nikos1703
Ističe se
- Poruka
- 2.143
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=15&nav_id=714238
Od marta do danas na evidenciji NSZ čak 14.309 imena više. Vlada ne ostvaruje zacrtane planove.
Ambiciozni plan države da se u ovoj godini zaustavi rast nezaposlenosti, a da do kraja dekade obori stopu nezaposlenosti na 10,8 odsto - nesumnjivo je propao. U Srbiji je danas, mimo svih zvaničnih očekivanja, bez posla svaki treći radno sposobni građanin, a od kraja marta do danas Nacionalna služba za zapošljavanje na svoje spiskove dodala je još 14.309 imena. S listom od čak 792.888 nezaposlenih Srbija je još jednom oborila sopstveni neslavni rekord.
Najviše je onih koji posao traže od jedne do dve godine - 17,72 odsto, a potom 13,09 odsto onih koji posao čekaju od tri do pet godina - kaže Srđan Andrijanić iz NSZ. - Nažalost, njih 73.334 čeka zaposlenje između pet i osam godina.
U NSZ objašnjavaju da se već duže struktura nezaposlenih bitno ne menja, pa je tako sada na birou najviše onih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i pripadaju mlađim generacijama. Najviše nezaposlenih ima od 25 do 29 godina (13,82 odsto), a zatim onih u najproduktivnijim godinama - od 30 do 34 (12,42 odsto). Istovremeno, obrazovna struktura je tradicionalno loša, pa na spisku ima najviše onih sa četvrtim stepenom - 224.452, ali čak 222.619 nema baš nikakvih kvalifikacija!
"Posmatrano po opštinama, najviše nezaposlenih ima Novi Beograd (12.638), a potom Čukarica U Beogradu (11.772), a zatim Medijana u Nišu (11.132), dok s druge strane, najmanje nezaposlenih ima Crna Trva (226), Žabari (441), Malo Crniće (449), Žagubica (552) i Ljig (660)" - dodaje Andrijanić.
Koliko se situacija otela kontroli može se videti i iz Nacionalne strategije zapošljavanja, koju je Vlada Srbije usvojila još pre tri godine, a odnosi se na period do 2020. Nijedan predviđeni cilj iz ovog dokumenta se još nije ostvario. Sredstva za aktivne mere zapošljavanja nisu tri do četiri puta veća nego u 2010, kako je predviđeno, a ni stopa nezaposlenosti nije smanjena, već naprotiv.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je porast zaposlenih moguć tek nakon što se oporavi privreda Srbije, a do tada su svima mahom vezane ruke.
Stopa nezaposlenosti među mladima je bila 46,1 odsto u 2010. godini kada je Vlada sastavljala desetogodišnju agendu za smanjenje ovih procenata. Tada je zacrtano da će u 2020. ova stopa biti prepolovljena i da će iznositi 23,3 odsto. Danas je, međutim, svaki drugi „omladinac“ u Srbiji - bez posla.
Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, ne spori da je sređivanje privrede preduslov, ali dodaje da je problem u tome što ne postoji nikakva nacionalna stategija da se to i postigne:
"Zato ne iznenađuje što ni ova strategija zapošljavanja nije dala nikakave rezultate. Bez ozbiljne taktike ovakvi planovi predstavljaju više spisak lepih želja nego mogućnosti."
I sociolog Dušan Mojić, čija je specijalnost oblast rada i zapošljavanja, kaže da je privreda nesumnjivo glavni pokretač, ali da ima nečega i u „kulturološkom nasleđu“:
"Mi čekamo da drugi učine nešto za nas i neprestano se oslanjamo na državu ili neke institucije ili ljude i tako postajemo pasivni. Ipak, izvesno je i da su mere za zapošljavanje nedovoljne, a da su službe koje se bave ovim poslom neorganizovane, na birou je premalo savetnika..."
Od marta do danas na evidenciji NSZ čak 14.309 imena više. Vlada ne ostvaruje zacrtane planove.
Ambiciozni plan države da se u ovoj godini zaustavi rast nezaposlenosti, a da do kraja dekade obori stopu nezaposlenosti na 10,8 odsto - nesumnjivo je propao. U Srbiji je danas, mimo svih zvaničnih očekivanja, bez posla svaki treći radno sposobni građanin, a od kraja marta do danas Nacionalna služba za zapošljavanje na svoje spiskove dodala je još 14.309 imena. S listom od čak 792.888 nezaposlenih Srbija je još jednom oborila sopstveni neslavni rekord.
Najviše je onih koji posao traže od jedne do dve godine - 17,72 odsto, a potom 13,09 odsto onih koji posao čekaju od tri do pet godina - kaže Srđan Andrijanić iz NSZ. - Nažalost, njih 73.334 čeka zaposlenje između pet i osam godina.
U NSZ objašnjavaju da se već duže struktura nezaposlenih bitno ne menja, pa je tako sada na birou najviše onih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i pripadaju mlađim generacijama. Najviše nezaposlenih ima od 25 do 29 godina (13,82 odsto), a zatim onih u najproduktivnijim godinama - od 30 do 34 (12,42 odsto). Istovremeno, obrazovna struktura je tradicionalno loša, pa na spisku ima najviše onih sa četvrtim stepenom - 224.452, ali čak 222.619 nema baš nikakvih kvalifikacija!
"Posmatrano po opštinama, najviše nezaposlenih ima Novi Beograd (12.638), a potom Čukarica U Beogradu (11.772), a zatim Medijana u Nišu (11.132), dok s druge strane, najmanje nezaposlenih ima Crna Trva (226), Žabari (441), Malo Crniće (449), Žagubica (552) i Ljig (660)" - dodaje Andrijanić.
Koliko se situacija otela kontroli može se videti i iz Nacionalne strategije zapošljavanja, koju je Vlada Srbije usvojila još pre tri godine, a odnosi se na period do 2020. Nijedan predviđeni cilj iz ovog dokumenta se još nije ostvario. Sredstva za aktivne mere zapošljavanja nisu tri do četiri puta veća nego u 2010, kako je predviđeno, a ni stopa nezaposlenosti nije smanjena, već naprotiv.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je porast zaposlenih moguć tek nakon što se oporavi privreda Srbije, a do tada su svima mahom vezane ruke.
Stopa nezaposlenosti među mladima je bila 46,1 odsto u 2010. godini kada je Vlada sastavljala desetogodišnju agendu za smanjenje ovih procenata. Tada je zacrtano da će u 2020. ova stopa biti prepolovljena i da će iznositi 23,3 odsto. Danas je, međutim, svaki drugi „omladinac“ u Srbiji - bez posla.
Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, ne spori da je sređivanje privrede preduslov, ali dodaje da je problem u tome što ne postoji nikakva nacionalna stategija da se to i postigne:
"Zato ne iznenađuje što ni ova strategija zapošljavanja nije dala nikakave rezultate. Bez ozbiljne taktike ovakvi planovi predstavljaju više spisak lepih želja nego mogućnosti."
I sociolog Dušan Mojić, čija je specijalnost oblast rada i zapošljavanja, kaže da je privreda nesumnjivo glavni pokretač, ali da ima nečega i u „kulturološkom nasleđu“:
"Mi čekamo da drugi učine nešto za nas i neprestano se oslanjamo na državu ili neke institucije ili ljude i tako postajemo pasivni. Ipak, izvesno je i da su mere za zapošljavanje nedovoljne, a da su službe koje se bave ovim poslom neorganizovane, na birou je premalo savetnika..."
) uspeti da se resi i taj problem.
