Часовник откуцава поноћ најтамније ноћи коју је свет икада видео. У ствари, ноћ је толико тамна да се не може ни видети. Један од четири јахача апокалипсе, Глад, на свом зифт црном коњу, који се тако невероватно уклапа у ову ноћ, језди ка земљи. Нит која је у нормалним околностима повезивала два света, јаву и сан, одавно је прекинута. Сваки свет одавно функционише сам за себе, и обзиром да нема своју супротност, не може приказати ни своју индивидуалност. Све је постало исто. Иста вага је почела мерити и добро и зло. Храброст више није лудост, понекад је, једноставно кукавичлук. Има ли нам спаса? Можемо ли изаћи из ноћи? Или ће се четири јахача комплетирати и кренути у заједнички поход?!
