Незаборављени хероји

Ево шта је у својој књизи о том судбоносном јутру 6. априла 1941. записао потпуковник Божидар Костић, комадант Шестог ловачког пука:

На леталишту је већ било спремно. Мотори загрејани, а пилоти крај авиона у разговору или припремајући још нешто за лет. Још ништа из Београда. Ми очекујемо судбоносни знак.

Сада су пилоти прве посаде у својим пилотским седиштима. Седе мирно спремни, са напрегнутом пажњом, да на уговорени знак брзо упале мотор, а затим и одмах и узлете...Прве-челне патроле биле су постављене на леталишту тако, да у истом правцу ( ка Београду) и узлете. Око авиона види се како механичари и радиотелеграфисти трчкарају и проверавају још једном , да ли је све у реду?! Свакако, јер од тога како је механичар пустио мотор свога авиона, радио-телеграфиста радио-телефон, а оружар митраљезе и топове-зависи и успех младога пилота-ловца.

Комадант групе мајор Ђорђевић седи такође мирно у своме авиону на челу формације. Он води групу за прво вазд. кретање. Прилазим му, разговарамо. при чему му рекох ''да нам осветли образ''! Обилазим и друге командире ескадрила и пилоте. Сви су сталожени и орни за борбу.

Већ је потпуно видно. Разданило се. Уживамо у лепом пролећном јутру... Тишина. затишје пред оркан! То није прави мир, права тишина... Доле код командног места групе такође је све спремно. Поред земаљске радиостанице ''Бига'' седе подофицири радиотелеграфисти, пошто су већ проверили исправност радио-станице. Ту је и мој помоћник мајор Стева Иванић. На аутомобилизираној радио-центарли све је напрегнуто! Слуша се! Да ли ће пасти кратак извештај, али пресудан...Кратак и смртоносан! То није више извештај-наређење за мирнодопске вежбе, то је баш оно зашта смо се припремали...!
Гле, изненада, у 6.55 часова јавља комадант бригаде:
-Ваздушна опасност-хитно!

Дакле, напали су нас. Истина је оно нашта су нас синоћ радиотелеграми опоменилу... На крушедолском леталишту се на овај знак све стави у покрет брзо, али без нервозе. Све је било предвиђено, сви су били на својим местима и већ читав сат и по чекају на ову команду. Поново су мотори заурлали. као немани, али исто тако и као браниоци, који се увек радо поздрављају и желе...

Мотори су били већ раније загрејани и ено-челни авион комаданата групе клизи низ благу падину леталишта, а за њим ескадрила за ескадрилом на челу са својим комадантима ваз. капетанима Бором Марковићем, Илијом Влајићем и Милутином Гроздановићем, на челу 142. ескадриле.
Kliknite za proširenje...
Божидар Костић, Борбе у ваздуху за Београд 1941, Ср Немачка -Швеиц 1978, страна 60-61
 
Капетан М. Гроздановић ( из априлског рата је изашао као тешки инвалид) је записао:
У суботу у вече, на вечери у манастирској трпезарији, потпуковник Костић, комадант нашег Шестог ловачког пука, обавестио нас је - да напад можемо очекивати у току ноћи, али највероватније изјутра сутрадан! Нико од нас није очекива да ће срести толико непријатељских авиона. Оно што ћемо угледати, нисмо пре тога виђали ни у немачким ратним филмовима...

Указали су се као чопори страве изнад Фрушке Горе! То је превазилазило све што је машта могла замислити! Нисмо веровали да се небо може зацрнети од авиона...Од буке мотора подрхтавачи су и ваздух и земља... Ми смо били сламчица према тим мутним таласима, али времена за размишљање није било... Били смо у ''приправности под оружијем''
Kliknite za proširenje...
 
VAZDUHOPLOVSTVO KRALJEVINE JUGOSLAVIJE VVKJ
6. april 1941.

U ocekivanju nemackog napada, 6. lovacki vazduhoplovni puk, stavljen je takode iz stanja ,,stroge pripravnosti" u stanje ,,stroge pripravnosti pod oruzjem". Vec pko 04.30 polece prva patrola (M. Zunic-V. Jelic) radi osmatranja istocnog i severo-istocnog sektora. Njih smenjuje par M.Nikolic-M.Boskovic, koji posle cetrdesetominutnog krstarenja uzduz granice prema Rumuniji slece na zemunski aerodrom. U meduvremenu su pocele da pristizu radio i telefonske poruke o nemackim napadima na pojedine aerodrome kao i o mnogim oruzanim akcijama na granicama. Nije bilo sumnje, neprijatelj je krenuo, a to je potvrdila i patrola iz 32. vazduhoplovne grupe (M. Velikic - I. Rehak) koja je poletela u patroliranje od 05.30 do 06.30.

Ovaj par ne samo sto je osmotrio neprijatelja, vec je imala i vatreni okrsaj sa celom nemacke formacije, pri cemu je avion Rehaka dobio i prve pogotke. U vazduh je poslata jos jedna patrola iz sastava 102. eskadrile, sastav D. Krstic - V. Jelic, upucena prema Severu da osmatra i izvesti o pojavi nemackih aviona. Ova patrola iz reona Stare Pazove javlja preko radija da se neprijatelj priblizava. Prvi napadaci, mase bombardera u pratnji lovackih aviona lete ka Beogradu od Sente, niz Tisu i od Bogojeva, prateci Dunav.


Na prve nemacke bombardere u pratnji 38 Me-109 i 30 Me-110 reaguju nas 2. i 6. lovacki vazd. puk; sa Krusedola polece 21, iz Zemuna 9, iz Kragujevca 13 Me-109E, kao i 5 IK-3 sa zemunskog aerodroma. Tako su nasa 43 mesersmita i 5 IK-3 poleteli u prvi ratni okrsaj.

Prvi talas nemackog vazdusnog napada cini 234 bombardera esalonirana u tri nivoa: prvi stepen, obrusavajuci bombarderi Ju-87 Stuka na visini od 2500-3000 metara, drugi stepen, bombarderi Do-17, Ju-88 i He-111 koji su leteli na 3500-4000 metara u pratnji dvomotornih lovaca Me-110, i na kraju, ali i na vrhu, lovacka zastita Me-109 koja je dolazila na 4500-5000 metara visine.
Vazdusna uzbuna trajala je od 06.15 do 08.00 casova. Nekoliko velikih grupa nemackih lovaca i bombardera sinhronizovano je doletalo nad Beograd iz raznih pravaca i izvrsilo bombardovanje.
ti vazduhoplovni puk nije mogao da spreci bombardovanje, ali je naneo osetne gubitke napadacu. Tom prilikom, 102. eskadrila izgubila je 7 aviona (oborenih i ostecenih) od kojih je tek poneki mogao biti opravljen. Poginuo je komandir eskadrile, kapetan I klase Milos Zunic dok je sam napadao formaciju od 27 nemackih He-111, od kojih je jedriog verovatno oborio. Ranjeni su kapetan I klase Mihajlo Nikolic i potporucnik Miodrag Boskovic, all su uspeli da prinudno slete. Boskovic je sa 50 metara udaljenosti otvorio vatru na jedan Ju-87 kojeg su gadjali i protivavionski vodovi sa Kalemegdana i aerodroma. Pogodeni Ju-87 pao je u usce r. Save u Dunav. Nakon toga, Boskovica je napao jedan Me-109 koji ga je i oborio.
Susedna 32. vazduhoplovna grupa napala je jednu grupu neprijateljskih bombardera i lovaca u dolasku, a drugu u povratku. Usled ostecenja zadobijenih u borbi, prinudno su sleteli porucnik Bojan Presecnik, narednik-vodnik I klase Dragoljub Milosevic i narednik Zvonimir Halambek, a oboren je i ranjen porucnik Vasa Kolarov, koji je uspeo da obori 1 Me-110 i osteti jos jedan.
Prema uporedenju nasih izjava i zvanicnih nemackih dokumenata, iz ove grupe pobede su postigli, kapetan I klase Milutin Grozdanovic (1 Do-17), potporucnik Jovan Kapesic (1 Me-110), porucnik Otmar Lajh (1 Do-17), narednik-vodnik I klase Tomislav Kauzlaric (1 Me-110 i ostecen Ju-88), a narednik Ivan Rehak ostetio je jedan Ju-88. Najverovatnije, dejstvom lovaca iz 32. vazd. grupe (Aleksic, Ulcar, Halambek) je osteceno jos nekoliko nemackih aviona.

U ovom napadu koji je bio i najzesci, nasi su lovci oborili veci broj nemackih aviona, izgubivsi svojih 15, od toga: 3 oborena, 12 ozbiljno ostecenih, uz dva poginula i sest ranjenih pilota.

Posle ovog dejstva, 6. vazduhoplovni puk ostaje sa 28 ispravnih aviona: 7 u 51. vazd. grupi (Me-109E i IK-3) i 21 avion u 32. vazduhoplovnoj grupi.
Drugo bombardovanje Beograda vrsi samo jedna nemacka vazduhoplovna grupa sastavljena od Ju-87 i Me-109, a vazdusna uzbuna traje od 10.40 do 11.00 casova. Ova druga grupa bila je znatno manja, a i intenzitet bombardovanja slabiji nego u jutarnjim satima. Bombardovan je aerodrom Zemun koji je prilikom prvog napada samo mitraljiran.

Iz Zemuna polecu 3, a sa Krusedola 9 jugoslovenskih Me-109E. Iz 102. eskadrile gine narednik-vodnik I klase Karlo Strbenk, ali i obara jedan nemacki Me-109, sto potvrduju nemacki dokumenti. ,,Krusedolci" su prijavili obaranje dva aviona Ju-87, dok je iz Centra za obavestavanje stiglo obavestenje o padu tih aviona, ali jednog od njih oborio je monitor ,,Drava". Jedan Ju-87 pao je kod Novog Beceja 6. aprila, a tu je sahranjena i posada aviona.

Postoji pretpostavka da je taj avion oboren od pilota iz 32. vazd. grupe, posto se marsrute poklapaju. Moguce je da je jos neki Ju-87 ostecen u borbama sa lovcima iz 32. grupe, ali o tome nema pouzdanih podataka. U 32. vazduhoplovnoj grupi, lakse ili teze, osteceno je 3 aviona Me-109E.

Oko 13.00 casova nad Beograd dolece 5 bombardera He-111 koje posle bombardovanja napada para Me-109E iz Zemuna. U kratkoj borbi ostecen je avion narednika-vodnika I klase Dorda Stojanovica. Oko 14.00 casova sa Krusedola se dize para Me-109E u presretanje dva neidentifikovana aviona: Voda pare prepoznaje nase avione tipa Blenhajm, ali zbog loseg pracenja vode i iskljucene radio-stanice, neiskusni pratilac nastavlja napad i otvara vatru.

Opazivsi jugoslovenske oznake, pratilac prekida napad i ne osmotrivsi rezultat vraca se na aerodrom, razdiran sumnjom da je oborio pogresan avion. Njegove sumnje se jos vise pojacavaju po dospecu obavestenja da je oboren avion Blenhajm u istom reonu gde jei on leteo. Ovakav splet okolnosti, ucinio je da deo pilota poveruje kako je nas pilot oborio Blenhajma. Naknadnom rekonstrukcijom dogadaja, utvrdeno je prisustvo dva para Blenhajma iz razlifitih jedinica i dva para Me-109 (jedna nasa i jedna nemacka) u isto vreme i u krugu precnika oko 20 km. Blenhajm su oborili nemacki lovci, a onaj po kojem je pucao nas pilot, izvrsio je bombardovanje ciljeva i sa nekoliko rupa u ,,stomaku" od Me-109, vratio se u Bijeljinu. Zbog velike sumaglice, piloti nisu mogli da osmotre i identifikuju sve letelice u ovom reonu.
Za poslednji veliki dnevni napad na Beograd, vazdusna uzbuna data je u 15.30 casova. Ovaj napad je manji, sa skoro duplo manjim brojem angazovanih aviona koji su pretezno bombardovali periferne delove grada. Nemacku lovacku pratnju cinilo je 49 lovaca Me-109 i 20 Me-110. U Zemunu je samo ispravan jedan Me-109E, all ne polece niko. Sa Krusedola poleca 14 Me-109E. Vise pilota otvara vatru na He-111 koji pada. Istrazivanjem na terenu, utvrden je pad jednog Ju-87 za koga se pretpostavlja da ga je oborio major Stevan Krajinovic iz Staba puka, medutim o tome nema nikakvih podataka u nemackim dokumentima! Ali, uporedenjem nemackih dokumenata i nasih izjava, potvrdeno je da su tri nasa pilota ostetila po jedan Ju-88. Poginuli su potporucnik Dobrica Novakovic i narednik-vodnik I klase Milutin Petrov. Porucnik Bojan Presecnik je ranjen i prinudno slece, a ostecen je i avion porucnika Otmara Lajha. Posle toga, Beograd je bombardovan nocu oko 22.30 casova manjom grupom bombardera.
 
Prvog dana rata, u borbama na prilazima ili iznad Beograda, puk je izvrsio veliki broj aviopoletanja pri cemu su pilot! imali po 4-5 zadataka, a neki avioni su leteli i po 6-10 puta sa izmenama pilota.
Puk je imao sledece gubitke: 23 aviona izgubljeno (8 oboreno, 15 osteceno), 6 pilota poginulo, a 7 ranjeno. Na kraju dana puk ostaje sa ukupno 22 aviona (1 avion komandanta puka, 14 u sastavu 32. vazd. grupe, te 7 u 51. vazd. grupi, od cega 4 Me-109E i 3 IK-3), ukupno 19 Me-109E i 3 IK-3.
7. april 1941.
Posle prva dva jutarnja poletanja parova, puk menja taktiku: umesto dejstava po patrolama od po dva aviona, sada se obrazuju polu-eskadrile (petorke), u kojima je ,,trojka" predvidena da vrsi napad, a ,,dvojka" da bude zastitni par. Sto se tice rasporeda i broja stanja aviona, puk ima ujutru ukupno 19 mesersmita i 3 IK-3, razmestenih na letelistima Prnjavor i Zemun, a tokom dana koristice se i leteliste u Radincima.
Ovog drugog dana rata, vazdusni napadi na Beograd su znatno slabiji zbog gubitaka pretrpljenih prethodnog dana kao i loseg vremena, te tako nije u potpunosti ispostovana Hitlerova naredba o ,,neprekidnom napadu na Beograd" (,,Rollender Angriff auf Belgrad"). Nemacki bombarderi lete u malim grupama, bez lovacke pratnje, probijaju se kroz ob-lake nad Beogradom, bacaju bombe i opet beze u oblake. Jugoslovenski lovci uspevaju da nanesu gubitke neprijatelju uz minimalne sopstvene zrtve. Prilikom napada u 10.30 casova iz Zemuna uzlece 3, a sa Krusedola 5 Me-109E. Kapetan Milutin Grozdanovic obara 1 Ju-87. Istrazivanjem na terenu utvrdena je lokacija pada ovog aviona, a u lokalnoj folksdojcerskoj stampi objavljen je tekst o sahrani poginule posade. U nemackim dokumentima spominju se samo Ju-87 izgubljeni usled sudara ili prevrtanja u reonu baziranja?! Ova formacija Ju-87 bombardovala je i pomocno leteliste kod Lazarevca gde je unisten ili tesko ostecen veliki broj jugoslovenskih skolskih aviona na zemlji.
Oko 15.00 casova, iz Zemuna polece narednik-vodnik Dorde Stojanovic koji obara jedan Ju-88, ali je i sam ranjen prilikom prinudnog sletanja. Oko 17 casova, jedna grupa Ju-87 u pratnji lovaca Me-109 napada aerodrom u Novom Sadu, vijadukt kod Indije, a u povratku, delom snaga napada i monitor ,,Moravu". Protiv nekoliko Ju-88 koji bombarduju Beograd leti na Me-109E i kapetan I klase Milan Zunjic. Od pilota Me-109E, jedino on prijavljuje pobedu; u nemackim dokumentima, posada ostecenog Ju-88, kao i posada drugog Ju-88 koji je prinudno sleteo u Rumuniji, navode da ih je napao jugoslovenski Me-109E. Protiv formacije Ju-87 koja napada vijadukt, sa Krusedola polece grupa od 11 Me-109E. Po prvi put, nasim lovcima uspeva da razbiju vecu formaciju nemackih aviona i da odbrane cilj nemackog napada od bombardovanja. Nemacki lovci, 24 Me-109 kasno stupaju u dejstvo. U toj borbi ginu: narednik Milivoje Boskovic, narednik-vodnik I klase Vladimir Gorup, nizi vojno-tehnicki cinovnik IV klase Branislav Todorovic, potporucnik Jovan Kapesic i kapetan I klase Miho Klavora, dok narednik vodnik Veljko Stalcer iskace iz pogodenog aviona i bezbedno se padobranom spusta na zemlju.
U nizu od cetiri aviona, prvi je bio avion Jovana Kapesica, zatim nemacki lovac, iza njega Miodrag Aleksic, a iza njega opet nemacki lovac. Svi su pucali istovremeno. Aleksiceva zrtva zaokrece udesno vukuci dugi trag dima i pada kod Ecke, ali i Aleksic prinudno slece. Mnogi nasi piloti su toj borbi pucali na Ju-87, ali samo za Vladimira Gorupa postoje indicije da je mozda oborio jedan.
Pogibija Mine Klavore dogodila se pred vazduhoplovcima sa Krusedola. On je poleteo sam na trojku nemackih Me-109, obara jednog, ali mu je nestalo municije. Vestim manevrima navlace gonioce nad Krusedol, ali zbog kasnog i nepravilnog uocavanja situacije, kao i neodlucnosti na letelistu Krusedol, niko mu nije poleteo u pomoc i Klavora je oboren. Neposredno pred sudbonosni pogodak, jedan od Klavorinih gonioca se previse priblizio Fruskoj Gori. Prekasno je pokusao da se odvoji i zaparao je obod brda, posle cega sledi klizanje po drugoj strani Fruske Gore kroz sumu. Top sa jednog od ovih aviona, danas se nalazi u Muzeju revolucije u Novom Sadu. Treci gonilac gubi orijentaciju i luta, pa se zbog nedostatka goriva prinudno spusta na nasu teritoriju. Zanimljivo je da u nemackim dokumentima NEMA NI POMENA O OVOME!
Posle ove borbe preostali avioni iz 32. vazduhoplovne grupe svrstani su u jednu eskadrilu, a za komandira je odreden kapetan Milutin Grozdanovic. Tri lovca iz ove jedinice prelecu uvece na pomocno leteliste Veliki Radinci II, gde se u udesu na sletanju tesko povreduje sam Grozdanovic. Komandu tada preuzima kapetan I klase, Milisav Velikic.
Puk 7. aprila ima ukupno 90 aviopoletanja (neki piloti prosecno po tri leta), dok su neki avioni (sa promenama pilota) leteli i po 6-8 puta.
 
Letaci puka oborili su u vazdusnim borbama (prema izjavama pilota 32. vazd. grupe): 9 nemackih aviona, dok je 52. vazd. grupa (prema istom izvoru) oborila 3 neprijateljska aviona, sto ukupno iznosi 12. Kostic navodi 14 koji su potvrdeni od Komande Glavnog obavestajnog centra Novi Sad, a prema iskazu majora Velezica.
Gubici 6. vazduhoplovnog puka za ovaj dan iznose: 7 aviona iz 32. grupe i 2 ostecena iz 51. grupe, od kojih je jedan IK-3.
Nemacki podaci za 7. april govore da su jugoslovenski gubici bili 3 aviona Me-109E, 3 harikena, 2 IK-3 i 1 PZL (?), a za akciju iznad Fruske Gore (izmedu 16.00 i 17.00 casova) navodi se, da je samo u ovoj borbi oboreno ili ozbiljno osteceno 8 jugoslovenskih mesersmita Me-109E i to od nemackih Me-109 iz JG 54.
Isti izvor navodi i svoje (nemacke) gubitke: 3 oborena i 2 tesko ostecena (na sletanju izgubljena) Ju-88 iz KG 51, kao i 2 bombardera Do 17Z iz KG 2 koja su oborena. Medutim, nemacki izvori uopste ne navode broj gubitaka sopstvenih lovackih aviona.
Posto je neprijatelj otkrio tokom dana ratna letelista, uvece 7. aprila avioni puka su razmesteni iz Prnjavora i Zemuna za Velike Radince. Grupa ima ukupno 6 aviona Me-109 od kojihje jedan ostao na letelistu Prnjavor, uz avion komandanta puka (ukupno 2 ,,komandantska" aviona mesersmit) i 2-3 aviona za vezu. Na Velike Radince prelecu iz Zemuna 3 Me-109E i 3 IK-3 iz sastava 51. vazd. grupe, dok na Krusedolskom letelistu ostaju Stabovi puka i grupe. Tokom dana osposobljen je jedan Me-109E iz 51. vazd. grupe, tako da je puk docekao kraj dana sa 10 mesersmita.
8. april 1941.
Posle razmestanja aviona i preformiranja jedinica u puku se nalazi 10 Me-109E (2 na letelistu Prnjavor -,,komandantska") i (8 na letelistu Veliki Radinci od cega su 5 iz sastava 32. vazd. grupe, a 3 iz 102. eksadrile 52. vazd. grupe). Ovog dana doletelo je i 5 harikena (Hawker Hurricane) kao pojacanje iz 4. vazd. puka na leteliste Mali Radinci (blizu Velikih Radinaca, severno od Rume), a sa Krusedola na Velike Radince II prelece jos 3 Me-109E i 3 Me-109E iz Zemuna. U okviru puka izvrseno je 10 aviopoletanja u pet patrolnih letova (verovatno i neki IK-3 - prim, autora), ali bez utvrdjenih rezultata.
9. apri 1941.
Uprkos losem vremenu, niskim oblacima, kisi i snegu, 6. vazduhoplovni puk ipak bele2i sest pojedinacnih letova svojih lovaca sa neutvrdenim rezultatima. Prema nemackim podacima (koji ne odgovaraju podacima sa kojima mi raspolazemo), juzno od Novog Sada u borbama sa nemackim lovcima, navodno su oborena tri jugoslovenska lovca (?).
10. april 1941.
Avion! 6. vazd. puka rasporedeni su po ratnim letelistima: Prnjavor - 2 ,,komandantska" Me-109E, Veliki Radinci - 5 Me-109E iz 32. vazd. grupe, kao i 2-3 Me-109E i 3 IK-3 iz 51. vazd. grupe. Na letelistu Mali Radinci nalazi se i detasman od 5 harikena iz 4. vazduhopl-ovnog puka koji vise nisu leteli. Medutim, uprkos losem vremenu, avioni 6. vazd. puka izvrsili su tog dana 8 borbenih letova, ali bez rezultata.
11. april 1941.
Stanje i raspored aviona kao i prethodnog dana (uz mogucnost da je broj raspolozivih mesersmita povecan za jedan ispravan - osposobljen, odnosno dobijen iz Zemuna sa opravke/revizije kao i jedan Me-109E poprayljerfna letelistu Prnjavor. (prim, autora S.O.)
 
Oko podne leti jedan nas Me-109E, a oko 14.00 casova dva IK-3 kao i 4-5 Me-109 koji proteruju manje formacijenemackih aviona. Dok su pilot! IK-3 oborili po jedan neprijateljski avion, narednik Vukadin-Vule Jelic ostetio je jedan nemacki bombarder.
12. april 1941.
Stanje aviona kao i njihov raspored po letelistima nije se promenio, mada je Komanda vazduhoplovstva nalozila da se 6. vazduhoplovni puk prebaci u reon Sarajeva i da tamo organizuje vazdusnu odbranu koncentracija jugoslovenskih trupa, ustanova i vlaide, a uglavnom radi nepovoljne procene situacije, naredeno je i izvrseno spaljivanje preostalih aviona: 5 harikena, 3 IK-3 i 8 Me-109E na letelistu Veliki Radinci, dok na letelistu Prnjavor/Krusedol, ostaju jos 2-3 mesersmita. Ove avione prelecu za Bijeljinu B. Kostic, O. Lajh i mozda jos koji pilot (prim, autora S.O.). Medutim, nedugo po sletanju, nemacki lovci-razaraci Me-110 privlace se u brisucem letu uz Drinu i prilikom napada na leteliste, uz avione drugih tipova, unistavaju i ova poslednja dva (mozda i tri) Me-109E iz 6. vazduhoplovnog lovackog puka.

Sve češći su sastanci Milana Stojadinovića i kneza Pavla sa jedne strane i Hitlera i Geringa sa druge. U tim prvim razgovorima knez Pavle obećava Hitleru da neće doneti ni jednu odluku na štetu Nemačke. Hitler je poverovao u to i Musolinija obaveštava da poboljša odnose sa Jugoslavijom , jer je to zemlja kojoj će dati dominantnu ulogu na Balkanu. Toliko je zadovoljan ishodom razgovora sa Srbima da posle toga odmah deportuje mnoge ustaše u Jugoslaviju kao znak dobre volje. Medjutim, Musolini i dalje šuruje sa ustašama i njih koristi kao instrument za pregovore sa Srbima.

Nemci otkrivaju da knez Pavle nije iskren sagovornik i da je bliži Francuzima i Englezima, nego što je Trećem Rajhu. On posle svakog razgovora odlazi kod engleskog poslanika u Beogradu i prenosi mu detalje pregovora. Odlučuju da nam daju nešto konkretnije od pukog obećanja. Hitler i Gering pokušavaju da amortizuju Musolinijeve pretenzije ka jadranskoj obali..

1935. knez Pavle smenjuje Milana Stojadinovića(pod nagovorom Engleza), najvećeg aduta Nemaca u pregovorima.
Sad moraju mnogo više da se potrude kako bi ubedili kneza Pavla.

Hitler Musoliniju :" Moramo Srbe pridobiti za našu stvar, daćemo im Solun i tako će imati izlaz na Egejsko more". I Musolini, nevoljno, pristaje. Uz neke male ustupke, ali ipak pristaje.
" U redu, ali onda nije dovoljna neutralnost nego treba da pristupe Trojnom paktu".

Knez Pavle to kategorički odbija:" Da udjem u Trojni pakt sprečava me grčko poreklo moje supruge Olge i simpatije prema Englezima. Kako da pružim ruku Musoliniju koji mi je ubio bratića Aleksandra, kako da dozvolim da Osovina upotrebi teritoriju Jugoslavije za vojne svrhe".

Hitler:" Izbacićemo vojne odredbe i nećemo tražiti prelaz preko vaše teritorije".
To nije ponudjeno ni Madjarskoj ni Bugarskoj.

Oktobra 1940. Nemci upadaju u Rumuniju i to je razbesnelo Musolinija, da je odlučio da kontrira Hitleru.
" Mene odvraćaju od Balkana, a oni upadoše u Rumuniju. Zar Rumunija nije zajednička svera".
I Musolini kreće malo posle toga na Grčku, kako bi pokazao da ni on nije beznačajni igrač. Naišao je na tako jak otpor da je morao da se obrati Hitleru za pomoć.

4. mart 1941. poslednji razgovor Hitler i kneza Pavla .
" Sad morate da se opredelite. Pristupite Trojnom paktu i osigurajte se od svih problema".





Ostavljeno je dosta vremena za konačan odgovor jugoslovenske strane, koji je konačno glasio "da".
25. marta Pavle šalje Cvetkovića i Cincara koji u Beču potpisuju pristup Trojnom paktu.
Dobijen je Solun.

Englezi ne žele da sve to gledaju skrštenih ruku , već upotrebjavaju svoje adute.
U noći izmedju 26/27. marta komadant avijacije Dušan Simović izvodi puč i dovodi kralja Petra Drugog, a proteruje kneza Pavla.

To je bila kap koja je prelila čašu i bilo je pitanja dana kad će Nemci udariti na Jugoslaviju.
Hitler :" Jugoslavija je nepouzdan faktor na Balkanu. Da se ovo dogodilo u vreme operacije Barbarossa, Nemačka bi bila u veoma nezgodnom položaju. Srbi i Sloveni nikada nisu bili prijatelji nas Nemaca. Udarićemo munjevito, a Hrvatska će dobiti odgovarajući politički status. Barbarossu odlažemo za 4 nedelje".

Ni tada Hitler ne pristaje na Musolinijevu molbu da proglasi Pavelića za budućeg predsednika NDH-a. Njegov izbor je Vladko Maček, a ne Pavelić koga smatra Musolinijevim potrčkom.

6. aprila je bombardovan Beograd, a Hitler još nije siguran koga da postavi za prvog čoveka Hrvatske. Nemajući kud, kad je Maček odbio tu ponudu, Hitler se preko volje opredeljuje za monstruma iz Bradine kod Konjica.

10. aprila proglašena je NDH, i tek kad je to objavio Slavko Kvaternik, Pavelić sa svojom svitom kreće iz Italije ka Zagrebu.


Prilikom prvog susreta Poglavnika i Firera, Adolf H. se obratio Paveliću rečima:
" Nikako mi neće biti jasno zašto su Srbi odbili savez sa nama kad sam im nudio bolje uslove nego bilo kojoj drugoj zemlji".
 
О исправљању историских неправди:
ODLIKOVANJA ZA HRABROST U APRILSKOM RATU I ODBRANI OD NATO-A
BEOGRAD, 3. juna (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica urucio je danas ordenje i odlukovanja za iskazanu hrabrost i odlucnost u Aprilskom ratu 1941. godine, kao i za ispoljenu hrabrost i odlucnost u izvrsavanju zadataka u oblasti bezbednosti zemlje i hrabrost u vreme agresije NATO-a i u vreme krize na jugu Srbije.
Ordenje su licno primili preziveli ucesnici aprilskog rata Vukadin Jelic i Jovan Petrovic, a za ostale priznanja su urucena potomcima odlikovanih, saopsteno je iz Kabineta predsednika SRJ. Urucujuci odlukovanja predsednik Kostunica je rekao da se danas secamo svih onih koji su u razlicitim istorijskim vremenima pokazali neizrecivu hrabrost. On je naglasio da upravo ta ljubav prema otadzbini i izuzetna hrabrost i odlucnost da se brani zemlja povezuju i vode ka pomirenju i one koje su se posle Aprilskog rata politicki razdvojili.
Povodom 61. godisnjice Aprilskog rata, a za iskazanu hrabrost i odlucnost u odbrani jugoslovenskog vazdusnog prostora, Ordenom viteskog maca prvog stepena predsednik SRJ je odlukovao: Zivicu I. Mitrovica (posmrtno), Vojislava J. Popovica (posmrtno), Milorada D. Tanasica (posmrtno), Miodraga A. Aleksica (posmrtno), Dragutina Lj. Bojovica (posmrtno), Dusana R. Borcica (posmrtno), Todora J. Gogica (posmrtno), Milutina M. Grozdanovica (posmrtno), Milosa G. Zunjica (posmrtno), Jovana Dj. Kapesica (posmrtno), Mihu F. Klavora (posmrtno), Vasu J. Kolarova (posmrtno) Mihajla R. Nikolica (posmrtno), Bozidara S. Kostica (posmrtno), Miodraga Z. Boskovica (odsutan), Milisava P. Semiza (posmrtno), Djordja S. Stojanovica (posmrtno), Vukadina D. Jelica, Milana M. Marjanovica (posmrtno), Ferda F. Gradisnika (posmrtno) Branka G. Fanedla (posmrtno), Borivoja J. Mirkovica (posmrtno) Andriju M. Pavlovica (posmrtno) Velimira S. Velickovica (posmrtno), Petra S. Todorovica (posmrtno), Petra S. Vukcevica (posmrtno), Jovana M. Petrovica i Dusana Simovica (posmrtno).
Za ispoljenu hrabrost i odlucnost u Aprilskom ratu 1941. godine, Velikim odlikovanjem - Medaljom casti posmrtno je odlikovan porucnik bojnog broda monitora "Drava" Aleksandar Beric.
Za ispoljenu odlucnost i hrabrost u vreme agresije NATO na SRJ, Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena posmrtno je odlikovan bivsi savezni ministar za odbranu Pavle Bulatovic. Za iskazanu hrabrost i odlucnost u izvrsavanju zadataka Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena odlikovani su desetar Dejan Milivoja Pavlovic (posmrtno), vojnik Bojan Jovana Zivanovic (posmrtno), vojnik Zarko Milovana Ostojic (posmrtno) i vojni obveznik Nebojsa Miodraga Radojevic (posmrtno).
Kliknite za proširenje...
 
Фељтон о подвигу поручника бојног брода I класе Александра Берића и посаде монитора ''Драва''.

Иначе, данас матична база Речне ратне флотије Војске Србије носи име ''Александар Берић''

страна 1.


страна 2


страна 3


страна 4


страна 5


страна 6


страна 7


страна 8


страна 9


страна 10


страна 11


страна 12


страна 13


страна 14


страна 15
 
Koča:
Boze me prosti, ovi ljudi se u grobu prevrcu ko im odaje pocast...

Koja je tvoja dijagnoza sine?..daj prosvetli nas...koji je to poremecaj u pitanju...visestruka licnost, sta li?
Kliknite za proširenje...

У чему је твој проблем? Сви предратни Збораши и будући Добровољци и Стражари су се борили против немачког агресора у априлском рату. Док неким чудом "наши велики западни савезници" нису прстом макли да помогну кад су нас већ увукли у њихов рат,а господа која је организовала пуч од 27.3. је већ обезбедила топлу постељу и пила чај у Лондону.
 
Отпор југословенске авијације био је спретан и врло храбар и ометао је јединственост напада, тако да смо у току првог дана рата изгубили 10% авиона, док је још 10% било оштећено... У току следећих дана југословенски авијатичари су и даље пружали врло јак отпор. Они су били врло вешто вођени и упркос јакој немачкој надмоћности, увек су поново могли да се прикупе на помоћним аеродромима... Напади југословенске авијације на Грац, Брук на Мури, Брук на Лајти и Мистелбах у групама од 2 до 3 двомоторна бомбардера јако су нас ометали иако су штете и губици били мали.
Kliknite za proširenje...

изјава генерал-потпуковника, комаданта немачке Четврте ваздухопловне флоте,Александара Лера на суђењу у Београу 1947. (Војни архив, Београд, П17, К70а, Ф1, Д1)
 
Poslednja izmena:
dscf2977-229x300.jpg

Милан Спасић

masera-224x300.jpg

Сергеј Машера



Капетан бојног брода Иван Керн, човек који је у срамној издаји на своју руку одлучио да се не преда и са две торпиљарке „Дурмитором“ и „Кајмакчаланом“, док су за њим одјекивале екплозије са „Загреба“, да исплови у неизвесносност, о херојском чину младих поручника:

17. априла 1941. године, послије капитулације, требало је бродове предати непријатељу у исправном стању.Радило се о пловним јединицама које су с обзиром да су биле најмодерније , биле способне прихватити борбу с надмоћним непријатељом. Међу њима је био и разарач „Загреб“ , на којем су била укрцана два наша јунака.

Зашто та срамна предаја непријатељу у часу када се може испунити сан поносних младих официра одгајаних у патриотском духу? За такву одлуку сасвим је јасно могао је бити крив само кукавичлук и издаја једног дијела њихових колега.

Сапасић и Машера били су доведени у ситуацију из које нијесу могли побјећи и коју с обзиром на своје резоне и васпитање, нијесу могли прихвати.

А шта су онда могли у тој ситуацији учинити?

Оно што је без сумње била њихова жеља, а то је да своје знање и способност искажу у одбрани домовине, није било више могуће остварити.За ово нијесу постојале могућности.Нјихов брод није могао испловити.Остала им је само још могућност да спријече да „Загреб“ падне у руке непријатеља с тим да буде уништен.Ово је било могуће остварити отварањем наплавних вентила, или експлозијом муниције са довољним закашањењем да би се извршилац могао спасити.

Наши јунаци нијесу прихватили нити једну од тих могућности.Они су изабрали треће рјешење: бацили су у ваздух брод на којем су служили, а са њим и себе.
Зашто су та два млада јунака пред којим је био живот, одлужили да жртвују своје животе, када су могли овај задатак извршити и без тога?Одговор на ово питање даје следећа помисао: када би они изабрали од прва два решења они би тиме испунили дуг према домовини али тада не би до изражаја дошло њихово огорчење због срамотне предаје бродова непријатељу.Жртвом својих живота они су, међутим , дали најјачи нагласак својој осуди кукавичлика и издаје.То је био изазов онима који , који су спријечили отпловљење Флоте и наставак борби, те онима , који су потапањем бродова могли спријечити њихову предају непријатељу, али из малодушности, или из других разлога, то нијесу урадили.

Кад се сјетим тих двају јунака, дође ми пред очи напис на споменику у Нанту постављеном команданту Наполеонове гарде у бици код Ватерлоа, генералу Цамброну: „ГАРДА УМИРЕ, ГАРДА СЕ НЕ ПРЕДАЈЕ“.

Ово је гесло које је било мотив који је водио наше јунаке Машеру и Спасића када су одлучили да баце рукавицу какваичлуку и издаји.СЛАВА ИМ.
Kliknite za proširenje...

ivan-kern-218x300.jpg

капетан бојног брода Иван Крен
 
Poslednja izmena:
ljuta_mamba:
koliko ja znam nisu zaboravljeni,na Zemunskom keju,kod Juge,dignut im je veliki i lep spomenik...mislim jos za vremena Tita,tako da nije fer reci da su zaoravljeni namerno
Kliknite za proširenje...

Drami covek, i generacije iz Brozovog vremena su ucile na casovima istorije o monitoru Drava, Spasicu i Masheri, pilotima braniocima Beograda... cak su i dnevne novine periodicno pisale o tim herojima. Ne shvatam ni ja potrebu da se drami bez osnova i uplice u to drazinovska propaganda, koja je primitivnija od nekadasnje komunjarske, pogotovo u ova vremena kad neznalice kolo vode.
 
Da se manje lutalo sumama, a vise vremena provodilo nad knjigom znalo bi se da pravi heroji, za razliku od izdajnika - koljaca i gibanicara, nisu bili zaboravljeni, nego naprotiv cenjeni zbog patriotizma, besprimerne hrabrosti i zrtvovanja za otadzbinu, evo npr. edicija Decje sveznanje, obicna decija enciklopedija, knjiga 9 pod nazivom "Sta znam o moru i pomorstvu", izdanje BIGZ-a, iz 1981. godine, na cirilici, na strani 33 je clanak o monitoru jugoslovenske recne ratne flotile "Drava", na strani 60 je clanak o porucniku bojnog broda Sergeju Masheri, a na strani 101 je clanak o porucniku bojnog broda Milanu Spasicu. Spasic i Mashera su proglaseni 10.09.1973. godine, jos za zivota bravara i upravo ukazom doticnog, narodnim herojima SFRJ, i niko decici iz nekadasnje SFRJ nije branio da ih postuju i slave, naprotiv. Kao sto im nije branio ni da lutaju po sumi i da se igraju ako ne zele da se edukuju. Vikipedija kaze da je priznanje Masheri i Spasicu pocelo javno da se odaje tek sezdesetih godina, eto pripisimo to kasnjenje periodu mracne komunisticke diktature, ali ni u tom totalitarnom sistemu heroji ipak nisu zaboravljeni.
 
U decijoj enciklopedijici izdatoj 1981. godine u clanku o monitoru "Drava" pise:

"Drava"
Ratni brod - monitor Jugoslovenske recne ratne flotile. Naoruzan sa tri haubice i jednim dvocevnim topom, svi kalibra 120 mm, monitor "Drava" spadao je 1941. godine medju najjace ratne brodove na Dunavu. Imao je deplasman 536 tona, posada je brojala 67 mornara, podoficira i oficira.
Aprilski rat 1941. zatekao je "Dravu" u Bezdanu na Dunavu. Zadatak mu je bio da spreci ulazak neprijateljevih brodova na jugoslovensku teritoriju i da pruza podrsku kopnenoj vojsci u podrucju reke. U opstem haosu i rasulu posada broda izgubila je vezu sa bazom u Novom Sadu i komandom Ratne mornarice u Zemunu. U noci izmedju 11. i 12. aprila monitor je zaplovio nizvodno, prema Novom Sadu, u susret potpunoj neizvesnosti. Sutradan, 12. aprila, oko 7.30 casova, pojavili su se nemacki bombarderi za obrusavanje tipa "stuka" i ustremili se na "Dravu". Posada broda je hrabro docekala napad vatrom iz protivavionskih topova i mitraljeza. Oborena su tri aviona. Ipak, nemacki avioni su uspeli da potope "Dravu" sa sest bombi. Zajedno sa komandantom, porucnikom bojnog broda Aleksandrom Bericem, vecina posade je izginula. Isplivalo je samo trinaest prezivelih mornara.

Kostunica se fino setio da ispravi istorijske nepravde, verovatno je u mladosti i on mogao da se informise o heroizmu posade broda "Drava", bas kao i mnogi drugi koji su isli u skolu i bili pismeni. Sto se mene tice ko god je ispalio metak na naci-fasisticke okupatore i njihove krvolocne slugeranje zasluzio je sve moguce pocasti i vecnu slavu.
 
NickFreak:
Sećanje i poruka jednog živog pilota branioca Beograda 1941.

Junaci brane nebo

Proslavljeni vazduhoplovni as Mihajlo Nikolić je, baš kao i današnji naši piloti, uletao sam u jato nemačkih lovaca i bombardera. Bio je zarobljen, ali se vratio da dokrajči neprijatelja

Danas je, evo posle gotovo šest decenija od aprilskog rata 1941, Jugoslavija ponovo mučki napadnuta. Susret sa Mihajlom Nikolićem, šefom pilota legendarne 102. lovačke eksadrile, koja se žrtvovala za čast naše prestonice, jedinim živim učesnikom onih davnih dramatičnih zbivanja u našoj zemlji u trenutku kada su naši piloti ponovo postali heroji jugoslovenskog neba o kojima i neprijatelj govori sa velikim poštovanjem, predstavlja redak doživljaj. Časna starina ponovo preživljava veliku dramu koja se tada odigrala nad nebom Beograda i upoređuje je sa sadašnjim ratom.

- I mi smo tog 6. aprila kao jedan poleteli da se suprotstavimo višestruko tehnički i brojčano nadmoćnijem neprijatelju. Bili smo vrlo efikasni kao što su i naši piloti danas i naneli smo im neprebolne rane - počinje svoju priču Mihajlo - Kajle Nikolić.
Kliknite za proširenje...

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top