Nikada te nisam ostavila,
mada sam iznenada otišla
prvim vozom u nepovrat
onoga jutra kad nam je crno sutra
poželelo dobar dan.
Nikada te nisam vratila,
mada sam te volela,
kako se voli ovaj krvavi svet
u kom smo dvoje,
i koji ne zna za voz
u dvadeset do pet.
Nisam te nikada lagala,
mada sam ti prećutala
koliko mi je svega na ramena palo,
i kako je sve to malo
naspram čaše u koju sve je stalo.
Iz koje se presipalo.
Nisam ti nikada rekla
da si kriv
što si se prekasno za mene rodio,
i da si svaku svoju suzu
iz moga oka prolio.
Ne zaboravi me.
Nikada ti neću više reći
što iz mene vadi ključeve i kopče.
Dođe ta noć kada sve počne,
pa te odalami i sruši na tlo.
Ja ti nikada neću otkriti
kako se živi ta bol.
Nikada te nisam ostavila,
mada sam rekla i "Zbogom" i "kraj".
Reči k'o reči,
papirni zmaj
što iz mog pramena pršće u vis.
Čovek budi,
pa ljubi i kad gubiš.
Još jedno i poslednje: "Miss..."
mada sam iznenada otišla
prvim vozom u nepovrat
onoga jutra kad nam je crno sutra
poželelo dobar dan.
Nikada te nisam vratila,
mada sam te volela,
kako se voli ovaj krvavi svet
u kom smo dvoje,
i koji ne zna za voz
u dvadeset do pet.
Nisam te nikada lagala,
mada sam ti prećutala
koliko mi je svega na ramena palo,
i kako je sve to malo
naspram čaše u koju sve je stalo.
Iz koje se presipalo.
Nisam ti nikada rekla
da si kriv
što si se prekasno za mene rodio,
i da si svaku svoju suzu
iz moga oka prolio.
Ne zaboravi me.
Nikada ti neću više reći
što iz mene vadi ključeve i kopče.
Dođe ta noć kada sve počne,
pa te odalami i sruši na tlo.
Ja ti nikada neću otkriti
kako se živi ta bol.
Nikada te nisam ostavila,
mada sam rekla i "Zbogom" i "kraj".
Reči k'o reči,
papirni zmaj
što iz mog pramena pršće u vis.
Čovek budi,
pa ljubi i kad gubiš.
Još jedno i poslednje: "Miss..."
Hvala ostalima.