(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
NJIH DVOJE
Selo....moje selo. Geni su čudo. Rodjenje u Beogradu kao i život u skoro samom centru grada nije uništio selo u meni. Naprotiv. Samo je pojačao želju i osećaj za selom, njivama, prostranstvom koje diše sopstvenim plućima, borbom neprekidanom dugim odmorima i uživanjima i poštovanjem čoveka seljaka i prirode. Pogadjate, za to je najviše zaslužna moja gospa Mara i naravno moja majka....tetka je bila zaslužna za gradsko fino ponašanje hahahahaah
Njih dve su vek provele učeći me da gledam i da vidim prvo prirodu a onda i ljude.....eh, da ....i da osećam. I kako se inače ništa ne dešava, po mom ubedjenju, bez razloga, samo što naš maleni um ne može vrlo često da vidi svrsishodnost dešavanog u momentu dešavanja, život mi udeli takve karte da sve ono što su me moje tri gospe učile dobi odgovarajući oblik....oblik dela
slagalice koji je legao baš na pravo mesto. I tako......već 30 godina se ja meškoljim na tom prelepom mestu.....
Nas dvoje smo se upoznali na Moravi, tokom mog letnjeg raspusta izmedju treće i četvrte godine srednje škole i njegovog godišnjeg odmora (o čemu postoji meni lepa priča). Naše kuće u selu razdvaja jedna ulica. On je radio u Beogradu, ja živela u Beogradu te tako i nastavismo sve do mog zaposlenja i njegovog odsluženja vojske...i jednog petka popodne kada sam ga zaprosila u vozu dok smo prolazili kroz tunel na putu za selo.....mislim svi su se već pitali šta čekamo.....pa rekoh da ne čekamo više hahahaaha
Majka
Leto.....vruća zemlja, vruć vazduh, vruća mladost.....Dogovor je da me Maca predstavi svojima.....dugo smo skupa......mislim, znaju oni za mene, znaju i od kojih sam i kakva sam....ma sve znaju, ali, red je red. Dočeka nas Mališa. Opasno pseto, odličan čuvar. Krupan i jak pas kome je jedan od roditelja šarplaninac a drugi neka seoska džumara. Uvek je vezan iz opravdanih razloga....hoće da se pokida sa lanca kad god neko sa strane dodje. Nemaju oni vremena da rade sa kerom......tako je tamo. Umesto na malu kapiju pa stazom do kuće, Maca me uvede na veliku i tik pored Mališe. Ma pisnuo nije dušica mala dok sam prolazila. Samo je zategao lanac da bude što bliže meni....da oseti i zapamti moj miris. Naravno, nisam mu prilazila samo sam ga nežno i smireno pogledala u oči bez straha. Sretnuti pogledi par sekundi......to je bila sva komunikacija .....upoznavanje i prepoznavanje. Moja buduća svekrva osmah reče mužu "ovo će nam biti snajka....ne zalaja kuče na nju....tako je bilo i sa zetovima".
Majka......pošla nam je u susret. Žena, pre sitna nego srednje gradje sa pogledom jasnim i osmehom na licu koji je terao one bore smejalice da rade svoj posao. Kasnije shvatih da je ona takva.....pčela radilica pa i smejalice nisu mogle da budu lenje hahahaha Meni je odgovarao taj stav....u potpunosti. Uvek sa maramom na glavi i opasanom keceljom i uvek u nekom poslu. Seljačko je to domaćinstvo....ima posla od jutra do sutra. Polja pod paprikom, vinogradi, pšenica, kukuruz, bikovi, krave i telad, svinje.....o sitnoj živini da ne pričam. Ah, da.....i ognjište koje je sinonim za moju svekrvu.....u najosnovnijem značenju te reči jer je i sama ognjište kuće.. Crepulja i sač.....i miris pogače.....ili krompira.....pileta....djuveč miriše tako da ti voda podje na usta još dok si na drugom kraju sela. Hleb mesi svaki dan.....nema izgovora, nema preskakanja.....majka ne voli stari hleb. Dok su živeli u zajednici sa svekrovim rodjenim bratom, njegovom ženom i njihovom majkom i svom decom, baba, svekrova majka, je bila i domaćin i domaćica (inače je jako mlada ostala udovica) i uvek je svako dobijao po krišku starog i krišku novog hleba....mešano. E, majka, moja svekrva, je stalno ocu, mom svekru, davala svoj stari hleb a uzimala njegovu krišku svežeg. Ona mesi kravajčiće....malene okrugle hlebčiće ili pogaču pečenu pod crepuljom......hahahah kako mi je teško da pišem ovako nepravilno kada pišem o selu.....po naški bih rekla mesi pogaču pod crepulju hahahaha.
I svaki dan je sveže kuvan ručak. Ako i ostane nešto od juče to obavezno jede svekar.....mi nikada a ni ona......to kod nje jednostavno ne može.
Pa....majka je žena koja trči kroz avliju, žena koju ni ja ne mogu da stignem. Misao joj je jednako brza kao i ona. Bistra pamet sa jasnom mišlju, odlučna, jaka, stabilna....ona je vodja, ona misli, ona smisli i dogovori se sa ocem. E, sad, on ume nekad da ne bude saglasan pa nastane razmena mišljenja hahahah Ona je organizator, ona je realizator.....ona je sve. Za sve to je potrebno mnogo snage. Prosto ne znam odakle joj izvire. Da......ona je izvor.....izvor koji prerasta u brzi potok. I zato što trči ume i da padne. Sa polomljenom desnom rukom je išla da kopa kukuruz. Naravno, motiku je držala u levoj ruci. Sa polomljenim kukom je nakon kratkog mirovanja u krevetu za vreme čijeg trajanja su svi oko nje ludeli, ustala i mesila hleb. Lekari su se začudili kako je kuk zarastao. Sa zavijene obe ruke u zavoje koji su sezali do laktova izdavala je naredjenja Maci kako da mesi hleb, pravi sir, kuva....iako je prodavnica na 30 metara od kapije. Da ne kažem da se sve to uglavnom dogadja u vreme žetve. Zašto? Zato što se ona uznemiri kada joj dodje sin sa decom, sekira se kako će te godine ići žetva, kasno leže a rano ustaje.....mnogo više posla ima kada su tu i deca....i stigne je sva ta briga i nervoza. E, onda bude, Ljiljana radi dan i noć, završavaj posao na pola roka samo dolazi što pre jer su svi na ivici nerava od njene nervoze jer ne može. Oni moji klijenti već izverzirani da julske papire donose brzinski hahahaha Kad dodjem ona se smiri.....svi se smire.
Nikada nisam imala problem sa njom....verovatno zato što ne živimo skupa, pa kada sam tu po 15-20 dana ne pada mi na pamet da budem pametnija od nje. Ona je glavna u svojoj kući kao što sam ja glavna u svojoj. Dogovaramo se i uvaži ona moje mišljenje, samo ja ne mislim tada mnogo hahahaha
Nikada nismo otišli u selo da odmaramo. Nema tamo odmora. Tamo se radi....crnački.
Majka.....žena zmaj.....temelj....stubovi.....i krov.....mi ostali smo samo onako.......neko je veliki prozor, kao njene ćerke.....mali prozori su unučad.....a sin......e, on je kao ona velika ulazna vrata sa starim širokim ragastoima....stabilan ....uvek širom otvorena vrata za doček.....za pomoć....moja vrata....njena vrata.......naša.....
