Nije mi jasno a jasno je...

Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I grune sve
na površinu..Zato se pitam zašto se množimo kao ovce..
Poli

 

[fauler]

Kada malo kritički razmislimo dolazimo to toga da taj Stvaralac verovatno ne postoji tako da to je dobra osnova od koje bi mogli da krenemo da istražujemo bukvalno bilo šta

 

[Poli46]

Eto..jasno mi je.
Moram naučiti da menjam brzine,pa kada sam potrebna spoljašnjem svetu..
postanem ekstrovertna,pokažem svoje razmišljanje...i kažem.
A kada je s tim gotovo,povučem se u unutrašnji svet...slikanju,muzici,stvaranju..
Oba sveta su mi potrebna..kompleksna smo bića.Potrebno je znati balansirati
kao akrobata na žici.
Ravnoteža materije i duha..to me čini kompletnim bićem.Tako je,Poli

 

[Poli46]

Da objasnim ovaj blog..
Opisaću vam ovde šta je romantika i ljubav iz ugla žene koja
će uskoro imati 55 godina dug brak..i koji će trajati još dugo
Za mene sve je u sitnicama..na primer:
kada ti namesti vodu za tuširanje onako kako ti voliš
kada kroz san osetiš kako ti pokriva rame koje ti je otkriveno
kada sačeka da ti legneš pa pogasi svetla
kada mu skuvam kafu onako kako on voli,iako je ja ne pijem
kada ti donese ružu iz dvorišta
kada ubije bubu koje se plašiš
kada mu opeglam košulju koju voli
kada podnosi moja umetnička raspoloženja
kada ja pokušavam da razumem njegov analitički um
kada pečem paprike jer ih on voli.
kada vidim suzu u njegovom oku
I tako, kada, kada, kada,u beskraj i još dalje.
Poli

 

[Soradze]

Da objasnim ovaj blog..
Opisaću vam ovde šta je romantika i ljubav iz ugla žene koja
će uskoro imati 55 godina dug brak..i koji će trajati još dugo
Za mene sve je u sitnicama..na primer:
kada ti namesti vodu za tuširanje onako kako ti voliš
kada kroz san osetiš kako ti pokriva rame koje ti je otkriveno
kada sačeka da ti legneš pa pogasi svetla
kada mu skuvam kafu onako kako on voli,iako je ja ne pijem
kada ti donese ružu iz dvorišta
kada ubije bubu koje se plašiš
kada mu opeglam košulju koju voli
kada podnosi moja umetnička raspoloženja
kada ja pokušavam da razumem njegov analitički um
kada pečem paprike jer ih on voli.
kada vidim suzu u njegovom oku
I tako, kada, kada, kada,u beskraj i još dalje.
Poli
Pogledajte prilog 883681

5% bračnih parova mogu da napišu ovakav tekst.
95% brakova je promašeno...

Inače, deca su mnogo veća ljubav i sreća nego što gornji tekst govori... jedina prava ljubav koja postoji zauvek

 

[Poli46]

5% bračnih parova mogu da napišu ovakav tekst.
95% brakova je promašeno...

Inače, deca su mnogo veća ljubav i sreća nego što gornji tekst govori... jedina prava ljubav koja postoji zauvek

Jasno mi je da spadam u 5%,ali postoji i druga strana medalje,koja ovde nije
napisana još..
A o deci nisam dovoljno govorila..govoriću.

 

[Poli46]

Polako u ovom vremenu umire romantika..u čemu je stvar?Gde su nežni romantični
muškarci,koji se ne stide svojih osećanja,koji će nežno pogledati ženu a da se ne
plaše da će ispasti mekušci i slabići pred očima svojih drugara.Kako pokazati
emociju ako ne blagim i dragim pogledom? Zašto se nije stideo Lorka,Bajron, Jesenjin
ili Radičević? Zato drage moje što smo mi manje ženstvene,što je feminizam ušao
u naš život..zato što je život ubrzao i u trci s vremenom u ova luda vremena,mi
žene hitamo za životom..nema se vremena za dugotrajna udvaranja,za lepa nežna
pisma. Zato što se muškarci plaše da priđu tim ogrubelim ženama u strahu da
će biti odbijeni i posramljeni.I onda u tom strahu postaju grubijani ili podrugljivci...
Lakše im je tako.
Poli

 

[Poli46]

Jasno mi je da..je ovo objašnjenje za neke pojave.
Tragedija je što ženama kroz istoriju nikada nije ukazano poštovanje zbog njihovog
talenta,pa su polako one i zapustile te svoje talente.Pošto je takva žena dobijala
više poštovanja i ponizna žena je dobijala više poštovanja...Bilo je dovoljno samo da
ima lepo skladno telo i da ne misli puno...Trebalo je da bude poput krave..samo da daje,
bez svesti o sebi..inače bi muškarac bio zbunjen i povređen.Žene su vremenom naučile
da ne pokazuju svoje talente i svoje sposobnosti...Tako je muški ego je ostao nepovređen
i bujao je nesmetano.. Nisu shvatili koliko je žena sposobnija od njih.Zadovoljniji su tako.
Muškarci su osetljiva i nesigurna bića..
Poli

 

[Soradze]

Ne znam kako da priđem tekstu koji gradite o ženama... pa i o muškarcima...
Volela bih da izbegnem da analiziram svaki ponaosob... Naročito bih volela da kažem da me je svaka, bukvalno svaka moja
veoma dobra prijateljica prevarila sa mojim mužem. Teško da može danas neka žena da me zadivi i da zadobije moje poverenje.
Verovatno bih mogla da sretnem ženu vrednu poštovanja u onih 5% koje su razvile sa svojim partnerima "bratsku ljubav" koja je
suština svih ljudskih odnosa, kako to tvrdi psihijatar i psihoterapeut, Mila Goldner-Vukov...

https://www.magazin.novosti.rs/sr/z...m_source=pushpushgo&utm_campaign=CampaignName

 

[Poli46]

U predvečerje kada je na zemlji mrak a nebo još osvetljava
sunce udaljeno..viđam neke male ptice koje strelovito lete..
gotovo ih pogledom ne možeš uhvatiti.Lete munjevito tamo-amo.
Potraje to desetak minuta,a onda kad tama zavlada nebom..
ptice nestaju ili ih ne vidim više.Da li to one prate sunce na počinak,
ili je taj njihov let ljubavni ritual..ritual udvaranja,to ne znam..nije mi jasno,
ali je jedno jasno..Nepogrešivi zakoni prirode,grle sva svoja bića..zagrljajem noći..
Poli

 

[Poli46]

Besana noć..Kako da isključim ove misli koje jurcaju besomučno..
burgijaju jedno te isto,kao refren pokvarene ploče..Sutra moram..
sutra moram..sutra moram..i tako u beskraj.Sutra je već stiglo..
ali refren se vrti u mojoj glavi..Vrisnem u sebi..Ništa ja ne moram!
Moram spavati sada! Ali ne! Ustanem,bauljam po mraku poznatim
putem..palim lampu.Uzimam olovku i počnem pisati..nižem reči kao
suluda,grčevito stežem ogrtač oko svog promrzlog nagog tela i pišem
dalje.Bože, pitam se odakle izviru ove misli,ove reči..šta su tražile
u mojoj glavi? Možda je to otpad jučerašnjeg dana..ili začetak
novog ludog dana kojeg budna dočekujem..Ovo drugo je verovatnije..
Tako smrznuta odlelujam do kreveta..i isključim se..odjavim se.
Poli

 

[Poli46]

Nije mi jasno zašto je...
... u ona bezvremena vremena,dok smo samo još muzika bili, Tvorac odlučio
da se nećemo razumeti međusobno..Ne,nije u pitanju ražličitost jezika..
Možeš se razumeti sa strancem čiji jezik ne poznaješ.Razumete se pokretom.
očima,smehom..gestom.
Mislim na ono nerazumevanje među bliskim ljudima..za koje mislimo da ih dobro
poznajemo,na one s kojima smo život proveli a nismo se razumeli..na one koje
smo rodili i ne razumeju nas niti mi njih istinski razumemo.Na to duboko
nerazumevanje mislim kada se pitam zašto je Tvorac tako hteo..
To nerazumevanje dovodi postepeno do potpunog otuđenja...neminovno.
Kada bih znala odgovor na to pitanje,bilo bi mi mnogo lakše da plivam
i hodim kroz život...naoružana saznanjem i mislim da bi manje bolelo...
Poli

 

[Duki Lu]

Sve je tako.
Ne umemo da iskažemo ono što duboko osećemao. Očekujemo da naši bliski protumače naše želje i osećanja, isto tako, i drugi očekuju isto.
Ne umemo da se otvorimo na pravi način, u pravo vreme.

Kada bude kasno, znali bismo šta i kako, ali, kao što rekoh, kasno...

 

[Poli46]

Sve je tako.
Ne umemo da iskažemo ono što duboko osećemao. Očekujemo da naši bliski protumače naše želje i osećanja, isto tako, i drugi očekuju isto.
Ne umemo da se otvorimo na pravi način, u pravo vreme.

Kada bude kasno, znali bismo šta i kako, ali, kao što rekoh, kasno...

Ne Duki Lu,ne bismo znali..to naše nerazumevanje je veoma duboka stvar..ista
ona stvar kao što nikad ne možemo da osetimo ni fizički doživimo bol nekog
drugog..pa čak ni sopstvenog deteta..Mi smo užasnuti i uplašeni,mentalno poraženi
bolom kojeg trpi naše dete,ali fižički nas ne boli. Tako je i sa razumevanjem.

 

[Poli46]

Bar mislim da mi je jasno da..
Ne rađamo se kao "tabula rasa", već kao izdanci ogromnog bezvremenog znanja,
baš kao i životinje,biljke, kamenje...Okeani ,mora i reke
Tada, u nerazvijenom umeću prenošenja, najbliže smo riznici...svetog znanja
Kasnije nas uče...a učimo i sami, kvare nas, truju, zatrpavaju nepotrebnim glupostima...
Ali veza nikad ne nestaje.
Može da potone duboko, navuče drugo ruho, nosi maske, koristi druge ljude i situacije za svoje ispoljavanje...
Ili jednostavno.. ovo iskonsko znanje nosi nas na svojoj ruci kao lutkicu,marionetu u pozorištu.
Sve je sveto, čak i kad mi to ne vidimo i ne znamo...
Poli

 

[Poli46]

Mirišeš mi na lubenicu danas..onako sveže a slatkasto i omamljujuće.
Miris leta na tvojoj koži..još jednog leta koje smo proživeli zajedno.
A sećam se leta, kad su mi suze krenule same.Odjednom sam te videla
drugim očima..kao da je neko drugi gledao kroz njih.Imao si 60 godina
i ja sam shvatila..videla sam milo moje kako predamnom stariš...
da videla sam to i oplakala sam unapred sva naša buduća leta-
I evo kao što rekoh..danas mi mirišeš na lubenicu..
Poli

 

[Poli46]

Pokušaji da pošto poto pokažeš kako si u toku sa spoljašnjim svetom,
neminovno vode ka ugušenju ,ka gašenju svog sopstvenog unutrašneg...
jedinog bića. Žao mi je, ali to nije moj izbor,nije moj način...nije moj svet..
To je krik duše moje...nemi krik..vičem bezglasno.Ja sam nešto drugo i
drugačije i Jesam SADA.Interesovanja su moja drugačija,moj način je
drugi način.Život mora da je nešto više..
Svoj život živim SAMA..Niko ne živi moj život.. jasno je.SO HAM
Poli

 

[Poli46]

Rekoh jednom da sam svoja i jedinstvena..istina je to jer svi smo jedinstveni.
Hrabrost je ostati svoj,ne predati se..odupreti se naletima tuđih misli
misliti samo svoje misli..ne vredi naučiti nečije znanje,a ne znati primeniti
to naučeno znanje.Treba znanje usvojiti da postane deo nas..jer mi se
menjamo svakog trena..svakom novom mišlju i novim saznanjem se menjamo.
Ali treba mnogo, saznati mnogo knjižurina pročitati i sve to strpati u svoju glavu..
Jasno mi je to sasvim..Jer šta ćeš zaboravljati ako ne znaš.
Kad misli postanu trome i spore,usporavamo i mi..to je zakon života.
Poli

 

[Lada]

Tvoje misli neće postati ni trome ni spore.One kako dodiruju tebe,dodiruju nas .
Neko će se pobuniti zbog ove igre, sa argumentom stvarnosti i imaginacije.
Neka bude tako.
Taj neko neka čeka da dodir i zagrljaj budu stvarni.
Neka kupuje osećaj voljenja i prihvatanja kroz dokaze ili njihovo odsustvo.
Imaginacija nije suprotna delovanju, bar ne ako smo dobro ukorenjeni pre toga.
Jer svako naše delovanje prethodno je kreirano, kroz ono što osećamo, mislimo i dopuštamo.
Korak ima mnogo više dimenzija od onog što se metrom može izmeriti. I dubina koraka bila bi samo još jedna dimenzija, nepotpuna.
Jer, sve je interakcija, sve je povezano i povlači sa sobom još more drugih koraka koji tada postaju mogući ili ostaju nedostižni, van naše stvarnosti.zato ulazis duboko u moju misao,u san koji živim,kroz rečeno u ovom blogu.Volim te!

 

[Poli46]

Eto nije mi jasno..a opet jasno je, ali ne i zašto sad..

Jutros me probudio neprijatni zvuk motorne testere..U dvorištu pored mog
rascvale se trešnje kao kokice kukuruza. Razbuktale se pa svojom lepotom
mame pčele i bumbare..Samo zuje vredno sa cveta na cvet..skupljaju polen
i oplođavaju voćke..vredno,sistematski,kao što je i red.
Ali ljudi imaju druge planove. Rekoh..motorna testera.Dobro, treba ljudima
garaža za svog lepotana da ne kisne i sunce da ga ne prži..
Počelo je rascvetalo drveće da umire polagano..granu po granu.I onda stablo.
Šest mladih rascvetalih trešanja popadalo je po dvorištu..
Rekoh da mi je jasno..ali zašto sada? Zašto su čekali da sve procveta?
Zima je bila duga,proleće u početku hladno..spavale su trešnje.
Zašto ih nisu ubili u snu?
Poli

 

[Poli46]

Grčevita molitva..molitva iz duše..Molitva za žive,za mrtve,za ljubav..
molitva za oproštaj.Oprosti mi..sagreših pred tobom i sobom..
Molitva oproštaja sebi najteža je..jer slaba smo bića,bolećivi prema sebi..
Pomislim na dugi put kojim je čovek prošao..od nevinosti pracivilizacije
do pokvarenosti tzv.visokih civilizacija,zajedno sa sadašnjim vremenom.
Uspeli smo tim dugim putem sazrevanja da uništimo sve sto smo blagorodno
dobili osvitom civilizacije...Izgubili smo duše nevine dece u sebi..i stvorili užas
pomor i sumrak uma....sišli smo iz raja,stvarajući putem sebi pakao..To je jasno
Poli

 

[Poli46]

Kad god neko kaže da vas voli, čuvajte se! To je lako poverovati.. svako može naći primere
iz vlastitog života ili života bližnjih; roditelji koji zlostavljaju decu, uzvikujući kako ih vole,
žene i muževi koji se ubijaju verbalno ili fizički na oštrici noža, voleći jedni druge.
Zašto reč koja toliko obećava mora biti razapeta na krstu obaveza, izbodena dužnostima,
zadavljena hipokrizijom, ugušena običajima? Posle “Boga” ljubav je najosakaćenija reč u
svakom jeziku. Najviši oblik pažnje između dva ljudska bića je prijateljstvo, a kada se
pojavi ljubav, prijateljstvo umire..To je jasno.
Poli

 

[Poli46]

Tamo gde je Ljubav, nema Straha, a tamo gde je Strah nikada ne može biti Ljubavi.
To dvoje se međusobno isključuje. Ljubav je energija koja pokreće, širi, greje i spaja,
energija visoke frekvencije..to je jasno.
Strah je suprotnost Ljubavi, to je energija koja paralizuje, sažima, hladi i razdvaja,
energija niske frekvencije..prema tome i to je jasno.
Možda ste primetili da i u svakodnevnom govoru imamo zapanjujuće tačne opise
prirode Ljubavi i Straha koji to potvrđuju, pa tako kažemo za Ljubav da nam je
'baš toplo oko srca' a za Strah da nam se 'sledila krv u žilama'
ili da nas je 'oblio hladan znoj'. Jedinstvo suprotnosti...Ali nije mi jasno šta se
nalazi između ta dva različita osećanja..
Poli

 

[zxy]

Šopenhauer koji je nosio prsten sa sfingom koja se srušila kao znak da je rešio zagonetku života ,čak ni on nije znao da kaže kako se spasti patnje u ovoj dolini bola i suza koja je naš svet već u "poretku spasa" u svom glavnom delu utopijski kaže da kad bi svi ljudi u isto vreme prestali da se množe i radjaju potomke tada bi nestalo patnje i ovog sveta u kom je sreća san a bol stvarnost.
A dotle moramo svaki svoju aždaju savladati kao Sv.Georgije koji se na ikoni tako i prikazuje što na ličnom planu predstavlja borbu svesti i podsvesti,borbu dobra i zla u čoveku.
Ali put spasa pokazao nam je On svojom besedom na Maslinovoj gori mada izgleda da ne mogu svi primiti tu nauku u srce i dušu jer je,menščini, potrebno proći sopstvenu golgotu do " vaskrsenja" u duhu.Pravoslavni kažu da ta milost dolazi odozgo...i da,kažu da su čudni putevi Gospodnji sa čim se izgleda slažemo svi

 

[Poli46]

Jasno je..
Postoje ljudi medju nama,koji poseduju samo jedan kvalitet,a to je da su sposobni da
potisnu svoje pravo ja.Oni stalno potiskuju svoju ličnost i normalno je da dolazi do
njenog razdvajanja..A zatim vode dva stila života...jedan vode u javnosti,drugi iza
zatvorenih vrata.Jedan život vode kao predstavu za druge..a drugi pravi ne pokazuju nikome..
Oni se plaše čak i sami da ga sagledaju.Plaše se svog života i pravog svoga lica..
Želite li da živite kao lažni čovek?Unutra da nema ničega,da nekoga plašite,nekoga činite
srećnim,nekoga da ponižavate,nekoga da terate da vas poštuje?Da li vi živite zbog drugih?
Hoćete li ikada pogledati unutra...u sebe?
Ima li nekoga u kući ili ne?Da li vas zanima da pronadjete gospodara kuće,koja je vi.?
Gospodar je tu..možda spava,ali ga možete probuditi.I kada jednom probudite
gospodara u sebi,vaš život će biti ispunjen novim bojama,novom muzikom,novom igrom....
Postaćete živi prvi put...To je potpuno jasno.
Poli