Nocni leptir

Nocas u pomoc zovem
sve, sto je postojalo
izmedju nas..
Cemu sada ne vidim trag,
i ne cujem glas.

Neki sum bar da se cuje,
da me okrepi,
da mi da nadu..
Dok razmisljam gde si,
kako je u gradu.

Daleko si, ali i blizu.
Mozda je to moja navika.
Da sve sto je tvoje bude moje,
i kad je razdaljina daleka.

Ali sve je uzalud.
Nije moja noc.
U rukama samo prasina
s nekih starih
polovnih snova..
I nada..
zastarela. Nikad nova.

Neki se leptir spustio
na krilo mog prozora.
Bas cudno..
Tu ga cesto zatice zora.
A ja mislim,
mozda je to deo nas,
koji jos traje..

Koji u nama gori,
s nasim se ponosom bori,
i znake neke nove nade
daje.