Nije strasna smrt, strasno je ono sto te posle ceka

Dodola:
Pojma ja nemam šta nam budućnost sprema, saznaću kad stignem. U budućnost.
Ne znam ni šta me čeka posle smrti. Možda nema ništa, možda je tamo Isus ili Buda ili Muhamed...Možda je tamo neka ruševina kao u filmu Sabirni centar.
Jedino što znam je da je za svaki podsmeh smelost nekih ljudi koji tvrde da sigurno znaju da postoji ili ne postoji pakao ili raj ili duša
Kliknite za proširenje...
Bravo!
 
Mislim da je baš ORA da uvidimo na kom stupnju razumevanja i nerazumevanja tumačimo ovako važnu temu našeg bitisanja... Usudila sam se da parafraziram deo knjige "Trojstvo univerzuma" koju je naša blogerka, spisateljica Sofija, izdala u dalekoj Australiji 9. jula o.g.:

"Charles Robert Richet, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, piše: "Predpostavlja se da pojave koje sada prihvatamo bez iznenađenja ne izazivaju zaprepašćenje jer ih razumeno. Ali to nije slučaj. Ako nas ne iznenađuju, to nije zato što ih razumemo, već što su poznate: ako bi nas to što ne razumemo iznenađivalo, trebalo bi nas sve iznenaditi - pad kamena bačenog u vazduh, žir koji postane hrast, merkur koji se raširi zagrevanjem, gvožđe privučeno magnetom."

Naravno da mi možemo razumeti kako se dešavaju neke pojave, ali ne možemo razumeti šta je iza njih. Kako su nastale i kako je sve usklađeno u funkcionalnu celinu.? Naš intelekt, jednostavno, nije u stanju da shvati takvu sveobuhvatnost i takvu organizaciju. To je ono što zadivi i izazove čuđenje.

Nauka se u potpunosti ograničila fizičkim zakonitostima. Zato kategorički poriče postojanje drugačijih zakonitosti i pored činjenice što postoji dimenzija "nepostojanja" koja još uvek nije pravilno određena ni shvaćena. Zbog toga Richet dodaje i sledeće: "Današnja nauka je lagana... Zapanjujuće istine koje će naši potomci otkriti su i sad oko nas, gledaju nas u oči, da se tako kaže, ali mi ih ipak ne vidimo. Ali nije dovoljno reći da ih ne vidimo; ne želimo da ih vidimo - jer čim se neočekivana i nepoznata činjenica pojavi, pokušavamo je ugraditi u opštepoznato i prihvaćeno znanje i ljuti smo ako se iko usudi da istražuje dalje.

Dok se naučno, racionalno mišljenje ne upotpuni intuitivnim, duhovnim uvidima, ljudi neće biti u stanju da koriste. Neće biti u stanju da prodru u misteriju života i postojanja puni potencijal njihove svesti. Za to je potrebno njihovo jedinstvo. Tek kada se to ostvari, krenuće se putem istine."

Hvala Sofiji i Nobelovcu :heart2:
 
BLAJBI:
Covek se ne plasi toliko od smrti kao od onog zakopavanja u rupu iz koje nikada neces izaci, ljudi koji te napustaju za uvek i odlaze posle sahrane, samoce u grobu, crvi koji ce te jesti, kostura u koji ces se na praju pretvoriti, a za koju stotinu godina nestati potpuno...
To je ono sto uzasava, a sama smrt i ne toliko....
Kliknite za proširenje...
Ma nema veze jel vidis u sta se svet pretvorio ,ne moze biti nigde gore
 
BLAJBI:
Covek se ne plasi toliko od smrti kao od onog zakopavanja u rupu iz koje nikada neces izaci, ljudi koji te napustaju za uvek i odlaze posle sahrane, samoce u grobu, crvi koji ce te jesti, kostura u koji ces se na praju pretvoriti, a za koju stotinu godina nestati potpuno...
To je ono sto uzasava, a sama smrt i ne toliko....
Kliknite za proširenje...

Kremiranje i nema sta da strahujes.
 
Par puta sam imao kriticne zivotne situacije gde sam bukvalno pozeleo da umrem i da prekinem citavu svtar. Kada sam isao na neki pregled pozeleo da mi doktor konstatuje neku bolest i da mi razlog da se samoubijem, toliko je tanatos jak u meni bio. Smrt sam gledao kao neku vrstu necega sto treba odraditi sto pre da ne bi ostavljao za kasnije. Odnos prema smrti zavisi od situacije u kojoj se covek nalazi i tezine polozaja u kojem je.
 
BLAJBI:
Covek se ne plasi toliko od smrti kao od onog zakopavanja u rupu iz koje nikada neces izaci, ljudi koji te napustaju za uvek i odlaze posle sahrane, samoce u grobu, crvi koji ce te jesti, kostura u koji ces se na praju pretvoriti, a za koju stotinu godina nestati potpuno...
To je ono sto uzasava, a sama smrt i ne toliko....
Kliknite za proširenje...
Kako koga.
Raspad materijalnog tela je nemoguce izbeci,sve sto je zivo tezi raspadanju i vracanju u prvobitni oblik,to je zakon prirode.
Tako da ne bi trebalo da bude nikakvog straha od smrti.
 
momcilo95:
Par puta sam imao kriticne zivotne situacije gde sam bukvalno pozeleo da umrem i da prekinem citavu svtar. Kada sam isao na neki pregled pozeleo da mi doktor konstatuje neku bolest i da mi razlog da se samoubijem, toliko je tanatos jak u meni bio. Smrt sam gledao kao neku vrstu necega sto treba odraditi sto pre da ne bi ostavljao za kasnije.
Kliknite za proširenje...

Na koji način je smrt nešto što treba što pre odraditi? U smislu suočavanja sa pitanjem smrti? Ako to misliš, slažem se. Ima i u Bibliji ono da se smrt uvek drži blizu, u smislu da se o njoj misli, da se nad njom meditira, da se u odnosu na nju odmerava život.

Ja sam uzgubila dragu osobu, za njen život prerano, i ta smrt me je rastavila i vratila na fabrička podešavanja. Do tada sam živela u dobokoj komi i sa koprenom preko očiju povodom svega, a naročito povodom prirode ovog života. Bilo je teško, naravno, misliš da ti bukvalno fizičko srce neće izdržati, ali istovremeno se otvori nešto u tebi i iznikne nevi novi uvid, novo razumevanje svega. Ultimativno te meditiranje nad smrću dovede do još više života.

Većina ljudi bi umrla od sramote kada bi makar na tren videla svoj život iz perspektive večnosti (smrti), svu njegovu zlobu i bedu.

Prođe neko vreme, čovek se opet ušuška u iluziju ovoga sveta, tako da se treba uvek podsećati.
 
BLAJBI:
Covek se ne plasi toliko od smrti kao od onog zakopavanja u rupu iz koje nikada neces izaci, ljudi koji te napustaju za uvek i odlaze posle sahrane, samoce u grobu, crvi koji ce te jesti, kostura u koji ces se na praju pretvoriti, a za koju stotinu godina nestati potpuno...
To je ono sto uzasava, a sama smrt i ne toliko....
Kliknite za proširenje...

Napokon si počeo misliti o pravim stvarima.

No evo da ti pomognem. Ponesi mobilni telefon, neki tranzistor a po mogućstvu i televizor. Ako imaš nekog da ti to sve priključi na struju to bi bilo super. Kod Blajbiše u grobnici žuraja neprestalno.
 
Eurus:
Na koji način je smrt nešto što treba što pre odraditi? U smislu suočavanja sa pitanjem smrti? Ako to misliš, slažem se. Ima i u Bibliji ono da se smrt uvek drži blizu, u smislu da se o njoj misli, da se nad njom meditira, da se u odnosu na nju odmerava život.

Ja sam uzgubila dragu osobu, za njen život prerano, i ta smrt me je rastavila i vratila na fabrička podešavanja. Do tada sam živela u dobokoj komi i sa koprenom preko očiju povodom svega, a naročito povodom prirode ovog života. Bilo je teško, naravno, misliš da ti bukvalno fizičko srce neće izdržati, ali istovremeno se otvori nešto u tebi i iznikne nevi novi uvid, novo razumevanje svega. Ultimativno te meditiranje nad smrću dovede do još više života.

Većina ljudi bi umrla od sramote kada bi makar na tren videla svoj život iz perspektive večnosti (smrti), svu njegovu zlobu i bedu.

Prođe neko vreme, čovek se opet ušuška u iluziju ovoga sveta, tako da se treba uvek podsećati.
Kliknite za proširenje...

Bukvalno sam se toliko plasio smrti u pojedinim momentima da sam pozeleo da umrem i konacno se suocim aa svojim najvecim strahom. Deluje paradoksalno, ali to ja otprilike kao kad se neko plasi kako ce proci na ispitu npr, pa se onda u nemogucnosti da izdrzi taj strah javi prvi da odgovara da okonca sve to. Na kraju sam sebi uspeo da objasnim da je smrt spasenje i eto tako sam nekako i dalje u zivotu. Sve deluje besmisleno.

Da, "memento mori" princip kojeg su se hriscani drzali, ako na to mislis. Mada to je vise crkva koristila da bi ih plasila paklom ako ne budu bili dobri i ne pokaju se pre smrti koja je uvek tu i da bi stoga u svakom trwnutku trebali da imaju na umu da su smrtni.

Sto kaze Emil Sioran " zivim samo zvog toga sto u svakom trenutku imam mogucnost da se ubijem. Da nema te mogucnosti odavno bih se ubio".
 
A zasto? Bojati se smrti? Bude sta bude i ajd' cao!
Dokle vise ta smrt da je toliko opterecena i odgovorna?
Desi se smrt i oni koji vole pate. Neko pati odjednom, neko na kredit... a osoba koje vise nema vidi to sve ili ne.
Videli ili ne... nama gubitak ne biva ni manji ni veci. Ako se vodiimo time da li vide ili ne... pa, onda je Niche imao pravo da je sve to ''verovanje'' tek licemerje.
Jos cemo jednom reci:''Eto, on ne zna da patim pa tako necu vise ni patiti...onda kad mi patnja vise nista ne donosi.''
Strah od smrti? Molim vas!
Danas detetu treba klovnove da predstavim u slici i nalazim da nema slike za ono sto bi klovn trebao da predstavlja. Tesko ju je naci. Klovn je IT, strasan lik koji izaziva nocne more, sva deca se boje klovnova.
Mislim da su i sa smrcu isto uradili. :whistling:
 
Eurus:
Na koji način je smrt nešto što treba što pre odraditi? U smislu suočavanja sa pitanjem smrti? Ako to misliš, slažem se. Ima i u Bibliji ono da se smrt uvek drži blizu, u smislu da se o njoj misli, da se nad njom meditira, da se u odnosu na nju odmerava život.

Ja sam uzgubila dragu osobu, za njen život prerano, i ta smrt me je rastavila i vratila na fabrička podešavanja. Do tada sam živela u dobokoj komi i sa koprenom preko očiju povodom svega, a naročito povodom prirode ovog života. Bilo je teško, naravno, misliš da ti bukvalno fizičko srce neće izdržati, ali istovremeno se otvori nešto u tebi i iznikne nevi novi uvid, novo razumevanje svega. Ultimativno te meditiranje nad smrću dovede do još više života.

Većina ljudi bi umrla od sramote kada bi makar na tren videla svoj život iz perspektive večnosti (smrti), svu njegovu zlobu i bedu.

Prođe neko vreme, čovek se opet ušuška u iluziju ovoga sveta, tako da se treba uvek podsećati.
Kliknite za proširenje...
Mozda je to odgovor zasto ratujemo svakih par goddina....podsecanja radi...
Izgleda cak da mnogima nista ne znaci ni smrt bliskih ljudi, pa je masovnost bolja za podsecanje, stigne do kostiju....
Mozda bi trebalo da svako ko sumnja u smrt povremeno proveri kako to izgleda na svojoj kozi...recimo, a da se okane tudjih zivota. Za ovo bi trebalo uvesti zakon o ambiciji, cim neko pokaze ambicije koje prevazilaze njegove sposobnosti
izopstiti ga na neko vreme, pa ako prezivi svoje ambicije onda ga vratiti medju ljude.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Ono što izgubiš stvara prostor za ono što ti je potrebno
Odgovora
8
Pregleda
354
The_Night_Hawk
The_Night_Hawk
Nina
Šta je to što tera mlade na samopovređivanje..
Odgovora
9
Pregleda
182
Mecenaa
Mecenaa
B
Zlo što ljudi čine živi posle njih, a dobro se često zakopa s kostima
Odgovora
13
Pregleda
388
maybell
maybell

Back
Top