Optimistkinja sam po prirodi i veoma pozitivna. Volim prirodu, ljude, biljek, zivotinja. Njihova sam i vatrena zastitnica. Pored toga, lepa sam i popularna. Mene svi vole. To je bas super. Razmisljala sam kako je dobro biti tako pozitivan poput mene. Ja sam jedna Moderna devojka i stvarno imam lep zivot. Imam verenika, koji je sladak. Imam lep stan. Sve je to stvarno super. Ipak, razmisljala sam nesto.
Nikada ne kazem nikada, Moj cuveni moto, kao sto svi znate je: Ti mozes! Sta cekas?! Ne postoji nemoguce. Ne postoje granice. Sinoc sam ranije legla u moj krevet. Legla sam i pocela sam da razmisljam. Sta da sutra obucem? Da li da idem na fitnes pre podne ili posle podne? Da li da radim manikir? I tako sam se opteretila tim silnim mislima. I onda mi je palo na pamet: nikada. Pocela sam da razmisljam sta mi se vise nikada nece desiti u zivotu? Koje su stvari gotove? Zauvek. Prvi put u zivotu sam se susrela sa necim takvim.
Sta znate da vam se vise nikada nece desiti? Nece vas nazvati? Necete vi nazvati nekoga? Necete biti nikada u vezi? Nikada se nece razvesti?
