- Poruka
- 29.173
Industrijska proizvodnja u Srbiji je danas na nivou iz 1970. U privatizaciji 75 odsto radnika dobilo otkaz, pišu Novosti.
Srbija, u momentu kada obeležava 160 godina od otvaranja prve fabrike, planira reindustrijalizaciju.
Sve je počelo u Livnici u Kragujevcu. Otvaranje Vojne fabrike je označilo početak srpske industrije. Danas, tačno 160 godina kasnije, država traži način da pokrene donedavno najvećeg izvoznika, Železaru Smederevo, iz budžeta plaća doprinose i plate za zaposlene u fabrikama koje je loše ili uopšte nije uspela da proda i istovremeno najavljuje reindustrijalizaciju zemlje. Novi početak srpska industrija dočekuje na nivou iz - 1970. godine i sa svega 39 odsto vrednosti proizvodnje iz 1998. godine.
U odnosu na period od pre 15 godina, isti rezultat beleže prehrambena industrija i proizvodnja nameštaja. Za petinu više proizvodimo celuloze, papira, proizvoda od gume i plastike i metalnog pribora. S druge strane, pravimo tri puta više cigareta i dva puta više motornih vozila i prikolica. Ali ni u jedan dom u Srbiji više ne može da uđe domaći radio ili televizor, a retko koja kuća ili kancelarija može da nabavi domaći računar. Krojimo svega deseti deo odeće i petinu kože...
Pojedini ekonomisti kažu da je sve krenulo nizbrdo baš u „zlatno“ doba rasta industrije. On je zaustavljen osamdesetih godina velikom dužničkom krizom koja je stabilizovana restriktivnim merama. „Kriv“ je i manji priliv kredita, ali i manja tražnja. A onda je došla privatizacija, liberalizacija tržišta, precenjen dinar.
"U industriji je 75 odsto radnika u privatizovanim preduzećima ostalo bez posla", pokazuju rezultati istraživanja „Efekti privatizacije u Srbiji“ koje je uradio Socio-ekonomski savet.
"Dovedeno je oko 20 odsto novih radnika, tako da je ukupan broj radnika prepolovljen. Trećina preduzeća je neuspešno privatizovana i vraćena u državno vlasništvo."
Prodaja
Promena vlasništva koštala je mnogo tekstilnu industriju. U najbolje dane u tadašnjoj Jugoslaviji je šilo i krojilo 118.647 zaposlenih. Danas ih je skoro četiri puta manje - oko 31.000.
"Do velikog pada tekstilne industrije je došlo pre svega zbog nekvalitetno odrađene privatizacije", smatra Vesna Vasiljević, iz Privredne komore Srbije.
" Vodili su je ljudi koji se nikada ovim poslom nisu bavili, pa nisu ni znali, ni mogli da traže adekvatne strateške partnere, koji su se, tvrdim da se znalo kako, mogli naći. Poslovanje tekstilaca ozbiljno ugrožava siva ekonomija. Na tržište Srbije, prema procenama, godišnje nelegalno uđe tekstilna roba sa istoka vredna nekoliko miliona dolara."
Država je trenutno nadležna za ukupno 175 firmi u restrukturiranju i oko 55.000 radnika zaposlenih u njima. Oko 13.000 njih je zaposleno u 38 preduzeća iz metalskog i elektro sektora. Država planira da proces restrukturiranja okonča 30. juna 2014, a za mnoge će to biti i konačni „katanac“.
Preduzeća koja imaju proizvod treba da dobiju podršku države da se oporave i izađu na tržišta na kojima imaju šansu", smatra Ljubiša Obradović, iz PKS.
"I IMT i IMR imaju tržište. Preduzeća koja su godinama u dubiozi moraju da odu u stečaj ili likvidaciju ili da im država obezbedi beneficiju da proizvode nešto što je državi potrebno. Veliki problem ovih firmi su bile blokade zbog potraživanja bivših radnika, ali su sindikati uglavnom uspeli da dogovore odlaganje naplate. To svakako treba da se reši na višem nivou. Mislim da bi trebalo da se odreknu zateznih kamata. One su najveći problem srpske privrede. Zatezne kamate koje obračunava i država, privreda i bankari."
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=03&dd=03&nav_id=691701
Pa ko vam je kriv kad je jos na vlasti Mladjan dinkic i njegovi drugari is ds
Srbija, u momentu kada obeležava 160 godina od otvaranja prve fabrike, planira reindustrijalizaciju.
Sve je počelo u Livnici u Kragujevcu. Otvaranje Vojne fabrike je označilo početak srpske industrije. Danas, tačno 160 godina kasnije, država traži način da pokrene donedavno najvećeg izvoznika, Železaru Smederevo, iz budžeta plaća doprinose i plate za zaposlene u fabrikama koje je loše ili uopšte nije uspela da proda i istovremeno najavljuje reindustrijalizaciju zemlje. Novi početak srpska industrija dočekuje na nivou iz - 1970. godine i sa svega 39 odsto vrednosti proizvodnje iz 1998. godine.
U odnosu na period od pre 15 godina, isti rezultat beleže prehrambena industrija i proizvodnja nameštaja. Za petinu više proizvodimo celuloze, papira, proizvoda od gume i plastike i metalnog pribora. S druge strane, pravimo tri puta više cigareta i dva puta više motornih vozila i prikolica. Ali ni u jedan dom u Srbiji više ne može da uđe domaći radio ili televizor, a retko koja kuća ili kancelarija može da nabavi domaći računar. Krojimo svega deseti deo odeće i petinu kože...
Pojedini ekonomisti kažu da je sve krenulo nizbrdo baš u „zlatno“ doba rasta industrije. On je zaustavljen osamdesetih godina velikom dužničkom krizom koja je stabilizovana restriktivnim merama. „Kriv“ je i manji priliv kredita, ali i manja tražnja. A onda je došla privatizacija, liberalizacija tržišta, precenjen dinar.
"U industriji je 75 odsto radnika u privatizovanim preduzećima ostalo bez posla", pokazuju rezultati istraživanja „Efekti privatizacije u Srbiji“ koje je uradio Socio-ekonomski savet.
"Dovedeno je oko 20 odsto novih radnika, tako da je ukupan broj radnika prepolovljen. Trećina preduzeća je neuspešno privatizovana i vraćena u državno vlasništvo."
Prodaja
Promena vlasništva koštala je mnogo tekstilnu industriju. U najbolje dane u tadašnjoj Jugoslaviji je šilo i krojilo 118.647 zaposlenih. Danas ih je skoro četiri puta manje - oko 31.000.
"Do velikog pada tekstilne industrije je došlo pre svega zbog nekvalitetno odrađene privatizacije", smatra Vesna Vasiljević, iz Privredne komore Srbije.
" Vodili su je ljudi koji se nikada ovim poslom nisu bavili, pa nisu ni znali, ni mogli da traže adekvatne strateške partnere, koji su se, tvrdim da se znalo kako, mogli naći. Poslovanje tekstilaca ozbiljno ugrožava siva ekonomija. Na tržište Srbije, prema procenama, godišnje nelegalno uđe tekstilna roba sa istoka vredna nekoliko miliona dolara."
Država je trenutno nadležna za ukupno 175 firmi u restrukturiranju i oko 55.000 radnika zaposlenih u njima. Oko 13.000 njih je zaposleno u 38 preduzeća iz metalskog i elektro sektora. Država planira da proces restrukturiranja okonča 30. juna 2014, a za mnoge će to biti i konačni „katanac“.
Preduzeća koja imaju proizvod treba da dobiju podršku države da se oporave i izađu na tržišta na kojima imaju šansu", smatra Ljubiša Obradović, iz PKS.
"I IMT i IMR imaju tržište. Preduzeća koja su godinama u dubiozi moraju da odu u stečaj ili likvidaciju ili da im država obezbedi beneficiju da proizvode nešto što je državi potrebno. Veliki problem ovih firmi su bile blokade zbog potraživanja bivših radnika, ali su sindikati uglavnom uspeli da dogovore odlaganje naplate. To svakako treba da se reši na višem nivou. Mislim da bi trebalo da se odreknu zateznih kamata. One su najveći problem srpske privrede. Zatezne kamate koje obračunava i država, privreda i bankari."
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=03&dd=03&nav_id=691701
Pa ko vam je kriv kad je jos na vlasti Mladjan dinkic i njegovi drugari is ds
