Noć u Keopsovoj piramidi

[Lada]

Ja sam čovek koji je duboko pronikao u tajne psihe i okultizma, u tajne magije i čarobnjaštva Istoka - tako se, bez lažne skromnosti, predstavljao Pol Branton. Profesinalni novinar i strastveni putnik, on je proputovao sav Istok u potrazi za neposrednim kontaktima sa onima koji su sačuvali u neprikosnovenosti drevna ezoterijska znanja.
Posedovao je izvanrednu hrabrost i sa istinskom novinarskom strašću upuštao se u riskantne poduhvate. Izgleda da je on jedini čovek koji se osmelio da sam provede noć u Velikoj Keopsovoj piramidi. Bilo je i drugih eksperimenata. O onom što je doživeo pisao je u knjizi 'Putovanje u sakralni Egipat'. Evo njegovog opisa noći provedene u Keopsovoj piramidi.
Spuštalo se veče. Nameravao sam da celu noć provedem u Velikoj piramidi, zaključan u Carskoj odaji - da neprekidno u toku svih dvanaest sati ostanem budan. Sagnut, sa fenjerom u rukama, oprezno sam klizio niskim, uzanim hodnikom. Strma kamenita podloga uporno me je vukla nadole, ubrzavajući moje korake. Iznenada sam se setio jedne latinske izreke - 'Lak je put u pakao'. Lutao sam po lavirintu puteva, vraćao se, ispitivao hodnik za hodnikom, dok nisam pronašao Carsku odaju - najčuveniji unutrašnji objekat piramide.
I evo me na cilju. Osvetlio sam fenjerom gole zidove i ravan plafon, zadivljen preciznošću kojojm su ovi uglačani ogromni blokovi složeni jedan na drugi. Seo sam na kameni blok prekrštenih nogu i u potpunom mraku počeo da osluškujem proticanje noći. Zatim je nastao trenutak kada mi se učinilo da nisam sam u pustoj odaji. Pored mene je pulsiralo nešto živo, ono me je posmatralo, okruživalo me, ali ja sam bio bespomoćan. Dušu mi je obuzeo nekontrolisani strah. Potpuno u nevreme setio sa da ja sedim u potpunoj usamljenosti u jezivoj sobi, uzdignutoj iznad površine zemlje više od dve stotine stopa, okružen mrklim mrakom, napušten, ostavljen u čudnoj građevini na samoj ivici pustinje. A oko ove građevine - sigurno najstarije na svetu - prostire se mračna, krcata grobovima, nekropola. I posvuda caruje ova avetinjska neodređenost koja briše granicu između mistike i realnosti.

Izvor Pranormalne misterije

 

[Lada]

'Tamo se na svakom koraku krije priviđenje, tamo obitava čitava armija sablasti i džinova' - tek što su mi na pamet pale reči mog prijatelja Arapina, kad je u odaji počelo nešto neshvatljivo. Opkolio me je celi roj neprijateljski nastrojenih stvorenja. jeziva bića, dusi pakla, ružni, bezumni, grubi - oni su se gomilali oko mene izazivajući strašnu odvratnost. Bio sam spreman da jurnem iz sobe - tamo gde je, udaljen nekoliko stotina stopa, izlaz zagrađen rešetkom i gde se nalazi naoružani stražar. A ipak mi je neki unutrašnji glas uporno šaputao da treba da izdržim sve do kraja.
Iznenada se sve završilo - osetio sam u sobi prisustvo novog stvorenja - mirnog i dobronamernog. Za leđima ovog stvorenja pritajila se neka sablasna figura. Obe su bile odevene u belu odeću, koja kao da je isijavala treperavu svetlost. U ovoj čudnovatoj svetlosti bleskale su drevno-egipatske relikvije, neosporno svedočanstvo o pripadnosti kasti vrhovnih sveštenika. Stvorenja su donela sa sobom osećanje čistote i razuma. Moji zategnuti nervi blaženo su se opustili i ja sam sa poverenjem pogledao u dobre, ispunjene proročkim predviđanjem ,oči starca.
- Zašto si sošao ovamo i probudio tajne sile? Zar ti je malo puteva kojim hodaju smrtni? - usne se nisu pomerale ali glas je bio pravi, živ. - Vrati se sebi sličnima i uskoro ćeš zaboraviti svoje prazne fantazije. Klimaš glavom? Ali znaj, prateći maštu sve više ćeš se udaljavati od carstva razuma. Mnogi koji su je sledili vraćali su se lišeni pameti. Ko dodirne nas, gubi osećaj pripadnosti svom svetu. Da li si sposoban da ideš dalje u usamljenosti?
- Ne znam - muklo sam odgovorio.
- Neka bude tako! Učinio si svoj izbor! Ali, za tebe ne postoji više povratak. Zbogom! - starac iščezne.

Izvor Pranormalne misterije

 

[Lada]

Sada sam se bezuslovno povinovao svim nalozima njegovog pratioca. Ispružio sam se na kamenom sarkofagu, dopustio da mi se uvede nepoznati anestetik, kako sam shvatio, sve kao da se događalo na astralnom nivou. Kao da me je obuzela letargija. Lagano, od stopala prema srcu puzila je obamrlost, u svest se prikradao mutan predosećaj nadolazeće smrti. 'Ujutro će u piramidi biti nađen leš - na ovom se završavaju sva moja okultna traganja' - izgleda da mi je to bila poslednja misao. Očajnički talasići svesti tiho su se ugasili u dubinama mozga. Sve se završilo...
Odjednom - prodor, kao da me je moćni tropski uragan bacio u bezgranično prostranstvo gde sam stekao - slobodu! Telo me više nije sputavalo. Realnost sam osećao jasnije, jače nego pre. Lebdeo sam, lako, oduševljeno, kao ptica (evo zbog čega su drevni Egipćani predstavljali osobođenu čovečiju dušu u vidu ptice) i oko mene se prostirala beskrajna praznina. Pa, to i jeste stanje smrti - pomislio sam. Sada sam ja duša i mogu da postojim odvojeno od tela. Uvek ću pamtiti to, jer, videvši sve sopstvenim očima (makar ne fizičkim), dokazao sam sebi realnost besmrtnosti na najpouznatiji način - umro sam, a zatim sam vaskrsnuo!
Iznenada se stvorio stari sveštenik, ozbiljan kao i ranije i spokojan.
- Maločas si naučio veliku lekciju. Prenesi tu istinu ljudima, dostupnim jezikom. I znaj, sine moj, da se u ovom drevnom hramu čuva zaboravljeni letopis najstarijih ljudskih rasa i Zavet, koji su primili od svog Tvorca preko njegovih prvih proroka!
- Gde, gde je taj Zavet? - odzvanjalo mi je u mozgu.
Ali, odgovora nije bilo. Ponovo mi se činilo da propadam u ništavilo, svest je ponovo umirala i vaskrsavala. Mi smo - ja i sveštenik - sada koračali kroz beskrajni blago osvetljeni hodnik. Osvrtao sam se, odakle dolazi ova svetlost? Zidovi su bili glatki, čak su sastavci između blokova ružičaste terakote bili jedva vidljivi, a naš sopstveni oreol eterične svetlosti bio je isuviše slab.
- Ne osvrći se, čak ne okreći ni glavu - upozorio me je sveštenik.

 

[Lada]

Spuštali smo se sve niže i niže, dok se u udaljenom kraju tunela nije pokazao ulaz u veliku sobu nalik na hram. Nisam sumnjao da se nalazimo negde unutar piramide ili ispod nje. Ali, ja nikada ranije nisam video ovaj hodnik, ni ovu odaju. Bio sam ošamućen ovim otkrićem i goreo sam od želje da saznam gde je ulaz.
- Ne sad, ne sada - odzvonio je odjek.
I tada sam opet ugledao svoje telo koje je ležalo na kamenu, smrtno, nepokretno, neosetljivo. Stari sveštenik je tiho progovorio:
- Sine moj, nije toliko važno da li ćeš ti naći ta vrata ili ne. Značajnije je da pronađeš skriveni put koji vodi u tvoj sopstveni razum i da njime stigneš do tajnog hrama svoje duše. Tajna Velike piramide - to je tajni hram tvoje duše. Sve skrivene odaje, svi drevni letopisi su u tebi. Potrudiću se da otkriješ sve najskrivenije tajne. u sebi i za sebe. Zbogom!
Njegov glas je sa svakom reči bio sve udaljeniji. Ponovo sam gubio svest, odnosio me je vrtlog sve niže, niže i niže... U sopstveno telo. Kada je u svitanje naoružani stražar otključao gvozdenu rešetku, iz tamnih dubina Velike piramide u susret mu je ispuzalo stvorenje iznureno, prašnjavo, sa upalim očima od umora, uronjeno u sopstvene misli i preplavljeno pitanjima.
Izvor Paranormale misterije