Zivot je sam po sebi smisao, ili- Da li bi nam znacilo kad mu sam smisao otkrili?
Nezadovoljstvo i tuga su prirodna stanja coveka koji zivi u proslosti ili buducnosti, a to nas um uvek radi- okrece se proslosti da analizira sta je i kako bilo, ili buducnosti da projektuje kako bi bilo- kad bi bilo. A ono sta je u stvari vazno je sad i ovde.
E sad- sa tim se boris tako sto prepoznas, shvatis da kao sto je doslo, tako moze i da ode. Razumes da je to nesto sto je stvorio tvoj um i da, realno, i nemas razloga za veliku tugu- osim ako nisi doziveo preveliki gubitak. Pa cak i tad, stanes i zapitas se sta iz ovog mozes da naucis, sta je to sto ti se desava? Ja sam ove godine imala dva spontana pobacaja, i mislila sam da je to najgore sto se moglo desiti. Onda sam dobila neke rezutate krvnih pretraga i saznala da postoji nesto sto realno nikad ne bih otkrila, a sto bi mozda ucinilo da u 50. dobijem mozdani udar ili da me o'kine srcka. Tako da je i ovo blagoslov i lekcija.
Kada se nalazis na prekretnici, u krizi srednjeg doba ili "krizi identiteta", koja moze da pocne u 30. ili u 50. godini, najbolje sto mozes da uradis je da procitas neke dobre knjige koje se bave tim pitanjima, recimo Ekarta Tola "Moc sadasnjeg trenutka", ili neke njige od Lujze Hej, ili naucis neke NLP tehnike, gledas na jutjubu motivacione govornike. Malo zastanes, pogledas duboko u sebe i zapitas se sta bi radio da ne moras da radis to sto radis, preformulises to i krenes da ostvarujes svoje ciljeve. Upises se na neki novi kurs, upoznas vesele ljude, promenis rutinu, makar to bio i put do kuce. Rutina je bolest danasnjeg doba
Kada bismo se svi probudili i stali oci u oci sa sobom, dosli bi do saznanja da je zivot sam po sebi razlog i da postojanje svakog od nas ima smisla u ovom velikom univerzumu.
Eto i mene kao motivacionog govornika
