Noć olujne strasti

Ponovo olujni vetrovi
kroz noć su prohujali,
u ponor crni sve utopili.
Pustoš u duši,
mrak kroz bespuća.
Praznine između reči
bez odjeka.
Praznine između dodira
i pomamnih uzdaha.
Bestelesna u telo pretvorena,
iz stiska pomamne strasti oteta,
na putu spasenja zalutala.
Vraćam se ponovo Tebi
u pesme svoje da me zatvoriš,
od greha da me sačuvaš.

 

[zxy]

Lepo je to što Storm pesniku svom ponudi
u pesmi lepoj ,nadahnutoj
takvu želju ni jedan pesnik ne odbi
ali da li će moći oluju on da smiri
kad zahvate je njeni nemiri
dal su stihovi dovoljno sigurni
da S svoja lutanja zaboravi.
Ali ona valjda bolje zna
čemu može od pesnika svog da se nada.

 

[Storm+y]

Lepo je to što Storm pesniku svom ponudi
u pesmi lepoj ,nadahnutoj
takvu želju ni jedan pesnik ne odbi
ali da li će moći oluju on da smiri
kad zahvate je njeni nemiri
dal su stihovi dovoljno sigurni
da S svoja lutanja zaboravi.
Ali ona valjda bolje zna
čemu može od pesnika svog da se nada.

Pesniku nemire Storm svoje nudi.
Ako pesnik je on stvarni,
znaće za čim duša njena i ona sva bludi.
U kavez od stihova satkan kada je zatvori,
Onda će rešenje samo da se otvori...

 

[zxy]

Ovo mi na neki tender liči
mada turnir viteški više priliči
al ne živimo više u vremenu tom
ne znam šta će da uradi Storm
osim ako pesnika svog već zna
i kako da mu bude inspiracija
da u kavezu tom sa njom
nadje se uhvaćen i on

 

[Storm+y]

Ovo mi na neki tender liči
mada turnir viteški više priliči
al ne živimo više u vremenu tom
ne znam šta će da uradi Storm
osim ako pesnika svog već zna
i kako da mu bude inspiracija
da u kavezu tom sa njom
nadje se uhvaćen i on

Zexy, nemoj plašiti pesnika tog,
pa da pobegne iz bloga mog!
Ako uhvaćen bude u kavezu strasti,
može malo da mu pozli od slasti...
Nema tu nekih drugih pošasti.