ISTINA-1
Početnik
- Poruka
- 10
SANU vodi antisrpsku politiku i pod izgovorom nemešanja u dnevnopolitička pitanja, Akademija je ostajala nema na suštinska, nacionalna pitanja kao što su Kosovoi Metohija, ratni zločini, jezik, neustavnost Statuta Vojvodine,itd…Pre četiri-pet godina doneta je odluka da se iz naziva institucije izbaci reč „srpska“ i ostane samo Akademija nauka i umetnosti.U matici srpskog naciona je toliko rasrbljenih intelektualaca, koji su internacionalizovani i za srpski duh izgubljeni, da bi bilo bolje za srpsku duhovnost da ih i nema, pošto više ti batal-Srbi ili Srbi tankodušni slugane stratezima zatira srpske duhovnosti i odmažu homogenizaciji srpskog naciona, poodavno ostanulog bez nacionalne i duhovne elite…
Elita je osnovni misleći i stvaralački dio jednog naroda.To je njegov najvredniji dio. Ostane li se bez elite uglavnom se ostaje bez budućnosti.Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca.Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka. Samo zato da bi im neki gospodin u Parizu, Londonu, ili Berlinu klimnuo glavom, ili ih potapšao po ramenu, naši intelektualci spremni su da se ispišaju po našoj istoriji, tradiciji, kulturi, spremni su da nas opišu kao nepopravljive ludake i zločince.Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno.Predmet nacističke sprdnje sa „gedžovanima“, skorojevićkog prezira prema „seljacima i palančanima“, kamen je o vratu svima onima koji su se osećali kao građani sveta. Da nije te „Srbije“, koja ga koči, pripadnik beogradske elite bi danas bio isto što i njegov pandan iz Berlina ili Osla, misli pokondirena tikva izrasla iz komunističkog gnojiva.Srpska elita danas ili obavezno dolazi iz Beograda, ili kad dođe u Beograd zaboravi odakle je došla, a pred očima ima samo Brisel i Vašington kao ciljeve. Zato ova i svaka slična vlast ravnodušno gleda kako Srbija umire i Srbi nestaju – za njih je to neka strana i daleka zemlja. Zato ovu vlast ne zanima sudbina Knjaževca ili Leskovca. Za njih su Prokuplje ili Paraćin simbol seljačke i primitivne prošlosti od koje žele da pobegnu što pre i što dalje...
Proces globalizacije i dominacija holuvudsko-američke kulture doveo je do promene perspektive nacionalnih elita. Školovan Beograđanin koji je usvojio američku kulturu smatra da više dodirnih tačaka ima sa istim takvim stanovnikom Beča, Londona ili Njujorka, nego sa svojim sunarodnikom u Surdulici ili Nevesinju, naravno osim ako i taj sunarodnik nije usvojio američko-globalnu kulturu. „Napredan“ Beograđanin ne čita „Knjigu o Milutinu“ ili „Gorski venac“, već „Gospodare prstenova“ i „Filozofiju palanke“, koji samo učvršćuju osećaj odvojenosti od seljačkog balkanskog porekla svojih dedova od kojih želi što pre da pobegne.Smeta im Srpska pravoslavna crkva, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, srpski velikani; naučnici, književnici, sportisti; svaki srpski uspeh smatraju sopstvenim porazom a svaki srpski poraz doživljavaju kao vlastitu pobedu.Ne veruju u Boga, preziru pravoslavlje, ali nemaju ništa protiv drugih religija.Kontrolišu sve institucije kulture u Beogradu, držeći ih godinama iza katanaca, samo da svetu ne bi bili dostupni dokazi da su Srbi narod sa bogatom kulturom, istorijom vrednom poštovanja, da imaju svoje velikane...
Mržnja prema svemu što je srpsko osnovno je pogonsko gorivo ove skupine bednika čiji će životi ostati upamćeni samo unutar zidova njihovih porodica a narod iz kojeg su potekli setiće ih se, povremeno, listajući knjigu (ako neko bude imao volje i snage da takvu knjigu sačini) u kojoj su sva njihova, „dela“ umotana u krpe izvađene iz septičkih jame.Jednom od najslavnijih živih Srba,Emiru Nemanji Kusturici, Srbi izrodi zameraju što je pored života na Menhetnu izabrao Mećavnik i što je uopšte Srbin kad je mogao da bira.Jedan je od retkih ljudi sa Balkana koji je stekao svetsku slavu, a da nikoga nije ubio, ni opljačkao, nikoga unesrećio, ničiju kuću srušio ili makar oteo.On je dokazao da je i u naše vreme moguće voleti svoju zemlju i steći svetsku slavu.Nije mu bilo teško da odbije ponude iz Holivuda i da umesto toga podigne na Mokroj Gori svoj „Drvengrad“ i formira svoj festival „Kustendorf“, i dovede svetske zvezde, poput Džonija Depa ili Monike Beluči.Svoj život posvetio je interesima Srbije. Nedavno je u njegovom Drvengradu na Mokroj Gori, zabranio gledanje i slušanje B92,iznerviran izveštavanjem te stanice, koju je opisao kao “izdajničku i srbomrzačku”.Šteta što je srpska elita spala na Emira Kusturicu,dok ostali nestadoše kao dinosaurusi...
GINULI SU NAJBOLJI, da vladaju najgori ….Na svakog junaka imamo buljuk izdajnika…..na svaku pobedu, dva poraza…..nijednom nismo pobedili a da pre toga nismo debelo izdali…..sami sebe naravno.A za malo vlasti i za malo čara spremni smo da izdamo SVE – oca, majku, brata, sestru, narod, zemlju … SVE!!! Kako juče tako i danas.
Elita je osnovni misleći i stvaralački dio jednog naroda.To je njegov najvredniji dio. Ostane li se bez elite uglavnom se ostaje bez budućnosti.Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca.Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka. Samo zato da bi im neki gospodin u Parizu, Londonu, ili Berlinu klimnuo glavom, ili ih potapšao po ramenu, naši intelektualci spremni su da se ispišaju po našoj istoriji, tradiciji, kulturi, spremni su da nas opišu kao nepopravljive ludake i zločince.Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno.Predmet nacističke sprdnje sa „gedžovanima“, skorojevićkog prezira prema „seljacima i palančanima“, kamen je o vratu svima onima koji su se osećali kao građani sveta. Da nije te „Srbije“, koja ga koči, pripadnik beogradske elite bi danas bio isto što i njegov pandan iz Berlina ili Osla, misli pokondirena tikva izrasla iz komunističkog gnojiva.Srpska elita danas ili obavezno dolazi iz Beograda, ili kad dođe u Beograd zaboravi odakle je došla, a pred očima ima samo Brisel i Vašington kao ciljeve. Zato ova i svaka slična vlast ravnodušno gleda kako Srbija umire i Srbi nestaju – za njih je to neka strana i daleka zemlja. Zato ovu vlast ne zanima sudbina Knjaževca ili Leskovca. Za njih su Prokuplje ili Paraćin simbol seljačke i primitivne prošlosti od koje žele da pobegnu što pre i što dalje...
Proces globalizacije i dominacija holuvudsko-američke kulture doveo je do promene perspektive nacionalnih elita. Školovan Beograđanin koji je usvojio američku kulturu smatra da više dodirnih tačaka ima sa istim takvim stanovnikom Beča, Londona ili Njujorka, nego sa svojim sunarodnikom u Surdulici ili Nevesinju, naravno osim ako i taj sunarodnik nije usvojio američko-globalnu kulturu. „Napredan“ Beograđanin ne čita „Knjigu o Milutinu“ ili „Gorski venac“, već „Gospodare prstenova“ i „Filozofiju palanke“, koji samo učvršćuju osećaj odvojenosti od seljačkog balkanskog porekla svojih dedova od kojih želi što pre da pobegne.Smeta im Srpska pravoslavna crkva, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, srpski velikani; naučnici, književnici, sportisti; svaki srpski uspeh smatraju sopstvenim porazom a svaki srpski poraz doživljavaju kao vlastitu pobedu.Ne veruju u Boga, preziru pravoslavlje, ali nemaju ništa protiv drugih religija.Kontrolišu sve institucije kulture u Beogradu, držeći ih godinama iza katanaca, samo da svetu ne bi bili dostupni dokazi da su Srbi narod sa bogatom kulturom, istorijom vrednom poštovanja, da imaju svoje velikane...
Mržnja prema svemu što je srpsko osnovno je pogonsko gorivo ove skupine bednika čiji će životi ostati upamćeni samo unutar zidova njihovih porodica a narod iz kojeg su potekli setiće ih se, povremeno, listajući knjigu (ako neko bude imao volje i snage da takvu knjigu sačini) u kojoj su sva njihova, „dela“ umotana u krpe izvađene iz septičkih jame.Jednom od najslavnijih živih Srba,Emiru Nemanji Kusturici, Srbi izrodi zameraju što je pored života na Menhetnu izabrao Mećavnik i što je uopšte Srbin kad je mogao da bira.Jedan je od retkih ljudi sa Balkana koji je stekao svetsku slavu, a da nikoga nije ubio, ni opljačkao, nikoga unesrećio, ničiju kuću srušio ili makar oteo.On je dokazao da je i u naše vreme moguće voleti svoju zemlju i steći svetsku slavu.Nije mu bilo teško da odbije ponude iz Holivuda i da umesto toga podigne na Mokroj Gori svoj „Drvengrad“ i formira svoj festival „Kustendorf“, i dovede svetske zvezde, poput Džonija Depa ili Monike Beluči.Svoj život posvetio je interesima Srbije. Nedavno je u njegovom Drvengradu na Mokroj Gori, zabranio gledanje i slušanje B92,iznerviran izveštavanjem te stanice, koju je opisao kao “izdajničku i srbomrzačku”.Šteta što je srpska elita spala na Emira Kusturicu,dok ostali nestadoše kao dinosaurusi...
GINULI SU NAJBOLJI, da vladaju najgori ….Na svakog junaka imamo buljuk izdajnika…..na svaku pobedu, dva poraza…..nijednom nismo pobedili a da pre toga nismo debelo izdali…..sami sebe naravno.A za malo vlasti i za malo čara spremni smo da izdamo SVE – oca, majku, brata, sestru, narod, zemlju … SVE!!! Kako juče tako i danas.
Prilozi
Poslednja izmena od moderatora:
