"Моја бака је рођена у деветнаестом веку. Била је тринаестогодишња девојчица када је са балкона своје куће, која се налазила преко пута Старог двора, посматрала убиство краља Александра и краљице Драге. Уживо, како се данас каже. Тако је почињао нови век у овим крајевима: војници су кроз прозор бацили тела краља и краљице, увијене у брокатне чаршаве."
Ovaj pasus Gorana Markovića / u njegovoj priči : Miris štirka -http://www.politika.rs/pogledi/Goran-Markovich/Miris-stirka.sr.html /, potsetio me na neka mirenja i pripvedanja moje bake, koja je neku godinu mlađa od njegove bake - daleko od beogradske varoši ; sa puno emocija , strahova i frustracija , nadživela atentatore i njihove sledbenike , ali ne i naslednike doktrine tog zverskog zločina -- ne živeći, već robijajući do poslednjeg dana ; kako je govorila njena zdrava jastrebačka pamet ...
NISAM ŽIVELA , VEĆ SAM ROBIJALA MIRNO I ČASNO U VELIKOJ ROBIJAŠNICI ZVANOJ SRBIJA , KOJU SAZIDAŠE ATENTATORI I SRPŠTINA SA STRPLJIVO TRPLJAČKIM STANOVNIŠTVOM ZAJEDNO SA MOJIM RODITELJIMA
.. Goran napisa lepu životnu priču...naročito dobra za posleratne generacije do kasnih šezdesetih , koje su odrastale sa bakama i dekama , koji su na marginama vladajuće oligarhije uživale u blagodetima kvazi disidencije - koju je vlast programirala da se svetu prikaže kao demokratski slobodna ...familijaran stari prestonički svet , prepun blagorodnih čovečnih emocija koje su samo gledale zverski oligarskijski svet svojim časnim prefinjenim okicama i čistim umetničkim najvnim rukicama ; kao da je , izčezao sa obračunom beogratskih komunista, sredinom osamdesetih u "savlo pavlojskoj " kulturi i njenoj duhovnosti ...ali , , kao što biva , zver koja izčezne preporađa se u sedmoglavu aždahu .. tad se pavle odrekao savla , ali na našu nesreću - delao je manipulativno zlokobnije i zverskije u ime nebesne srbije ; nego što je sam savle ikad činio međ ljudima ... i baš to delanje u ime nebesne srbije , obeležio je taj atentat ( koji je označio početak viševekovne dominacije srpštine, sa " velikom idejom o nebesnom narodu " ); koji je bio upečatljiv za ceo svet-- a latentno prisutan u svim neljudskim i zverskim događajima na ovom nebu do današnjih dana ... to bacanje ubijenih ljudi na isukane sablje zločinaca ; to je takozvani zločinački čin bratimljenja u krvi i ništačkog izjednačavanja u krvavim rukama i zločinu nad nedužnima ... taj krvavi, pir koji je na dva ljudaka tela ostavio preko 100 probodnih rana , učestvovao je i obeležio sve patnje ljudi do ovih dana... možda spravom , jer i dan danas ( i posle ida na stogodišnjici ) stanovništvo ćuti ...dakle , taj zločin koji je počinjen, obezpravio je ljude do današnjih dana ...naime, pored kraljevskog para, pobijeni su svi slobodno misleći ljudi u srbiji ... zaverenici sa ostalim ljudskim šljamom, međusobno su podelili njihovu imovinu i njihove društvene pozicije - statuse ... taj presedan u istoriji čovečanstva , da zločinačke zveri naslede u svemu svoje žrtve, pokušale su da sankcionišu francuska i engleska ...ali i to su izvradle zveri monarhističke , kao što i danas izrdavaju njihovi potomci / saborci / naslednici i sledbenici ... takvu pravnu praksu imamo i danas na sceni ( posle onih otimačina monarhista ,koje su nastavili partizani posle IIsv.Rata ) ... dakle , zlo nam duva zavrat ...naše zlo , koje se zove : nečinjenje ičega za pravičnost , ljudskost i budućnost rođenih i nerođenih potomaka..
... moja baka ostavila nam je silne heklane stvari ... često sam se pitao odkud joj tolike volje i strpljenja u toj aktivnosti .. jednom mi je rekla ... čedo , bila sam mala da išta značajno učinim u vezi tok pokolja .. svaka ta rana na njihovim telima , jedna je godina zverskog našeg robijanja - jer ništa časno nismo tad preduzeli , niti sad preduzimamo .. mir koji imam u eklanju , pomaže mi da izdržim časno svoju životnu robiju – jer kriva sam za nečinjenje ičega i ne uzimanje u zaštitu ljudskosti , pravičnosti a danas na današnji dan ne činim ništa ni za istinu ; kao i svi .... zločincima i zverima deli se ordenje i prave spomenici , a pravičnima i časnima kopaju bezimene grobnice ... zato sa kriva !
Ovaj pasus Gorana Markovića / u njegovoj priči : Miris štirka -http://www.politika.rs/pogledi/Goran-Markovich/Miris-stirka.sr.html /, potsetio me na neka mirenja i pripvedanja moje bake, koja je neku godinu mlađa od njegove bake - daleko od beogradske varoši ; sa puno emocija , strahova i frustracija , nadživela atentatore i njihove sledbenike , ali ne i naslednike doktrine tog zverskog zločina -- ne živeći, već robijajući do poslednjeg dana ; kako je govorila njena zdrava jastrebačka pamet ...
NISAM ŽIVELA , VEĆ SAM ROBIJALA MIRNO I ČASNO U VELIKOJ ROBIJAŠNICI ZVANOJ SRBIJA , KOJU SAZIDAŠE ATENTATORI I SRPŠTINA SA STRPLJIVO TRPLJAČKIM STANOVNIŠTVOM ZAJEDNO SA MOJIM RODITELJIMA
.. Goran napisa lepu životnu priču...naročito dobra za posleratne generacije do kasnih šezdesetih , koje su odrastale sa bakama i dekama , koji su na marginama vladajuće oligarhije uživale u blagodetima kvazi disidencije - koju je vlast programirala da se svetu prikaže kao demokratski slobodna ...familijaran stari prestonički svet , prepun blagorodnih čovečnih emocija koje su samo gledale zverski oligarskijski svet svojim časnim prefinjenim okicama i čistim umetničkim najvnim rukicama ; kao da je , izčezao sa obračunom beogratskih komunista, sredinom osamdesetih u "savlo pavlojskoj " kulturi i njenoj duhovnosti ...ali , , kao što biva , zver koja izčezne preporađa se u sedmoglavu aždahu .. tad se pavle odrekao savla , ali na našu nesreću - delao je manipulativno zlokobnije i zverskije u ime nebesne srbije ; nego što je sam savle ikad činio međ ljudima ... i baš to delanje u ime nebesne srbije , obeležio je taj atentat ( koji je označio početak viševekovne dominacije srpštine, sa " velikom idejom o nebesnom narodu " ); koji je bio upečatljiv za ceo svet-- a latentno prisutan u svim neljudskim i zverskim događajima na ovom nebu do današnjih dana ... to bacanje ubijenih ljudi na isukane sablje zločinaca ; to je takozvani zločinački čin bratimljenja u krvi i ništačkog izjednačavanja u krvavim rukama i zločinu nad nedužnima ... taj krvavi, pir koji je na dva ljudaka tela ostavio preko 100 probodnih rana , učestvovao je i obeležio sve patnje ljudi do ovih dana... možda spravom , jer i dan danas ( i posle ida na stogodišnjici ) stanovništvo ćuti ...dakle , taj zločin koji je počinjen, obezpravio je ljude do današnjih dana ...naime, pored kraljevskog para, pobijeni su svi slobodno misleći ljudi u srbiji ... zaverenici sa ostalim ljudskim šljamom, međusobno su podelili njihovu imovinu i njihove društvene pozicije - statuse ... taj presedan u istoriji čovečanstva , da zločinačke zveri naslede u svemu svoje žrtve, pokušale su da sankcionišu francuska i engleska ...ali i to su izvradle zveri monarhističke , kao što i danas izrdavaju njihovi potomci / saborci / naslednici i sledbenici ... takvu pravnu praksu imamo i danas na sceni ( posle onih otimačina monarhista ,koje su nastavili partizani posle IIsv.Rata ) ... dakle , zlo nam duva zavrat ...naše zlo , koje se zove : nečinjenje ičega za pravičnost , ljudskost i budućnost rođenih i nerođenih potomaka..
... moja baka ostavila nam je silne heklane stvari ... često sam se pitao odkud joj tolike volje i strpljenja u toj aktivnosti .. jednom mi je rekla ... čedo , bila sam mala da išta značajno učinim u vezi tok pokolja .. svaka ta rana na njihovim telima , jedna je godina zverskog našeg robijanja - jer ništa časno nismo tad preduzeli , niti sad preduzimamo .. mir koji imam u eklanju , pomaže mi da izdržim časno svoju životnu robiju – jer kriva sam za nečinjenje ičega i ne uzimanje u zaštitu ljudskosti , pravičnosti a danas na današnji dan ne činim ništa ni za istinu ; kao i svi .... zločincima i zverima deli se ordenje i prave spomenici , a pravičnima i časnima kopaju bezimene grobnice ... zato sa kriva !
