Edwards? Ahahahahaha. Pa takav igrač može u Denver jedino draftom, ili kao veteran za 12 godina
Zašto moraju potpisati 5 igrača? Ako misliš na nove igrače. Zar 2 kvalitetnija ne bi bili bolji izbor? Neka daju Watsonu, Braunu, Strawtheru i ovom Holmesu minute. Imaju 6-7 igrača od 26-28 godina koji ne služe ničemu. Veterani tipa Reggie Jackson isto ne služe ničemu.
Nije dobar nego je NBA superstar. Ne mogu Nuggetsi do njega. A Wolvese čeka isto što i Denver. Imaju još sezonu i počinje rasipanje
Тимови у сезону улазе са 15 играча под уговором + двојицу са тзв "двосмјерним" уговорима и који паралелно играју за њихове развојне тимове. то је задат образац. Значи 15+2, а имали су прије потписа Џордана и Шарића 12. Ако имају више од 17 играча под уговором, играче за које процијене да им неће бити од користи "ослибађају обавеза". Такође, због честих повреда и указане потребе, тимови често потписују у јеку сезоне временски ограничене (на 10ак дана, неколико недјеља, некад до краја сезоне) уговоре.
Па они ће добити кроз сезону прилику. На њима је да докажу да су играчи на које се у плеј-офу могу ослонити, и да уђу међу оних 9 или 10 који ће имати улогу у ротацији. Уосталом, током задњег плеј-ода Браун и Вотсон су имали улогу у ротацији у плеј.офу, на Стротеру је да се избори за тај статус, Зависи и колико ће током сезоне напредовати.
То су играчи са уговором, истина Џејксон има +1 "играч опција". Једини начин да их отпишеш јесте да их "ослободиш обавеза" али тај се уговор колики год да је, мора испоштовати. Код Денвера је проблем што су велике наде полагали у Зекеа Наџија и да би могао бити то рјешење на поз. 4-5. Који има уговор до 2028.године. И чији напредак не иде према очекивањима, није се наметнуо да је играч на којег се могу ослонити у плеј-офу. Код процјена шта очекивати од младих играча некад погодите, некад машите, код Наџија су машили. Зато су и потписали Шарића.
Nisdam znao za ove tehnikalije. Da moraš imati određen broj igrača.
Могуће израз "мораш" није најсрећнији већ би бише одговаеало "можеш највише имати под уговором". Јер франшизе често у сезону уђу са више играча под уговором од тог броја. У том случају те играче за које процијене да нису у плану (или да други заслужују шредност) "ослобађају обавеза" (медији често користе израз отказ, међутим то је погрешно, важећи уговор остаје на снази, играч ће добити све и долар из уговора и слободу да потражи нову средину). Од српских играча такву ситуацију да их је клуб "ослободио обавеза" и поред уговора смо имали својевремено са Радетом Загорцем, Марком Гудурићем а у наредној сезони са Покушевским.
Da li postoji neki broj igrača koje franšize moraju imati od ugovorom u svakom trenutku?
Sve se vrti u krug zivot brzo prolazi karavani idu...Cas posla i igracu 30 godina.Ma znam da ne moze u Denver nije sporno ali nesto tako im treba to sam mislio.A ne sabirni centar cetvorki da postanu i uspore igru.Sto bi cuveni fudbalski trener Oto Baric iz Zagreba rekao "e da mi je sad 2 dobra beka" razbio bi sve.
Не. Франшизе у сезону улазе са 15+2 играча под уговором. Током сезоне због указане потребе могући су временски ограничени (неколико недјеља, некад о дуже) уговори нових играча, тако да франшисе у неком моменту имају и више играча под уговором,
pa onda stoji da zašto ne uzmu 2 umjesto 5 igrača. Ili moraju imat 15+2?
Ne, nego mu da momčad bude kako on želi fale 2 igrača
Не иде то тако у ен-би-еју. Свака франшиза тежи потунити фонд играча које могу имати под уговором. То ће попунити и онима на које рачунају да могу имати улогу у ротацијји и играче који ће пшотписати за минималац или близу минималца, неке да играју мечеве када они водећи одмарају или су на листи повређених, и оне које су драфтовали ако виде у њима будућност., и неке из развојне џи лиге. Радије ће ако имају више од тих 15+2 под уговором "ослободити обавеза" него да не попуне тим дозвољеним фондом играча
A ta dva moraju biti organizatori igre po obicaju..
ok. to je znači nešto što su shvatili da je optimalno. Pa radije bi iz Europe doveo te igrače, barem manje koštaju.
Па и доводе. Често су то, иако су пуно веће паре него у Европи, за ен-би-еј стандарде доста повољнио уговори. Денвер се доста задњих 8-9 година оријентисао на европске играче (Ловерњ, Нуркић, наш Јокић, млађи Ернангомес, Чанчар, Кампацо...). Но проблем са искуснијим европским играчима навикнутим на европску кошарку јесте што муктрпно иде са привикавањем и на ен-би-еј кошарку и на све оно што прати ен-би-еј. Други свијет, другачија схватања.
Колико год детаљно сагледавали, увијек ће бити погрешних процјена и одлука код избора на драфту. Имамо и драстичније примјере опд Дончића, Три највећа кандидата за МВП завршене сезоне, Шаи Гилџес Александер. Никола јокић и Јанис Адетокумбо и нити један није био међу првиог 10 избора на драфту. Нити један.
Наравно да није. Претходни примјери и још прегршт нам казују да играчи на нижим изборима могу урадити велике ствари. Брони није вриједан осврта.
Постоје у ен.би-еју нека "неписана правила" и гдје спортски мотиви немају увијек предност. И ту се играчима попут Леброна, а ту је и огромна маркетиншка машинерија која стоји иза Леброна, подвлађује више него што би се смјело. Џеј-Џеј Ридик ће ту балансирати између тих неписаних правила (па су тако потписали Бронија који није за ен-би-еј) и тежње да формира конкурентнију екипу. Предност је што могу лакше доћи до играча добре пепутације (попут рецимо Вуда и Динвидија) који ће играти за минималац. Но реално, тешко се могу надати добрим стваруима наредне сезоне
