Neznost

Neću te prizivati
nežnim rečima,
šapatom jedva čujnim;
uspavanke ti sklapati od meseca
i tople noćne tišine,
nikad se neću topiti
pred tvojim usnama,
raznežiti od tvojih dodira - kao stena, neumoljiv i nepomičan,
prkosiću tvojim zagrljajima;
srce ću ti ostaviti da zebe i strepi
na vetrometini mojih okrutnih dodira i pogleda bez samilosti;
kad se osetiš prazno i bespomoćno,
u mom ledenom oku
nećeš naći utehu...
ali ako padneš na dno,
u najcrnji mrak,
gde je sve što dotakneš
gluvo beznađe i smrt
ja cu biti taj koji će te iščupati;
stajati kraj tebe onda kad svi drugi padnu i napuste te,
koji će te grliti dok ne zaboli,
stiskati usne dok ne pomodre,
dok ne puste krv
iste boje kao krv onoga
što ti hladan i dalek kaže:
"MENI NIKO NE TREBA"...niko toliko kao ti.

Pesma nije moja, to je pesma jednog mladog i nepoznatog pesnika ali je mene nekako pogodila...