Никола Самарџић. Феномен.

Petar BSK

Petar BSK

Veoma poznat
Poruka
10.059
Пошто имамо тему о Дубравци, мислим да би било изузетно неправедно да запоставимо нашег чувеног историчара Николу Самарџића. Мање познат по историографским делима (монографија о Карлу Петом је његово једино истакнуто дело) а више по својим ставовима, колумнама и политичком деловању.
Пре свега, да почнемо од његових раних ставова. Уколико неко од форумаша има његова писанија о Европи и томе како је имиграција из Азије и Африке уништава, молим да поделе.
 
Муслимански азиланти: “Подижући бастионе одбране своје шкрте грамзивости, уједињена Европа је, међутим, оставила простране бреше продирању азилантских маса свих боја и са свих страна света. Уосталом, најцрња од свих покора које су ударене на поражену Немачку, била је обавеза пријема страних азиланата. Стварањем ЕЗ најбогатија подручја европског континента остала су неприступачна огромном броју самих Европљана. Уместо осиротелим суседима, ЕЗ је отворила врата, и пре свог званичног оснивања, полудивљим Азијатима и Африканцима, неспремним, неспособним или невољним да се прилагоде цивилизацијским нормама свог новог поднебља. После распада своје северноафричке колонијалне империје, само Француска је увезла стотине хиљада обојених Франкофона. Пошто су француску и светску престоницу занавек, можда, загадили инвазијом најцрње простоте, у последње време почели су се насељавати и у унутрашњости земље...
Масовно исељавање југословенских муслимана у земље ЕЗ такође је имало свој економски смисао, будући да су азилантима тамо омогућени услови живота о којима десетине милиона честитих Европљана могу само маштати. Политички циљ муслиманског егзодуса такође је непогрешиво погођен, наравно блаћењем искључиво српске стране у југословенском сукобу и хистеричном дреком о претежно измишљеним српским злочинима.’’ (Никола Самарџић у “Погледима’’ 13. новембра 1992.)
 
Европска недемократичност: “Сумње у демократски карактер и кредибилитет Европског парламента потпуно су оправдане – не постоји парламент који је способан, нити приближно, заступати мишљења и ставове стотина милиона људи.’’(Никола Самарџић у “Погледима’’ 25. децембра 1992.)
 
Џихад и Бошњаци: “...Један од њих је свакако изумитељ бошњачке нације и гротескни псеудоинтелектуалац Мухамед Филиповић, који се залагао за обустављање свих преговора и наставак рата, или физичка и морална наказа оличена у фигури међународног терористе Јасера Арафата, који је претио освајањем Јерусалима. Конференција је иначе завршена усвајањем срамне декларације, на иницијативу исламских земаља, једним џихадовским покличем у славу наоружавања босанских муслимана, документом који је, лишен било каквих правних консеквенци, још дубље срозао дроњави углед светске организације.’’(Никола Самарџић у “Погледима’’ 9. јула 1993)
 
Све српске територије: “По етничком праву, у српску државу морале би улазити све оне територије које насељавају Срби. У случају друге, комунистичке Југославије, то су, осим Србије, Црна Гора, Источна Херцеговина, велики део Босне, делови Македоније, Барања и некадашњи гранични појас у Славонији, Хрватској и Далмацији... Увек се заборавља правим речима објаснити да је на просторима Старе Србије, на Косову, Метохији, и у околним областима данашње Србије, Македоније, Црне Горе и Албаније, у последња три столећа, извршен геноцид Албанаца и Арбанаса над Србима. Стога Срби Косово и Метохију могу сматрати искључиво као област под страном и непријатељском окупацијом, где је извршен погром српског становништва, протеривање, преверавање, однародњавање, и уништење сакралних споменика највише уметничке вредности, затим, српске ратарске културе, и, у новије време, материјалних добара, пре свега индустрије.’’ (Никола Самарџић у “Погледима’’ 14. јуна 1991.)
 
“Домаћи издајници”: “Бестијално шиканирање свега што је српско добило је свој псеудоинтелектуални и квазиобјективан израз у јагми за откривањем ратних злочинаца и оно потиче управо из оних комунистичких кругова који су се, мучки прикривени, уместо огртањем националним плаштом (као што је учинила њима супротстављена данас владајућа структура), наоружали интернационалистичким легитимитетом овереним у ложама наредбодаваца свог универзалног поретка. Успостављајући озбиљну и чврсту спрегу с централама светске моћи, они су на читаву српску нацију, којој већином и сами припадају, прилепили криминалну потерницу. Деценијама духовно поткупљивана мизерним стипендијама и бедним обећањима, нова генерација југословенских бољшевика нашла је потпоре и у посленицима оних тоталитарних система и идеологија од пре пола столећа, који своју крваву мисију нису успели до краја испунити.’’(Никола Самарџић у “Погледима’’ 30. октобра 1992.)
 
Interesantni su putevi te ekipe. I on i Srbljanovicka su poceli kao nacionalsovinisti (sto se vidi iz ovih tekstova), a posle zavrsili kao autosovinisti.
Ocito je da je to taj mentalni sklop koji zeli da bude uz "pobednike" i gazi. Kada je srpska nacionalna politika s pocetka devedesetih dozivela krah 1995, oni su se jednostavno presaltali na one opcije koje su videli da su po njihovom misljenju na kraju bolje prosli.

Kakav je kao istoricar i kakvi su mu naucni radovi, o tome ne mogu da sudim, jer ih nisam citao, kao ni Koviceve, pa ne mogu ni da sudim ko je od njih tu u pravu...
 
Treba stvari staviti u kontekst kada se raspadala ta bivša država i kad je pukao komunizam svi su tada posegli za desničarenjem i za nacionalizmom jer ako nema bratstva i jedinstva onda ostaje da se razgrabi od te države ko šta i koliko može teritorije. Kod Srba konkretno je išla mantra mi smo 2 puta prevareni u oba svetska rata umesto da smo napravili sebi državu svi Srbi u jednoj državi jer smo pobednici iz Velikog rata i doživeli smo genocid u ww2 mi praštamo komšijama u ime bratstva ijedinstva i evo sad će opet da nas prevare i genocidišu...i drugi su imali svoje mantre i eto rata,danas se Samardžić nerado seća svojih izjava iz tog perioda jer ljudi se menjaju a i tad je bio dosta mlad.
 
fauler:
Treba stvari staviti u kontekst kada se raspadala ta bivša država i kad je pukao komunizam svi su tada posegli za desničarenjem i za nacionalizmom jer ako nema bratstva i jedinstva onda ostaje da se razgrabi od te države ko šta i koliko može teritorije. Kod Srba konkretno je išla mantra mi smo 2 puta prevareni u oba svetska rata umesto da smo napravili sebi državu svi Srbi u jednoj državi jer smo pobednici iz Velikog rata i doživeli smo genocid u ww2 mi praštamo komšijama u ime bratstva ijedinstva i evo sad će opet da nas prevare i genocidišu...i drugi su imali svoje mantre i eto rata,danas se Samardžić nerado seća svojih izjava iz tog perioda jer ljudi se menjaju a i tad je bio dosta mlad.
Kliknite za proširenje...
Зато су његове изјаве данас одмерене, исправне, и часне. Хахахахах.
 
Ovo sto fauler kaze ima smisla. Tada 1990. do neke 1994/95. skoro ceo narod je bio opijen nacionalnom mitomanijom, koja mu je debelo zamaglila osecaj za realnost. Ima logike i to da je Samardzic tada bio mladji i da je lako upao u tu kolotecinu. Iako sam 90ih bio klinac, i ja sam imao slicna razmisljanja tada (i citao te Poglede :))
Ali, vec smo konstatovali da je onda obrnuo plocu za 180 stepeni, i otisao u takodje iracionalna razmisljanja i stavove.

trendcenter:
Pa evo reci mi za koga si navijao 2012 u drugom krugu predsedničkih, da spereš ljagu moje optužbe
Kliknite za proširenje...

Ni za koga. Bojkotovao sam drugi krug, jer nije imalo izmedju cega da se bira, niti sam za bilo koga od doticnih navijao.
 
Petar BSK:
Муслимански азиланти: “Подижући бастионе одбране своје шкрте грамзивости, уједињена Европа је, међутим, оставила простране бреше продирању азилантских маса свих боја и са свих страна света. Уосталом, најцрња од свих покора које су ударене на поражену Немачку, била је обавеза пријема страних азиланата. Стварањем ЕЗ најбогатија подручја европског континента остала су неприступачна огромном броју самих Европљана. Уместо осиротелим суседима, ЕЗ је отворила врата, и пре свог званичног оснивања, полудивљим Азијатима и Африканцима, неспремним, неспособним или невољним да се прилагоде цивилизацијским нормама свог новог поднебља. После распада своје северноафричке колонијалне империје, само Француска је увезла стотине хиљада обојених Франкофона. Пошто су француску и светску престоницу занавек, можда, загадили инвазијом најцрње простоте, у последње време почели су се насељавати и у унутрашњости земље...
Масовно исељавање југословенских муслимана у земље ЕЗ такође је имало свој економски смисао, будући да су азилантима тамо омогућени услови живота о којима десетине милиона честитих Европљана могу само маштати. Политички циљ муслиманског егзодуса такође је непогрешиво погођен, наравно блаћењем искључиво српске стране у југословенском сукобу и хистеричном дреком о претежно измишљеним српским злочинима.’’ (Никола Самарџић у “Погледима’’ 13. новембра 1992.)
Kliknite za proširenje...

@Storage Temptation
 
mr Kiza:
Ocito je da je to taj mentalni sklop koji zeli da bude uz "pobednike" i gazi.
Kliknite za proširenje...
овим си све објаснио. то су слабићи, људи који немају моралну снагу и интелектуално поштење. они су увек фанатично уз “победника”. и како се “победници” смењују тако се и њихови ставови (памфлети) мењају.
 
Petar BSK:
Џихад и Бошњаци: “...Један од њих је свакако изумитељ бошњачке нације и гротескни псеудоинтелектуалац Мухамед Филиповић, који се залагао за обустављање свих преговора и наставак рата, или физичка и морална наказа оличена у фигури међународног терористе Јасера Арафата, који је претио освајањем Јерусалима. Конференција је иначе завршена усвајањем срамне декларације, на иницијативу исламских земаља, једним џихадовским покличем у славу наоружавања босанских муслимана, документом који је, лишен било каквих правних консеквенци, још дубље срозао дроњави углед светске организације.’’(Никола Самарџић у “Погледима’’ 9. јула 1993)
Kliknite za proširenje...

@комшија
 
Petar BSK:
Пошто имамо тему о Дубравци, мислим да би било изузетно неправедно да запоставимо нашег чувеног историчара Николу Самарџића. Мање познат по историографским делима (монографија о Карлу Петом је његово једино истакнуто дело) а више по својим ставовима, колумнама и политичком деловању.
Пре свега, да почнемо од његових раних ставова. Уколико неко од форумаша има његова писанија о Европи и томе како је имиграција из Азије и Африке уништава, молим да поделе.
Kliknite za proširenje...
Istorija Španije mu nije loša.
Kvari je njegov suvoparan i loš stil pisanja.
 
Persida Kolofon Gemischt:
@комшија
Kliknite za proširenje...
Не знам шта као сад ваљда треба да паднем на д., не разумем шта?? Моја маленкост је сагласна са онима који кажу да су Муслимани када су већ мењали име, требали по осамостаљењу Босне да себе назову Босанцима.
А наравно да је Самарџић уз Израел, а против Палестинаца.

И немој да ми Словину више досађујеш јер више ти ништа нећу да одговарам.
 
комшија:
Моја маленкост је сагласна са онима који кажу да су Муслимани када су већ мењали име, требали по осамостаљењу Босне да себе назову Босанцима.
Kliknite za proširenje...

Nisam te zato tagovao, već da vidiš kakav je Samardža nekad bio.
 
mr Kiza:
Ovo sto fauler kaze ima smisla. Tada 1990. do neke 1994/95. skoro ceo narod je bio opijen nacionalnom mitomanijom, koja mu je debelo zamaglila osecaj za realnost. Ima logike i to da je Samardzic tada bio mladji i da je lako upao u tu kolotecinu.
Kliknite za proširenje...
Ем је био млад, ем је то било време националног нео-романтизма међу младима, које и није почело са Осмом седницом, него неких пет-шест година раније, са punk_ом који је овде био десничарски покрет за разлику од оригиналног енглеског који је био левичарски односно анархистички. Сетимо се, то се почетком осамдесетих огледало у масовним посетама црквама за Велики петак и Бадње вече, када је по пар хиљада иначе нормалних, секуларних младих људи стајало испред Саборне цркве у Београду на поменута "црвена слова". Али сада професору Самарџићу то спочитавати, ради одбране актуелног надри-историчара и ратно хушкача Милоша Ковића, најблаже речено је дегуте.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top