- Zbog čega mnogi ljudi, iako sve imaju, osećaju strah i tugu?
- Ako vidite čoveka, koji oseća veliki strah, ogorčenje i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga.
Taj čovek koji sve ima: i materijalna dobra i zdravlje, - i umesto toga da zablagodari Bogu postavlja još bezumne zahteve i ropće, jednoznačno priprema sebi mesto u adu. Čovek koji zna šta je zahvalnost je svime zadovoljan. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali ako je čovek nezahvalan, on je svime nezadovoljan, ropće na severni vetar i donosi hladnoču ...Nije mu se svidelo sunce pa evo sada drhti od zime.
- Starče, šta time želite da kažete?
- Hoću da kažem da ako ne primamo dobra koja nam Bog daje, i ropćemo, onda nailaze iskušenja koja nas primoravaju da se povijemo. Ozbiljno vam govorim: ko ima takav običaj da neprekidno ropće neka zna da će od Boga dobiti ćušku kako bi u ovom životu otplatio iako samo deo svog duga. A ako ne uslede ćuške onda je to još gore jer će morati odmah sve da plati u budućem životu.
- Znači roptanje može da postane navika?
- Prelazi u naviku, jer za ropotom sledi ropot i za žalbom žalba. Onaj koji seje žalbe požnjeće strah. A onaj koji seje slavoslovlje oseća Božansku radost i blagoslov vavek. Koliko god Bog da da blagoslova čoveku koji ropće, on ih ne oseća. I zato Božija Blagodat odstupa od njega i nailazi iskušenje. Iskušenje ga sledi za petama a blagodarnog Sam Bog sledi Svojim darovima.
Neblagodarnost je veliki greh, koji je Sam Hristos osudio. «Nisu li se desetorica očistila? A gde su devetorica?» (Lk. 17, 17) – upitao je gubavca koji se vratio da Mu zahvali. Hristos je očekivao zahvalnost od desetorice gubavaca ne radi Sebe nego radi njih samih, jer bi im ona donela korist.
TANGALAŠKA HOĆE DA NAS VIDI TUŽNE
- Starče, zbog čega moju radost naglo smenjuje tuga?
- Nagli prelaz od radosti ka tuzi je najčešće zbog iskušenja. Zlobni tangalaška se bori sa čovekom, a posebno sa prijemčivim i po prirodi životno radosnim, koji teži da živi duhovnim životom. Ali zbog čega mi da dozvolimo tangalaški da to radi? Zar radost nije bolja od tuge? Zar ljubav nije bolja od zlobe?
- A ja ponekad upadnem u tugu, a ne znam uzroke.
- Tangalaška ne želi da se čovek raduje. On nalazi načina da ogorči I one koji imaju povoda za to kao i one koji nemaju. Što se tebe tiče, čini mi se da hoće da te dovede do razočarenja, I sve više te opkoljava tankim nitima. Ako bi te vezao konopcem onda može se reći postoji povod za ogorčenost. Ali se tebi te tanke niti čine kao konopci i zato sve to preživljavaš. Ne muči se bez razloga jer time raduješ tangalašku i ogorčavaš Hrista. Da li želiš da Hristos bude ogorčen?
- Ne starče, ali …
- Nikakvo “ali”! “Neka se ad ogorči!”
- Neka se ogorči!
TUGA ISCRPLJUJE NAŠE DUŠEVNE I TELESNE SNAGE .
(Svetogorski starac Pajsije
preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3740.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Makismovic )
- Ako vidite čoveka, koji oseća veliki strah, ogorčenje i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga.
Taj čovek koji sve ima: i materijalna dobra i zdravlje, - i umesto toga da zablagodari Bogu postavlja još bezumne zahteve i ropće, jednoznačno priprema sebi mesto u adu. Čovek koji zna šta je zahvalnost je svime zadovoljan. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali ako je čovek nezahvalan, on je svime nezadovoljan, ropće na severni vetar i donosi hladnoču ...Nije mu se svidelo sunce pa evo sada drhti od zime.
- Starče, šta time želite da kažete?
- Hoću da kažem da ako ne primamo dobra koja nam Bog daje, i ropćemo, onda nailaze iskušenja koja nas primoravaju da se povijemo. Ozbiljno vam govorim: ko ima takav običaj da neprekidno ropće neka zna da će od Boga dobiti ćušku kako bi u ovom životu otplatio iako samo deo svog duga. A ako ne uslede ćuške onda je to još gore jer će morati odmah sve da plati u budućem životu.
- Znači roptanje može da postane navika?
- Prelazi u naviku, jer za ropotom sledi ropot i za žalbom žalba. Onaj koji seje žalbe požnjeće strah. A onaj koji seje slavoslovlje oseća Božansku radost i blagoslov vavek. Koliko god Bog da da blagoslova čoveku koji ropće, on ih ne oseća. I zato Božija Blagodat odstupa od njega i nailazi iskušenje. Iskušenje ga sledi za petama a blagodarnog Sam Bog sledi Svojim darovima.
Neblagodarnost je veliki greh, koji je Sam Hristos osudio. «Nisu li se desetorica očistila? A gde su devetorica?» (Lk. 17, 17) – upitao je gubavca koji se vratio da Mu zahvali. Hristos je očekivao zahvalnost od desetorice gubavaca ne radi Sebe nego radi njih samih, jer bi im ona donela korist.
TANGALAŠKA HOĆE DA NAS VIDI TUŽNE
- Starče, zbog čega moju radost naglo smenjuje tuga?
- Nagli prelaz od radosti ka tuzi je najčešće zbog iskušenja. Zlobni tangalaška se bori sa čovekom, a posebno sa prijemčivim i po prirodi životno radosnim, koji teži da živi duhovnim životom. Ali zbog čega mi da dozvolimo tangalaški da to radi? Zar radost nije bolja od tuge? Zar ljubav nije bolja od zlobe?
- A ja ponekad upadnem u tugu, a ne znam uzroke.
- Tangalaška ne želi da se čovek raduje. On nalazi načina da ogorči I one koji imaju povoda za to kao i one koji nemaju. Što se tebe tiče, čini mi se da hoće da te dovede do razočarenja, I sve više te opkoljava tankim nitima. Ako bi te vezao konopcem onda može se reći postoji povod za ogorčenost. Ali se tebi te tanke niti čine kao konopci i zato sve to preživljavaš. Ne muči se bez razloga jer time raduješ tangalašku i ogorčavaš Hrista. Da li želiš da Hristos bude ogorčen?
- Ne starče, ali …
- Nikakvo “ali”! “Neka se ad ogorči!”
- Neka se ogorči!
TUGA ISCRPLJUJE NAŠE DUŠEVNE I TELESNE SNAGE .
(Svetogorski starac Pajsije
preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3740.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Makismovic )
