NIGDE PESME

otključavam muk
u vremenu dušosvlaka

zaključavam znak
bežeći od tumača
nenapisanog sloga

pesmi nedostaje stih
da zapeni neizgovorom

Jasmina Popović

 

[bracaco]

Divno, ali ako ovo uvedu u škole, a s obzirom na dubinu rečenog i mogli bi ima deca da popadaju ko snoplje na tumačenju

 

[Slovenska]

O, hvala bracaco na ovom divnom komentaru. Spetljanost, začudo ''običnog'' nerazumevanja, u par malih reči...eto rešenja pesničke ''enigme''.

Hvala ti...

 

[bracaco]

Divno, ali ako ovo uvedu u škole, a s obzirom na dubinu rečenog i mogli bi ima deca da popadaju ko snoplje na tumačenju

Dobro je da si odmah dala odgonetku da deca ne lomataju glave ali ako želiš i da ga vide, moraš ipag da ga postaviš na fejs

 

[orfej sa ibra]

pesmi nedostaje stih
da zapeni neizgovorom

"Saten, čipka, dijamanti.
Tuga u očima,
Osmeh na usnama.
Ljubav na rate.
U istoj čaši,
U istom hotelu,
U istoj pozi.
Ljubav....
Negde na kraju, ljubav".

 

[Slovenska]

Hahhaha....čitanke su odavno prevaziđene, ''veliš''...drago mi je da u vremenu mog odrastanja nije postojao fb i ostale (ne)društvene mreže, ovo pod stare dane se ''n e računa''...

Hvala, bracaco...

 

[Slovenska]

OsI, ova slika bi da zaista ''govori više od hiljadu reči''...a opet...ako izuzmemo nekoliko ''sitnih'' detalja na njoj, možda i može da prozbori nekoliko...o samoći...a reči...zakljinjanja u poslednji stih, uz jedno ''možda''...neke žene ostavljaju u životu...kažem...

Hvala ti...

 

[orfej sa ibra]

...a reči...zakljinjanja u poslednji stih, uz jedno ''možda''...neke žene ostavljaju u životu...kažem...

Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.
Carls Bukowski

 

[Slovenska]

OsI, uvek me je ova rečenica udarala taman tamo gde ''treba'', veruj. Ošamuti, razboli i natera na ono sklupčavanje i zatvaranje sebe u kutiju sa sedam brava i na lancu pregršt pogrešnih ključeva...bačenih. Posle svega, zapitam se(be) zar nije dovoljno tuge, i tog prokletog nerazumevanja.

Znaš, ne volim Bukovskog, ma kakvo sad ovo bilo, ''svetogrđe''...veruj mi. Čitao si moje stihove, biće ti jasno zbog čega.

 

[LJILJA MMM]

A ipak, neizgovorom progovori stih

Tako je kod onih koji pišu dušom...prelepo govore i kad reči ćute

 

[orfej sa ibra]

Posle svega, zapitam se(be) zar nije dovoljno tuge, i tog prokletog nerazumevanja.

Ne razumemo se, moj zivote...
Sedimo na različitim stranama
kuhinjskog stola,
jer nije mi sudjen takav zivot,
a ni tebi ovakva heroina da te zivi...

 

[Slovenska]

A ipak, neizgovorom progovori stih

Tako je kod onih koji pišu dušom...prelepo govore i kad reči ćute

Uvek nekako progovori... Hvala, draga Ljiljo...

 

[Slovenska]

Posle svega, zapitam se(be) zar nije dovoljno tuge, i tog prokletog nerazumevanja.

Ne razumemo se, moj zivote...
Sedimo na različitim stranama
kuhinjskog stola,
jer nije mi sudjen takav zivot,
a ni tebi ovakva heroina da te zivi...

...verovanjem u sudbinu
sebe je pomirila sa samoćom
odustala od traganja
za prepoznavanjima
u trenucima slučajnih susretanja
...
( osmehnula se sopstvenom neverovanju u slučajnosti )

Zahvalna na ovoj kaodasimenefotografisao slici i stihovima koji sve rekoše...

 

[orfej sa ibra]

odustala od traganja
za prepoznavanjima
u trenucima slučajnih susretanja

I samo ću ti još u znak poštovanja,
onoga što sam mogla biti,
nazdraviti, moj živote,
i platiti celokupan ceh,
za sve ono sto beše i blistavo i strasno...

 

[Slovenska]

E, da...OsI, pravi stihovi, priznajem i zahvaljujem...a nekad beše...blistavo i strasno...kad odlučim da platim ceh ( a platih ga ), ne pitam ''šta košta''.............živote!

U ime sećanja na neka vremena, moja stara pesma...o...životu negdašnjem...

VRHUNAC

Prste si upleo u moju kosu
uvojke mrsiš, kidaš,
vrelinom besno žežeš.
Sečivom usnu žednu
bez imalo milosti režeš.

Jezikom hodam smelo
po oštrici kamenog mača.
Jak si, priznajem nemo,
ali od tebe sam jača.

Noktima raskrvavljena slika
po mapi tela sve vlažnija.
Snažan si, šapućem tiho,
snažan al' ja sam snažnija.

Utrobom plima želje
razlivena, od lave vrelija.
Silan si, vrisak se prolama
silan al' ja sam silnija.

Telom ti svojim pohlepnim
pritiskam snažne bokove.
Stenješ, jaučeš, razaraš,
okivaš i pristaješ na okove.
Maljem me mrviš razbludnim
na samo korak od ludila.

Reči mi nebesa odnose:
Umri i ja sam umrla !!!

Jasmina Popović

( 14. april 2009. )

 

[Zoki D.N.M.]

Nisam hteo juče da ostavim nikakav komentar ( verovatno sam Ja bio u nekome drugom fazonu , ali danas ...)
danas mi sve izgleda drugačije,možda i zbog novog avatara,ili ove korpe sa cvećem, ...ne znam ...
Divni stihovi.

 

[Slovenska]

Hvala ti, Zoki. Taman tako sam i ja juče bila...u nekom raspoloženju koje ne umem da objasnim. Danas je, što bi naš narod rekao...''još grđe'', al' eto... Zaista se radujem što čitaš ovo što pišem. Hvala na divnim komentarima, tamo i ovde...inače, neko ide ''oružjem protiv otmičara'', a ja promenama avatara, da rasteram sve ''uroke''...

 

[Zoki D.N.M.]

Ako , ako . I ja ih često menjam ,skoro kao i odela .

 

[Slovenska]

Neka...onda razumeš sve...e vala, nek' nisam najgora...