Nobelova nagrada za hemiju,fiziku i medicinu 2021 g.

[Nina]

Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je Bendžaminu Listu i Dejvidu Makmilanu za "razvoj asimetrične organokatalize".

Kako se navodi, oni su zaslužni za razvoj preciznog novog alata za molekularnu konstrukciju - organokatalize, koja je imala veliki uticaj na farmaceutska istraživanja i učinilo hemiju ekološki prihvatljivijom.

Mnoga istraživačka područja i industrije zavise od sposobnosti hemičara da konstruišu molekule koji mogu da formiraju elastične i izdržljive materijale ili skladište energiju u baterijama.

Ovaj rad zahteva katalizatore, supstance koje kontrolišu i ubrzavaju hemijske reakcije. Na primer, katalizatori u automobilima pretvaraju toksične materije u izduvnim gasovima u bezopasne molekule.

Naša tela takođe sadrže hiljade katalizatora u obliku enzima, koji izlučuju molekule neophodne za život, navodi se u obrazloženju nagrade Nobelovog komiteta.

Istraživači su dugo verovali da postoje samo dve vrste katalizatora - metali i enzimi. List i Makmilan su, međutim, dobitnici Nobelove nagrade za hemiju 2021. su 2000. godine, nezavisno jedan od drugog, razvili treću vrstu katalizatora.

U pitanju je asimetrična organokataliza i nadovezuje se na male organske molekule.

Imena dobitnika je objavio Goran Hanson, generalni sekretar Švedske kraljevske akademije.

Nobelovu nagradu u ovoj oblasti dodeljuje Švedska kraljevska akademija, a sastoji se od zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od 10 miliona švedskih kruna ili 1,1 milion dolara.

Prošle godine je Nobelova nagrada za hemiju pripala Emanuel Šarpantje i DŽenifer Dudna za razvoj metode modifikovanja genoma, poznate kao CRISPR. Bio je to prvi put da su dve žene zajedno osvojile nagradu.

 

[Nina]

Nobelovu nagradu za fiziku za 2021. godinu su juče dobili naučnici Šukuro Manabe iz SAD, Klaus Haselman iz Nemačke i Ðorđo Parizi iz Italije.

Naučnici Sjukuro Manabe iz SAD, Klaus Haselman iz Nemačke i Ðorđo Parisi iz Italije su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2021. godinu zbog "revolucionarnog doprinosa razumevanju složenih fizičkih sistema", saopštio je danas Nobelov komitet za dodelu nagrada.

Manabe i Haselman su zajednički dobitnici polovine Nobelove nagrade, i to za fizičko modelovanje Zemljine klime, kvantifikovanje promenljivosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja.
Drugu polovinu je osvojio Đorđo Parizi, za otkrivanje međusobnog delovanja poremećaja i fluktuacija u fizičkim sistemima od atomskih do planetarnih razmera.
Prestižna nagrada se sastoji od dodele zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od deset miliona švedskih kruna (više od milion evra).

 

[Nina]

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu su Dejvid Džulijus i Ardem Patapoutian koji su otkrili receptore za temperaturu i dodir, saopšteno je danas u Stokholmu.

“Njihova revlucionarna otrkića omogućila su razumevanje kako toplota, hladnoća i mehaničke sile mogu da pokrenu nervne impulse koji nam omogućavaju da opažamo i prilagođavamo se svetu”, naveo je žiri.

U sapštenju se navodi da je Džulijus koristio ljuto jedinjenje od čili papričice koja izaziva peckanje, što omogućava da se identifikuju senzori u nervnim završecima kože koji reaguju na toplotu.

Patapoutian je u međuvremenu koristio ćelije koje su osetljive na pritisak, a cilj je bio da se otkrije nova klasa senzora koji reaguju na mehaničke stimulanse u koži i u unutrašnjim organima.

Ovo otrkiće se koristi da se razvijaju tretmani širokog spektra za određene bolesti, uključujući i hroničan bol.

Od 1901. godine, kada je prvi put uručena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu, 222 pojedinca je primilo nagradu (210 muškaraca i 12 žena), odnosno dodeljena je 111 puta.

Prva nagrada je uručena nemačkom lekaru i imunologu Emilu von Behringu za serum protiv difterije. Bio je naširoko poznat kao „spasilac dece”, pošto je u to vreme difterija bila glavni uzrok smrti dece