Niktofobija

[gost 437642]

E ovako,zelim da pitam da li neko jos ima slican ,,problem" kao ja? Naime,ja imam ogroman strah od mraka jos od malih nogu.Recimo,nikad nisam spavala potpuno sama u kuci niti bih smela.Vise puta bih dosla oko 11/12 kuci a moji recimo tad nisu bili kod kuce,ja bih ulazila u kucu i u svakoj sobi palila svetlo,pustila muziku i proverila da nema slucajno nekog ili nesto u ormaru/ispod kreveta.Plasim se da spavam sama zbog mraka a vec godinama spavam sa upaljenom lampom.Ako u toku noci nestane struja,ja pocnem da panicim i da mi lupa srce jer se odjednom nadjem u mraku.Zanimljivo je da se uvek probudim u toku noci kad nestane struja,a inace se ne budim uopste.Kad hocu nocu da idem u toalet,palim sva svetla.Konkretno mislim da imam strah od natprirodnih bica.U osnovnoj skoli sam prizivala duhove na ulici sa drugaricama...Nazalost to mi je palo na pamet i posle toga sam imala snove o demonima,kako ih teram krstom.Jednom sam sanjala kako me dave i vriste...Na ulici nemam toliki problem jer su svuda svetla ali recimo u jednom mracnom delu mog dvorista nema teorije da idem.Mnogo me nervira i ometa sve ovo u svakodnevnom zivotu,to sto stalno proveravam da li se nesto nalazi u mojoj okolini i sto se uspanicim kad se nadjem u mraku.

 

[Neprilagođena]

Ti se u stvari ne bojiš mraka , nego nečega što bi moglo u tom mraku da bude.
Mrak nije ništa drugo sem pokrivenog dana.

Ta bića koja tražiš i očekuješ da će biti u mraku su tvoj problem.
Možda bi ti pomogao razgovor sa nekim ko ima sličan problem,
mada bi najbolje bilo da rešiš to sama sa sobom .

Nemam ovaj problem , naprotiv , ja volim mrak i tamu ,
No , imala sam (neke još imam)druge probleme i sve sam ih rešila sama.
Čovek sebi najbolje može da pomogne ,jer jedina osoba koja ga poznaje potpuno-
JE ON SAM.

 

[Belgradeboy]

Nije do mraka do tebe je. Ozbiljno idi do psihologa iz najbolje namere ti kazem.

 

[Baby Yoda]

E ovako,zelim da pitam da li neko jos ima slican ,,problem" kao ja? Naime,ja imam ogroman strah od mraka jos od malih nogu.Recimo,nikad nisam spavala potpuno sama u kuci niti bih smela.Vise puta bih dosla oko 11/12 kuci a moji recimo tad nisu bili kod kuce,ja bih ulazila u kucu i u svakoj sobi palila svetlo,pustila muziku i proverila da nema slucajno nekog ili nesto u ormaru/ispod kreveta.Plasim se da spavam sama zbog mraka a vec godinama spavam sa upaljenom lampom.Ako u toku noci nestane struja,ja pocnem da panicim i da mi lupa srce jer se odjednom nadjem u mraku.Zanimljivo je da se uvek probudim u toku noci kad nestane struja,a inace se ne budim uopste.Kad hocu nocu da idem u toalet,palim sva svetla.Konkretno mislim da imam strah od natprirodnih bica.U osnovnoj skoli sam prizivala duhove na ulici sa drugaricama...Nazalost to mi je palo na pamet i posle toga sam imala snove o demonima,kako ih teram krstom.Jednom sam sanjala kako me dave i vriste...Na ulici nemam toliki problem jer su svuda svetla ali recimo u jednom mracnom delu mog dvorista nema teorije da idem.Mnogo me nervira i ometa sve ovo u svakodnevnom zivotu,to sto stalno proveravam da li se nesto nalazi u mojoj okolini i sto se uspanicim kad se nadjem u mraku.

Svaka fobija je iracionalna. Ne bojiš se mraka, bojiš se onoga što se može desiti u mraku, bojiš se nepoznatog. U mraku, tebi mozak daje informacije o najgorim mogućim scenarijima (koji nisu realni) i počneš zaista da paničiš. Tvoj problem leži u iracionalnim mislima koje imaš. Da bi prebrodila ovo potreban ti je psiholog, ali ukoliko je situacija ozbiljnija, i psihijatar.

Nemoj da te zastraži reč psihijatar, nisi ti mentalno bolesna. Psihijatar je osoba koja ima znanja da ti prepiše lekove za problem, dok psiholog nema to znanje i on može samo da popriča sa tobom gde i jedan i drugi imaju identična znanja o poznavanju čoveka.

Nemoj se sekirati oko toga što si prizivala duhove. Kada čovek ubedi sebe u nešto, to mu se uvuče u podsvest i on posle sanja svašta. Snovi su samo projekcija naše svesti koja se tokom sna nepovezano manifestuje. Ne postoje duhovi, demoni, nemoj strahovati. Sve je to iz glave.

Sve najbolje ti želim.

 

[gost 437642]

Hvala svima na savetima, padalo mi je napamet da idem kod psihologa ranije samo sto moji me ne bi vodili jer smatraju da je to sramota.Ali oticicu sama kad sam vec punoletna ❤❤

 

[Baby Yoda]

Hvala svima na savetima, padalo mi je napamet da idem kod psihologa ranije samo sto moji me ne bi vodili jer smatraju da je to sramota.Ali oticicu sama kad sam vec punoletna ❤❤

Ja sam išao i kao maloletan, ništa tu nije strašno.

 

[krompir 2.1.]

dzabe ides do psihica ... ja sam duh koji si prizivala i blejim na ulici godinama
vidimo se veceras

 

[Џорџи]

E ovako,zelim da pitam da li neko jos ima slican ,,problem" kao ja? Naime,ja imam ogroman strah od mraka jos od malih nogu.Recimo,nikad nisam spavala potpuno sama u kuci niti bih smela.Vise puta bih dosla oko 11/12 kuci a moji recimo tad nisu bili kod kuce,ja bih ulazila u kucu i u svakoj sobi palila svetlo,pustila muziku i proverila da nema slucajno nekog ili nesto u ormaru/ispod kreveta.Plasim se da spavam sama zbog mraka a vec godinama spavam sa upaljenom lampom.Ako u toku noci nestane struja,ja pocnem da panicim i da mi lupa srce jer se odjednom nadjem u mraku.Zanimljivo je da se uvek probudim u toku noci kad nestane struja,a inace se ne budim uopste.Kad hocu nocu da idem u toalet,palim sva svetla.Konkretno mislim da imam strah od natprirodnih bica.U osnovnoj skoli sam prizivala duhove na ulici sa drugaricama...Nazalost to mi je palo na pamet i posle toga sam imala snove o demonima,kako ih teram krstom.Jednom sam sanjala kako me dave i vriste...Na ulici nemam toliki problem jer su svuda svetla ali recimo u jednom mracnom delu mog dvorista nema teorije da idem.Mnogo me nervira i ometa sve ovo u svakodnevnom zivotu,to sto stalno proveravam da li se nesto nalazi u mojoj okolini i sto se uspanicim kad se nadjem u mraku.

Znam sta je resenje,seksic u mraku,kad dozivis vise uzastopnih orgazama zaboravices na mrak ima te sunce ogreje

 

[Susan Sto Helit]

E ovako,zelim da pitam da li neko jos ima slican ,,problem" kao ja? Naime,ja imam ogroman strah od mraka jos od malih nogu.Recimo,nikad nisam spavala potpuno sama u kuci niti bih smela.Vise puta bih dosla oko 11/12 kuci a moji recimo tad nisu bili kod kuce,ja bih ulazila u kucu i u svakoj sobi palila svetlo,pustila muziku i proverila da nema slucajno nekog ili nesto u ormaru/ispod kreveta.Plasim se da spavam sama zbog mraka a vec godinama spavam sa upaljenom lampom.Ako u toku noci nestane struja,ja pocnem da panicim i da mi lupa srce jer se odjednom nadjem u mraku.Zanimljivo je da se uvek probudim u toku noci kad nestane struja,a inace se ne budim uopste.Kad hocu nocu da idem u toalet,palim sva svetla.Konkretno mislim da imam strah od natprirodnih bica.U osnovnoj skoli sam prizivala duhove na ulici sa drugaricama...Nazalost to mi je palo na pamet i posle toga sam imala snove o demonima,kako ih teram krstom.Jednom sam sanjala kako me dave i vriste...Na ulici nemam toliki problem jer su svuda svetla ali recimo u jednom mracnom delu mog dvorista nema teorije da idem.Mnogo me nervira i ometa sve ovo u svakodnevnom zivotu,to sto stalno proveravam da li se nesto nalazi u mojoj okolini i sto se uspanicim kad se nadjem u mraku.

Zanimljivo.
Dve trećine svog života nisam mogla da zaspim ako je u sobi bilo ma kakvog svetla - sećam se da sam gasila alarme i telefone zbog one tačke svetla koja mislim da mi je bušila u glavu. Da bih zaspala, morao je biti totalni mrak i tišina. Uopšte se nisam plašila mraka ili samoće, zapravo sam najbolje spavala kad bi moji negde otišli i kad bih bila sam u celoj kući.
Što je vanredno zanimljivo kad uzmeš da sam imala noćne terore sve tamo negde do svoje 15-e. Ali ja to nikad nisam povezivala sa - činjenicom spavanja.
Danas još uvek ne mogu da spavam pod svetlom, i ako svetlo gori u sobi, probudiću se iznervirana čak i ako sam uspela zaspati pod njim. Imam dojam da mi prejako svetlo prolazi kroz kapke, da sam ga čak i u dubokom snu svesna, i iritira me i budi.
Međutim, neko svetlo mi mora goreti, negde u nekoj pokrajnjoj sobi, prosto tako da znam da ima nekog svetla. Ne osećam se ni malo dobro ako je potpuni mrak. Zašto je došlo do te promene? Ko bi ga znao više.

 

[gost 437642]

Zanimljivo.
Dve trećine svog života nisam mogla da zaspim ako je u sobi bilo ma kakvog svetla - sećam se da sam gasila alarme i telefone zbog one tačke svetla koja mislim da mi je bušila u glavu. Da bih zaspala, morao je biti totalni mrak i tišina. Uopšte se nisam plašila mraka ili samoće, zapravo sam najbolje spavala kad bi moji negde otišli i kad bih bila sam u celoj kući.
Što je vanredno zanimljivo kad uzmeš da sam imala noćne terore sve tamo negde do svoje 15-e. Ali ja to nikad nisam povezivala sa - činjenicom spavanja.
Danas još uvek ne mogu da spavam pod svetlom, i ako svetlo gori u sobi, probudiću se iznervirana čak i ako sam uspela zaspati pod njim. Imam dojam da mi prejako svetlo prolazi kroz kapke, da sam ga čak i u dubokom snu svesna, i iritira me i budi.
Međutim, neko svetlo mi mora goreti, negde u nekoj pokrajnjoj sobi, prosto tako da znam da ima nekog svetla. Ne osećam se ni malo dobro ako je potpuni mrak. Zašto je došlo do te promene? Ko bi ga znao više.

Svidja mi se sto ima dosta razlicitih ljudi. Nekom smeta ovo,nekom ono Mada ja bih vise volela da sam na Vasem mestu i da mogu spavati u mraku.

 

[Susan Sto Helit]

Svidja mi se sto ima dosta razlicitih ljudi. Nekom smeta ovo,nekom ono Mada ja bih vise volela da sam na Vasem mestu i da mogu spavati u mraku.

Upravo je u tome poenta. Ne mogu spavati u mraku, već godinama.

 

[asd221]

Volim da spavam u mraku i tišini ali bojim se da budem sama, da nema nikog u kući. Mislim da je to zbog toga što su mi uvek bile zanimljive priče i filmovi o duhovima pa kao da podsvesno priželjkujem da postoje iako znam da toga nema. Možda i volim da se plašim. Jednom sam bila sama u kući i upalilo se svetlo u hodniku Pretpostavljam da nije ništa ali mozak svašta umisli.

 

[gost 437642]

Volim da spavam u mraku i tišini ali bojim se da budem sama, da nema nikog u kući. Mislim da je to zbog toga što su mi uvek bile zanimljive priče i filmovi o duhovima pa kao da podsvesno priželjkujem da postoje iako znam da toga nema. Možda i volim da se plašim. Jednom sam bila sama u kući i upalilo se svetlo u hodniku Pretpostavljam da nije ništa ali mozak svašta umisli.

Slazem se,i ja svasta umislim iako znam da to ne postoji

 

[MazaM]

Slazem se,i ja svasta umislim iako znam da to ne postoji

Zasto je to tako? Pokusavam da razumem, saosecam, cak bih da pomognem ali ne shvatam fobije...
Umem i ja da se uplasim iako je mala verovatnoca. Uglavnom mi je svejedno jer nemam razlog za strah.
Bezbrizno cu zaspati i u mraku i na svetlu, lepe snove zelim!

 

[maybell]

Zasto je to tako? Pokusavam da razumem, saosecam, cak bih da pomognem ali ne shvatam fobije...
Umem i ja da se uplasim iako je mala verovatnoca. Uglavnom mi je svejedno jer nemam razlog za strah.
Bezbrizno cu zaspati i u mraku i na svetlu, lepe snove zelim!

Dobro, ti ces bezbrizno zaspati, ali ona nece , niti ce svako ko se plasi..

 

[gost 437642]

Zasto je to tako? Pokusavam da razumem, saosecam, cak bih da pomognem ali ne shvatam fobije...
Umem i ja da se uplasim iako je mala verovatnoca. Uglavnom mi je svejedno jer nemam razlog za strah.
Bezbrizno cu zaspati i u mraku i na svetlu, lepe snove zelim!

Ne znam ni ja iskreno,mada sam spomenula gore u tekstu ali ni sama ne bih volela da imam tu fobiju.