(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
NJIH DVOJE
Otac
Gromada od čoveka. Jak, stabilan čvrst kao zemlja po kojoj hoda.....koju obradjuje od rodjenja....koju voli više od svega. Malo preke naravi na prvi pogled, ali kad shvatiš njegov sistem onda nije teško razumeti i prihvatiti. Vredan čovek, kao krtica.....majstorluk mu nije stran. Vozio je i kamion......bio rabadžija što bi kod nas rekli. Lepo je zaradjivao dok je majka sa troje dece preuzela celo domaćinstvo i poljoprivredu na sebe. Samo mu je taj tamić pojeo živce.....večito mu je nešto falilo. Na njemu je moj muž napravio prve vozačke korake......onako mali nije se video iza volana.......posle .....poraste i poče da trenira moje živce vožnjom. Traktor je očeva ljubav. Kupio je nov, otplatio kredit. Do skoro ga je vozio. Godinama unazad ore, seje drugima. Ima sve potrebne mašine. I kombaj vozi.....kola......sve. A taj traktor volim da vozim. Ih, sednu svi u veliku prikolicu, ja za volan i sva važna jezdim kroz polje hahahaha Polja pod paprikom......nešto najlepše što sam u životu videla i osetila. Pa pijac....tamo se paprika prodaje na komad .....brojiš ruke a u jednom brojanju, tj. rukama, uzimaš pet paprika......eh.....beše i to da je beogradjanče prodavalo papriku na niški pijac i bre tražiše me mušterije a moj svekar ponosan hahaha A kafu što vole da im skuvam kad dodju iz polja.......otac je popije onako vrelac u tri srka a majka da poradi nešto dok se ladne.
Otac je realizator, stvaralac.....detinjstvo bez oca je od njega stvorilo dosta grubog čoveka sa dobro skrivenom mekom dušom. Bio je strog otac. Omiljena kazna za njegovo jedino muško dete, Macu, je bila da dete mora da skupi svaku grančicu....ali svaku ....na celom placu od 24 ara.....a voćki koliko hoćeš.....i šljivak.....i tako.....
Otac je nasledio kuću i plac od svog oca. Kuća......lepotica. Gradili su je 1938 godine vrhunski majstori koji su bili angažovani na izgradnji zgrade Monopola u Nišu. Sva u ukrasima.....staga gospa sa samo jednom utičnicom ....kaže moj svekar da je to za radio. Posle je uradjeno i kupatilo ali fasada nije održavana. Tražili smo Maca i ja da je sredimo, da dovedemo majstore ali stari nisu dali. ne može se kažu i u polje i sa majstorima kući. Onda, 2008. otac reče da nema smisla da umre a da kuća bude riunirana.....te tako, Maca i Maki posle žetve angažovaše majstora i počeše radovi. Naravno, ja sam opet dotrčala kao bez duše jer je to zaista bio posao za ludake obzirom na obim i jako kratak rok jer se Maca morao vratiti na posao.....I tako, polako počeše ali ide sporo.....pipav je to posao....dani idu jedan za drugim. Moj muž kaže majstoru da ne brine, sve će ići brže i lakše kad mu dodje žena. Ovaj ga pogleda poprečeke.....hahahaah ko zna šta je pomislio.
I dodje mu žena......jedna malecka u bermudama, platnenim patikicama i širokoj majici sa sve špaklom, gletericom pa pravac na skelu. I kad je ženče počelo da gletuje majstor razrogači oči.....kaže
"Ovo nisam u životu video da žena radi i to odlično"
"Rekoh li ti ja da će biti brže i lakše kad ona dodje" kroz smeh govori moj čovek.
Došli su i Macina sestra i zet....oni su počeli da sredjuju tišljeraj. Starinski dupli prozori......svaki ima po 12 stakala....drvo koje su davno načeli sipci, prastara farba koju je trebalo skinuti....mnogo kanala, ulegnuća....samo prelep starinski rad. Vraćanje ukrasa na fasadu, reljefa, ivica, ukrasnih kanala koji su oivičavali svaki prozor....sve je tražilo višeslojno nanošenje pa šmirglanje, pa opet nanos lepka....slova na čelu kuće......kugle na vrhu.....
Otac je svakoga dana iznosio stolicu na mali trem i posmatrao nas kako radimo...slušao naš smeh, raspravke, video umor i tako bi zadremao gledajući rad i slogu svog poroda. Tada je već išao sa dva štapa zbog kuka i sve manje radio. Problem je bio da dodje do traktora....a kad se ukači .......ih.....nema mu ravna u celom okrugu. Majka je za sve po kući bila zadužena......a ja po ceo dan sa majstorima. Avlija je mirisala na farbe, razredjivače....jedan kombajn isteran iz garaže a ona prepuna prozora razdeljenih na gomile zavisno od nivoa obrade do kojih su stigli. Ljudi su prolazili i gledali. Mnogi od njih su nam čestitali na ideji i volji da jedna od najlepših starih kuća ponovo zablista......i zablistala je gospodja....a još više naši stari. Puno srce.
Otac.......zidovi koji obavijaju sve......štite od vetra i mraza.....i prejakog sunca
Sada, vremešna dama čeka da isprati svog vlasnika......
PS Ovu priču sam započela krajem novembra prošle godine. Povremeno bih dodavala po nešto, ali je čekala strpljivo svoje vreme.....vreme smiraja. Znam da je tekst dugačak.....ali oboje moraju biti zajedno u priči kao i u životu.....tako da.....pa, to je to. Sada su u ovoj mojoj knjigici gde im je mesto....zauvek kraj nas.
