Normalna komunikacija i kako je postići

[gost 358859]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

 

[sweetest Marilyn]

Pa ne mozes starom poznaniku koga dugo nisi videla s neba pa u rebra da ima fleku i to jos neka bivsa ljubav. To tek posle duzeg razgovora, pa i to je pitanje a li treba.

Za takve stvari ipak je bolje reci nekom bliskom, a ovaj koga ne vidjas cesto neka sam zapaza.

 

[gost 358859]

Pa ne mozes starom poznaniku koga dugo nisi videla s neba pa u rebra da ima fleku i to jos neka bivsa ljubav. To tek posle duzeg razgovora, pa i to je pitanje a li treba.

Za takve stvari ipak je bolje reci nekom bliskom, a ovaj koga ne vidjas cesto neka sam zapaza.

Ma nije bivša ljubav, već sam se nadala buduća, ali s ovim ode mas' u propas'...
On će se uvek sećati te neprijatnosti sa flekom i da ja znam da je fleka nekad postojala. A ja ću znati da se on seća. A divna ljubav mogla biti.

 

[Lord Tywin]

Za to treba da sluzi bonton koji danas treba da bude mnogo izmenjen.

 

[sweetest Marilyn]

Ma nije bivša ljubav, već sam se nadala buduća, ali s ovim ode mas' u propas'...
On će se uvek sećati te neprijatnosti sa flekom i da ja znam da je fleka nekad postojala. A ja ću znati da se on seća. A divna ljubav mogla biti.

Mene je jedno takvo zapazanje bas zblizilo s nekim ali on je bio slobodan....Izgleda da je ipak u tome stvar.

 

[hirajgoagain]

pa jeste nekad te kao greske i zblize ljude a nekad udalje, nekad otprilike znas sta treba, a nekad pogresis pa znas za iduci put. ne valja kad se pojave neke mutne situacije :I mada valjda ni to bas nije uvek moguce izbeci
mozda si to pokusala da flertujes pa si tako pa si videla da nije bash to

 

[Џорџи]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

ma nema sta da pricam s flekavim ljudima

 

[Hero]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

Predpostavljam da mi nije bilo svejedno.
ali će kasnije razmisljati o tome da si ga usnimila celog
i znaće razlog

 

[gica]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

ma to mu je skorena drkica

 

[Kvinsi]

a nismo saznali jel otkačio savršeno negovanu oštrokondžu

 

[radyu5]

Ma nije bivša ljubav, već sam se nadala buduća, ali s ovim ode mas' u propas'...
On će se uvek sećati te neprijatnosti sa flekom i da ja znam da je fleka nekad postojala. A ja ću znati da se on seća. A divna ljubav mogla biti.

E mucenice, ljubi te mama.
Iz teksta se naslucuje da je bivsa ljubav i pre nego je pocela.

 

[Guede]

.... u svakom slucaju bolje da si pitala sta te stvarno zanimalo

 

[Spank You!]

sa forumashicom ? haha nemoguce

 

[gost 343533]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

Kakava tema...

Treba da se kaze samo ako sumnjas da osoba vec nije videla, i nesto povodom toga mora da se uradi hitno )))

Rekla bi recimo da je fleka pozadi, i to zenskoj osobi .......

 

[gost 358859]

a nismo saznali jel otkačio savršeno negovanu oštrokondžu

Pa nisam ni ja.

 

[sokvisnja]

Ti nemas pametnija posla nego da zagledas u tudje pantalone i trazis fleku. Ne volim takve ljude koji te vide posle sto godina i uvek ti traze neku manu. Ono "ej, skinuo ti se lak"..."imas fleku na majici"..."vidi rupa na torbi"...ma idi bre u p.m. Sta te boli dupe, nije ti on decko ili dete pa da ga zagledas i ukazujes na stvari.

 

[gost 358859]

Ja sam razočarana intelektom nekih forumaša. Aj nadam se da je starija garda makar malo superiornija.

 

[Sarvaš]

Pa ne mozes starom poznaniku koga dugo nisi videla s neba pa u rebra da ima fleku i to jos neka bivsa ljubav. To tek posle duzeg razgovora, pa i to je pitanje a li treba.

Za takve stvari ipak je bolje reci nekom bliskom, a ovaj koga ne vidjas cesto neka sam zapaza.

Ode klinac kod babe i djede na selo da provede raspust a sa sobom ponese i kavez sa kanarincem . Poslije par dana pošalje mami poruku :
"Mama , crkao kanarinac !" Mama se izbezumi i napiše sinu : " Dragi sine , još smo u šoku . Ti znaš koliko nam je kanarinac značio . Ne piše se tako .
Trebao si napisati u prvoj poruci da kanarinac skače sa grane na grančicu . Mi bi se začudili takvoj poruci jer je i normalno da skače sa grane na
grančicu . Poslije si trebao poslati poruku kako je kanarinac tužno savio glavicu . Mi bi tada znali da je kanarinac vjerovatno bolestan ali bi se nadali
da nije nešto ozbiljno . Tek u trećoj poruci si trebao napisati da je naš voljeni kanarinac preminuo . Mi bi već bili pripremljeni "
Poslije nekog vremena dobiju od sina poruku : " Baba skače sa grane na grančicu . "

 

[Julian]

Neretko mi dešava da se posle celodnevnog druženja sa ljudima došavši kući pogledam u ogledalo i primetim ogroman krmelj, grumuljicu u nozdrvi ili garež na licu. Znači dođe mi da okrenem telefonom sve koje sam tog dana video i da ih pitam koja im je fora da me puštaju takvog slinavog da izigravam neku facu.
Mišljenja sam da treba biti čovek, biti dovoljno odvažan da se čak i po cenu neadekvatne reakcije saopšti prijatelju da ima mrvu na bradi ili spanać između keca i dvojke.

Sad, lako mi je da savetujem, ali uglavnom merkam pogodan trenutak da diskretno dam do znanja sagovorniku da ima majonez na obrazu, pa u tom čekanju i snebivanju čovek često završi sa mnom razgovor i ode dalje. A ne bi trebalo tako da bude.
Mislim da na ovakve stvari treba da upozoravamo ne samo prijatelje nego i sasvim nepoznate ljude. Siguran sam da bi mnogi bili zahvalni. Možda bi se na ovaj način razvila nova prijateljstva, pokazala solidarnost i ojačale veze o isećaj propadnosti narodu. Moramo da imamo osećaj da neko misli na nas, a ne da se osećamo bedno i napušteno kao moja drugarica Nela koja je u toaletu upasala haljinicu u gaće i tako izašla među ljude.

Smatram da u nekim prilikama sami možemo preduzeti korake za uklanjanje nedostatka, bez obaveštavanja sagovornika. Prijatelju sami možemo skloniti krmelj. Ponekad, čak i nepoznatim ženama, ukoliko sam siguran da to neće primetiti i da su mi leđima okrenute, sklonim blajhanu dlaku sa kaputa. Znam da to ne bi trebalo da radim, ali jače je od mene. Ta dlaka na crnom štofu jednostavno vapi da je sklonim. Verujem da znate o čemu pričam.

Svakako da moramo da vodimo računa o tome na koji način saopštavamo da neka sitnica štrči. Najbolje je to izreći ležerno, onako uzgred, usred rečenice, ne dozvoljavajući neprijatnu tišinu i ne ostavljajući vreme da sagovornik razmišlja o tome da ga je blam. Dakle brzo pričaš o nekoj temi, zatim ubaciš ''imaš nešto žuto tu u uvetu'', a onda nastaviš ono o čemu si pričao.

Treba znati kako da se ophodimo prema ljudima koji imaju mrlju na pantalonama ili nešto od onoga što već nabrojah. Pokazivanje sažaljenja prilikom obaveštavanja ili davanje do znanja da nam je neprijatno samo će dovesti do toga da nas onaj kojem pomažemo zamrzi.
Prema ljudima sa flekama treba da se ponašamo kao prema ljudima sa hedikepom, što će reći sasvim normalno, ne okretati glavu na drugu stranu, ali ni praviti katastrofu od njegove fleke.

 

[sokvisnja]

Neretko mi dešava da se posle celodnevnog druženja sa ljudima došavši kući pogledam u ogledalo i primetim ogroman krmelj, grumuljicu u nozdrvi ili garež na licu. Znači dođe mi da okrenem telefonom sve koje sam tog dana video i da ih pitam koja im je fora da me puštaju takvog slinavog da izigravam neku facu.
Mišljenja sam da treba biti čovek, biti dovoljno odvažan da se čak i po cenu neadekvatne reakcije saopšti prijatelju da ima mrvu na bradi ili spanać između keca i dvojke.

Sad, lako mi je da savetujem, ali uglavnom merkam pogodan trenutak da diskretno dam do znanja sagovorniku da ima majonez na obrazu, pa u tom čekanju i snebivanju čovek često završi sa mnom razgovor i ode dalje. A ne bi trebalo tako da bude.
Mislim da na ovakve stvari treba da upozoravamo ne samo prijatelje nego i sasvim nepoznate ljude. Siguran sam da bi mnogi bili zahvalni. Možda bi se na ovaj način razvila nova prijateljstva, pokazala solidarnost i ojačale veze o isećaj propadnosti narodu. Moramo da imamo osećaj da neko misli na nas, a ne da se osećamo bedno i napušteno kao moja drugarica Nela koja je u toaletu upasala haljinicu u gaće i tako izašla među ljude.

Smatram da u nekim prilikama sami možemo preduzeti korake za uklanjanje nedostatka, bez obaveštavanja sagovornika. Prijatelju sami možemo skloniti krmelj. Ponekad, čak i nepoznatim ženama, ukoliko sam siguran da to neće primetiti i da su mi leđima okrenute, sklonim blajhanu dlaku sa kaputa. Znam da to ne bi trebalo da radim, ali jače je od mene. Ta dlaka na crnom štofu jednostavno vapi da je sklonim. Verujem da znate o čemu pričam.

Svakako da moramo da vodimo računa o tome na koji način saopštavamo da neka sitnica štrči. Najbolje je to izreći ležerno, onako uzgred, usred rečenice, ne dozvoljavajući neprijatnu tišinu i ne ostavljajući vreme da sagovornik razmišlja o tome da ga je blam. Dakle brzo pričaš o nekoj temi, zatim ubaciš ''imaš nešto žuto tu u uvetu'', a onda nastaviš ono o čemu si pričao.

Treba znati kako da se ophodimo prema ljudima koji imaju mrlju na pantalonama ili nešto od onoga što već nabrojah. Pokazivanje sažaljenja prilikom obaveštavanja ili davanje do znanja da nam je neprijatno samo će dovesti do toga da nas onaj kojem pomažemo zamrzi.
Prema ljudima sa flekama treba da se ponašamo kao prema ljudima sa hedikepom, što će reći sasvim normalno, ne okretati glavu na drugu stranu, ali ni praviti katastrofu od njegove fleke.

A jeste...ali imas one koji ti samo traze manu. Od cele slike uvek vide neku negativnost. Imam ja takvu drugaricu, ona je sitnicar i stalno primecuje neke gluposti. Drugo je da si musav ili nesto tako ocigledno...ali ono "ej sta ti je to sa kosom?"..."visi ti dlaka".."sta ti je to sa noktima"...ma mani me se

 

[gost 358859]

A jeste...ali imas one koji ti samo traze manu. Od cele slike uvek vide neku negativnost. Imam ja takvu drugaricu, ona je sitnicar i stalno primecuje neke gluposti. Drugo je da si musav ili nesto tako ocigledno...ali ono "ej sta ti je to sa kosom?"..."visi ti dlaka".."sta ti je to sa noktima"...ma mani me se

Je l' ti to želiš da kažeš da si štrokava i da ti smeta kada ti ljudi skrenu pažnju na nešto?

 

[Spank You!]

Ja je lako postizem sa normalnom devojkom koja zna sta zeli od mene

 

[sokvisnja]

Je l' ti to želiš da kažeš da si štrokava i da ti smeta kada ti ljudi skrenu pažnju na nešto?

Ne, zelim nesto drugo da kazem. U tom lepom ljubavnom filmu u kome glavne uloge igraju: flekavi i ostrokondja a sporednu: savesni posmatrac, ti nisi sporedna nego glavna uloga: ostrokondja

 

[gost 358859]

Ne, zelim nesto drugo da kazem. U tom lepom ljubavnom filmu u kome glavne uloge igraju: flekavi i ostrokondja a sporednu: savesni posmatrac, ti nisi sporedna nego glavna uloga: ostrokondja

Nemoj da me vređaš, jer ne vređam ni ja tebe.

 

[Cvetna]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

Ja mu ne bih rekla ništa. Osim što bih stajala na stubištu, naslonjena na vratima stana, u pozi a la snena-Merilin-se-probudila-i-protegla-kao-mačka-pa-navukla-na-golo-telo-svileni-ogrtač-što-budi-razbludne-misli (nekako sam, iz nekog razloga, zamislila da se sve to između vas dešavalo na stubištu), i grickala vruć čoko mafin koji sam ručno umesila i ispekla, od organskog brašna proizvedenog od organski gajene pšenice. Naravno, sve vreme bih ga proždirala pogledom, koji bi govorio sve:

1. da sam ja jedna vragolasta mačkica u svilenom ogrtaču
2. da sam ja jedna vrsna kuharica koja bi kuhala svom muškarcu (njemu) svakog dana
3. da ja nisam samo mačkica i kuharica, već i moderna osvešćena žena koja živi u skladu sa prirodom, pa mesi isključivo od organskog brašna
4. da sam ja jedna samouverena i neiskompleksirana žena koja nema problem da, tako moderna i osvešćena, kuha svakog dana svom muškarcu i sprema mu delicije po njegovoj želji
5. da sam ja jedna uživajuća hedonistica koji ume da primi i pruži neslućena zadovoljstva, za razliku od one njegove oštrokondže, jer ona koja gricka čoko mafin na stubištu i ne broji kalorije sigurno uživa i u svim ostalim aspektima života

A fleka.... kada bi videla na stubištu mene mačkicu, kuharicu, samouverenu i neiskompleksiranu modernu i osvešćenu hedonisticu koja pruža neslućena zadovoljstva, fleka bi se sama očistila!