"Kao i uvek, biće to novo rođenje. Vidovnjak se razlikuje od tragaoca po tome što više ne mora da bira i odabira. Tragalac još uvek živi u prividu jer govori: 'Tamo je Bog, a tamo nije.' S druge strane, vidovnjak vidi Boga u sebi. Dugi unutarnji rat konačno je završen, a ratnik može da se odmori. Umesto borbe, sada se sve vaše želje prirodno i nenaporno ostvaruju. Nema spoljnih znakova ko je među nama vidovnjak, ali iznutra se takvi ljudi osećaju otvoreni i zadovoljni; dozvoljavaju drugima da budu ono što jesu, a to je najviši oblik ljubavi; događajima i ljudima ne stvaraju prepreke i odustali su i od najmanjeg osećaja 'ja'."
‘Teško je pomisliti da bi mogao da postoji još neki viši stepen života", rekao je Galahad nakon nekog vremena, duboko dirnut Merlinovim opisom vidovnjaka.
"Budi oprezan s rečju viši", upozorio je Merlin. "Ego je taj koji mora da ima visoko i nisko. Cilj tvog života je sloboda i ispunjenje. Ispunjenje se ne postiže sve dok ne spoznaš Boga onako potpuno kako on zna sebe. Vi smrtnici uvek čeznete za čudima, a ja vam kažem da ste vi najveće čudo, jer vam je Bog dao jedinstvenu sposobnost da se poistovetite s njegovom prirodom.
Savršena ruža ne oseća da je ruža; ispunjen čovek zna šta znači biti božanski."
"Može li se to stanje opisati?" pitao je Parsifal.
"To je sedmi i konačni stepen alhemije, čisti duh. Kada on dođe, vidovnjak shvata da se ono što je bila potpuna radost i ispunjenje može još proširiti.
Vidite, doći do Boga nije kraj vaše potrage već početak. Počeli ste u bezazlenosti, pa ćete tako i završiti. Ali ovaj put je bezazlenost drugačija jer ste stekli potpuno znanje, dok novorođenče ima samo osećanja. Kad budete sebe videli kao duh, nestaće poistovećivanja s telom i umom. Istovremeno će nestati zamisao o rađanju i smrti. Bićete ćelija u telu svemira, a kosmičko telo će vam biti isto tako blisko kao što je to sada fizičko telo. To je najbliži opis onoga što čarobnjak oseća, jer čarobnjak je samo jedan od naziva za sedmi stepen.
Shvatite: za Čarobnjaka je rođenje samo misao: 'Imam ovo telo', a smrt druga misao: 'Nemam više ovo telo'. Budući da čarobnjaci nisu pod uticajem privida rođenja, na svako telo koje uzmu gledaju kao na obrazac energije, a na um kao na obrazac informacije. Ti obrasci stalno se menjaju, dolaze i odlaze. Ali čarobnjak je iznad promene. Um i telo su poput soba u kojima živimo, ali ne sve vreme.
Mišljenje i osećanje ne može da vam približi to stanje. Duh je rođen iz čiste tišine. Unutrašnji dijalog vašeg uma mora da prestane i da nikada više ne započne ponovo, jer ono zbog čega unutršnji dijalog nastaje, rascepkanost jastva, nije više tu. Vaše jastvo će da bude sjedinjeno i, baš poput deteta s kojim smo počeli, nećete sumnjati, stideti se ili osećati krivicu. Potreba ega za dvojnošću rezultirala je svetom dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog, svetla i senke. Sada ćete videti da se te suprotnosti stapaju. To je Božja perspektiva: kuda god On gledao, sve što vidi je On sam. Ako osećate da je taj cilj preuzvišen ili predalek za vas, otkriću vam tajnu.
Iako izgleda da ste prošli kroz sedam stepena alhemije, svaki od njih bio je tu od samog početka. Božja potpunost bila je prisutna u bezazlenosti, baš kao i u egu, postignuću, davanju ili traganju. Ono što se promenilo je središte vaše pažnje. U vašem biću nalazi se svaki vid svemira, potpun i večan kao i sam svemir. Ali, rođenje u duhu ipak je izuzetan događaj. Svitanjem jedinstva bićete sve bliži i bliži božanskom, sve dok ne budete doživeli Boga kao beskonačno biće koje se beskonačnom brzinom kreće kroz beskonačne dimenzije.
Kada dođe do tog začudnog iskustva, ono će biti prirodno i jednostavno poput sedenja ovde pod zvezdama, a ipak će svaka zvezda biti vaša."
Kao što se to često događa kada čarobnjak govori, dva viteza su se osećala kao da su preneta u stanje koje je Merlin opisivao. Galahad je podigao pogled prema noćnom nebu i iznenada osetio kao da može da dodirne zvezde. U srcu mu se pojavio osećaj stvarnog pripadanja. "Kod kuće smo", prošaptao je Parsifal samom sebi.
"Nemoj da budeš previše začuđen", promrmljao je Merlin. "Ti osećaji su tako snažni zato jer su novi. Zapravo, to je tvoje prirodno stanje. Biti sjedinjen s kosmosom, biti blizak sa životom u svim njegovim oblicima, konačno se sjediniti sa sopstvenim Bitkom- to je vaša sudbina, kraj vaše potrage."
"Na kraju ćemo se vratiti na početak", promrmljao je Galahad.
"Da", rekao je Merlin. "Svako od vas počinje u ljubavi, prolazi kroz borbu, strast i patnju samo da bi na kraju ponovo završio u ljubavi."
Merlinov glas postao je mekši, a krug svetla oko njih gotovo je nestao.
"Vi smrtnici žudite za čudima, rekoh, i kao povlašćenoj deci svemira, ništa vam neće biti uskraćeno. Duh je stanje čudesnog koje će vam se otkriti u tri stepena:
Prvo, doživećete čudo u stanju koje se naziva kosmička svest. Svaki materijalni događaj imaće duhovni uzrok. Svako lokalno događanje odvijače se takode na pozornici svemira. Vaša najmanja želja pokrenuće kosmičke sile koje će je ispuniti. Bez obzira na to koliko čudesno zvuči, to stanje nije tako napredno jer ćete se, već mnogo pre nego što dosegnete kosmičku svest, naviknuti na spontano ispunjenje želja.
Drugo, izvodićete Čuda u stanju koje se naziva božanska svest. To je stanje čistog stvaralaštva u kojem ćete se stopiti s Božjom moći pomoću koje on stvara svetove i sve što je u njima. Ta moć ne dolazi od onog što Bog čini, to je svetlo njegove svesti. U svemu na šta padne vaš pogled videćete božansku svesnost poput bogatog, zlatnog sjaja. Svet će biti osvetljen iznutra i neće biti sumnje da je materija samo ispoljeni duh. U božanskoj svesti videćete sebe kao stvoritelja, a ne stvoreno, davaoca života, a ne primaoca.
Treće, sami ćete postati čudo u stanju koje se naziva svest jedinstva. Nestaće svaka razlika između stvoritelja i stvorenog. Duh u vama potpuno će se stopiti s duhom u svemu drugome. Vaš povratak ka bezazlenosti biće sveobuhvatan jer, poput deteta koje dodiruje zid, kolevku i oseća jedino sebe, i vi će te na svaku delatnost gledati kao na duh koji se preliva u duh. Živećete u potpunom znanju i poverenju. Iako će izgledati da se nalazite u telu, ono će biti samo jedno zrno Bitka na obalama beskonačnog okeana Bitka koji ste vi sami."
Dva viteza nisu znala koliko je trajalo Merlinovo izlaganje. Činilo im se da su podignuti u prostor gde su se sfere Bitka otvarale jedna za drugom poput latica ruže. A kada se otvorila poslednja, u središtu su videli gotovo proziran dijamant.
"Šta je to?" želeo je da pita Galahad, ali se nije usudio.
"Pogledajte Gral", prošaptao je Merlin. "Vaša potraga dovela vas je do vizije cilja - tačke čistog svetla, dijamantske suštine koja gori u vašoj duši."
Dva viteza kleknula su na hladno tlo i u srcu se molila da budu vredni te vizije.
"Živite u predanosti od ovog trenutka", rekao je Merlin. "Zbog vaše duboke želje, vodio sam vas do ovog mesta, ali sada sami morate da osvojite pravi Gral, ne samo viziju."
"Pravi Gral?", promrmljao je Parsifal. "Šta treba da tražimo - takvu sliku?"
"Ne očekujte, ne predviđajte", upozorio je Merlin dok je vizija Grala polako nestajala. "Čovek traži simbole, a simboli se menjaju od vremena do vremena. Ali ono što sam vam pokazao nije simbol, već istina. Gral je kristal Bitka u vašem srcu. On svojim ivicama blago odražava svetlo, a iz tih slika nastaju svi oblici uma i tela koje zapažate svojim čulima. Slike su stvarne, ali je daleko stvarniji prozirni dijamant čistog Bitka."
Neočekivano, Merlin je zevnuo, zabacujući glavu kao da je to najprijatniji čin na svetu. Protegnuo se i ustao. Vatra se gotovo ugasila i sada je bilo tako mračno da se gotovo ništa nije videlo. Međutim, Parsifal i Galahad su mogli da osete Merlinov pogled uperen u njih. Merlin je rekao:
"Jednoga dana ćete se prisećati ove noći i pitati: 'Ko si ti, Merline?' Preko provalije vremena vam, dakle, odgovaram: ja sam onaj koji nema potrebu za čudima. Ja sam Čarobnjak, i za mene je dovoljno veliko čudo biti ovde. Šta bi moglo da bude čudesnije od samog života?"
S poslednjom iskrom svetla, stari čovek je nestao. Parsifal i Galahad su bili nepomični i bez reči. Čarolija Merlinovog govora još je lebdela nad njima, a kako je iščezavala, obojica su zadrhtala, žaleći zbog svog povratka na zemlju. Kada je svanulo, krenuli su natrag prema dvorcu. U zlatnom rađanju sunca Parsifal je video kralja Artura kako stoji na prozoru svojih kraljevskih odaja; gledao je pravo u njih.
"Misliš li da bi trebalo da mu ispričamo o svemu?", pitao je Parsifal, pokazujući prema dvorcu.
Galahad je odmahnuo glavom. "Siguran sam da kralj zna šta se dogodilo; mora da se to dogodilo i njemu jer inače ne bi tako oklevao kada se govori o Gralu. Ali, reći ću ti nešto, brate viteže. Želeo bih da Artur shvati da smo s njim u toj Merlinovoj potrazi.
Neka se ova noć zove Noć kristalne pećine. Kralj će znati šta to znači."
Iako noć nisu proveli u pećini, već pod pokrivačem bleštavog neba, Parsifal se odmah složio.
“Pronašao te je”, prenuo me je glas iza leđa, “Taj pergament, kao neki nevidljivi učitelj, uvek nepogrešivo pronađe učenika koji će jasno da shvati dubinu poruke koja mu je posvećena.”
Osvrnuvši se ugledao sam dobroćudno lice starog portira koji je, ko zna koliko dugo, stajao iza mojih leđa i blago se smeškao.
“Da, pronašao me je”, procedio sam tiho i lagano odložio pergament na prašnjavu policu.
“Neka učitelj u miru nastavi da čeka novog učenika”, dodao sam i uputio se ka logičnom kraju ove priče koji se naslućivao u Noći Kristalne Pećine.
No, ne bih rekao da priča Coco Bill-a. 