шатору на летовању ти остаје род најрођенији за цео живот !

И најинтересантније
када смо одрасли неки су се показали као лоши,
али то не мења њихов статус у мојој подсвести
тај неко јесте лош, АЛИ ЛОШ БРАТ !!!

 

[Neno]

Kako prolaze dani tako i nostalgija polako umire.. a da li će zauvijek, teško.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ja nekako najviše volim sadašnjost.. jer - kad je reč o prošlosti, bilo je tu i lepih i ružnih događaja, razume se.. ali to sve više nije, ne postoji.. i stoga nema razloga da tome posvećujem pažnju.. A kada je reč o budućnosti, isto ni ona nije, niti znamo kakva će biti, može biti baš bilo kakva.. pa onda ne vidim razloga ni njoj da posvećujem neku preteranu pažnju.. Ja, eto, najviše volim to što je sada i ovde.. i u tome nalazim istinsku radost i maksimalan užitak..

 

[Neno]

 

[Neno]

 

[Neno]