Njegova pesma

On ima oči za gledanje mene.
On ima snove za zaljubljene.
On ne laže, al' se prenemaže
kada o nama razgovaramo.
On ne lomi prste, diše natenane,
mada za zubima krije svoje strane,
lepo miriše vazduh koji udiše,
ne svira ništa, ništa ne piše.
Prosto mu je sve
kao jednačina za prvi osnovne,
nema probleme ljubavne i poslovne,
ne brine brige one koju voli,
ne pamti srca klupe u školi,
ne brije bradu da bi odrast'o.
Ne kisne da bi porast'o.
On nema zvezde na dlanovima,
mada lepo govori, i lepo ljubi,
i temelj sigurni traži u nama
da kuli od peska ipak da dana.
On liči da ne zna
kako se voli, i kako se pruža,
ne boji se oštrine crvenog ruža,
miran poput oblaka,
reči su prave njegove u dnu stomaka,
ne izriče, ne otvara sebe,
lep je da bude lepši od drugih momaka.
Ne briga, ne pokazuje,
ne trči da se dokazuje,
on je dete koje odrasti neće,
a voleće,
i boleće.