Desavaju se u zivotu neke stvari, neke igre na koje malo ili nimalo ne mozemo uticati. Sta je to sto nas u sekundi od ljubavi dovede do jada, sto voljenog pretvori u stranca? Nocas je bilo, bilo strasno. Noc bez kraja, noc bez jutra, noc u strahu od sutra. Zasto je tesko slusati druge, i ponekad drugima rec dati? Zasto se zbog sebe, drugi stave sa strane? Da li je tesko ljubav svoju, voljenoj osobi dati, i u trenucima teskim sa njom razgovarati? Razgovarati, ali hteti cuti, dusa sto vapaje panicno salje, na sve strane osim do osobe voljene. I ja bih voleo znati, da moja ljubav odjeka ima, da nije sve samo zivot po planu, da mesta ima da radosti svanu. Da hocu da menjam svoje navike lose, ali moram ih znati. Da zelim da cujem i zelim da vidim, ali da znam da osoba draga sa mnom razgovara. Da i mene cuje i da mene vidi jer zivot smo nas, zajedno izgradili.
Idem jutros i osmehe trazim, al se krijem, jer ne zelim drugima srecu da kvarim. Oticu kuci do svoje drage i cekati da vidim mozda osmeh blag, i uz jutarnju kafu svoje srce jos jednom joj dati na dar.
Idem jutros i osmehe trazim, al se krijem, jer ne zelim drugima srecu da kvarim. Oticu kuci do svoje drage i cekati da vidim mozda osmeh blag, i uz jutarnju kafu svoje srce jos jednom joj dati na dar.
