new deal ( velika depresija ) .

ravana2:
ja ipak mislim da drzava treba vise ulagati u infrastrukturu .
Kliknite za proširenje...
Infrastruktura se izvodi kada za nju postoji potreba i ekonomska isplativost.Da je samo tako lako zaposliti mase nezaposlenih,onda bi mogao sve njih jednog lepog proletnjeg meseca zaposliti na kopanju odvodnih kanala koji bi branili imovinu gradjana i drzave od poplava,na taj nacin sto bi svakome dao kasiku i neka radi.To je vec objasnjeno zasto ne funkcionise,tako da samo slobodno trziste moze odrediti pravac zaposljavanja onih struka koje mogu trenutno ostati bez posla.Svako daljnje intervenisanje drzave,samo bi pogorsalo situaciju.Upravo lekcija o krahu iz '29-te i godine koje su usledile pricaju nam nauk zbog cega valja izbeci intervenciju drzave,a sve prepustiti trzisnom mehanizmu.
 
ravana2:
ja ipak mislim da drzava treba vise ulagati u infrastrukturu .
Kliknite za proširenje...
Infrastrukturni radovi su OK tamo gde ti ta infrastrukutra zaista treba ali velika je greška očekivati da će to iz krize da te izvadi. Nju dil ili novi posao nije primenljiv u Srbiji.
Amerika je u prvoj polovini dvadesetog veka bila zatvorena ekonomska celina tj bila je zatvorena celina sve do drugog svetskog rata pa novci ulozeni u nju dil ostajali u Americi.
U Srbiji ti imaš situaciju (samo primer) , da pohlepni poduzetnik kupi fabriku suhomesnatih proizvoda i brzo ukapira da mu se više isplati da fabrijku zatvori i da sa dve sekretarice (koje seksualno iskorištava) osnuje import-export kompaniju i počne da uvozi suhomesnate proizvode. Njemu super, ima tržište, nema radnika, to što fabrika ne radi i što su ljudi bez posla njega baš briga.
Sada se naša država nađe pametna pa krene da pokreće infrastrukturne radove tako što se zaduži.
Radnici koji su radili u zatvorenoj fabrici sada se zaposle na gradilištima.Naravno, čim dobiju platu oni moraju da kupe hranu. Opet naravno, kupuju uvoznu hranu kod onoga što im je zatvorio fabriku. Pare vrlo brzo ponovo izađu iz zemlje a mi ostanemo sa kreditom kojeg moramo da vraćamo.
Znam da zvuči neverovatno da se naša država tako ponaša ali ona se jeste tako ponašala i na kraju smo dovedeni u situaciju da smo tokom 2008-2012 duplirali dug a imali pad brutio nacionalnog proizvoda.
Ni ova vlada neće biti ništa bolja ako ne pokrene proizvodnju nečega što se može prodavati.
 
IvanaRis:
Infrastrukturni radovi su OK tamo gde ti ta infrastrukutra zaista treba ali velika je greška očekivati da će to iz krize da te izvadi. Nju dil ili novi posao nije primenljiv u Srbiji.
Kliknite za proširenje...
Njemu je to vec objasnjeno u prethodnim postovima,ali izgleda da nisi citala od pocetka otvaranja teme.Drago mi je da si neko ko razume gotovinski tok,ali imam neke zamerke na tvoj post,koji je u sustini iznad proseka.
IvanaRis:
Amerika je u prvoj polovini dvadesetog veka bila zatvorena ekonomska celina tj bila je zatvorena celina sve do drugog svetskog rata pa novci ulozeni u nju dil ostajali u Americi.
Kliknite za proširenje...
Potreba za new dilom nastala je usled monetarne krize koja je nastala za vreme i posle zavrsetka Prvog Sv.rata i trajala je u USA sve dok nije postalo jasno da ce se morati pomoci Britaniji i Francuskoj usled jasne i vise nego ocite situacije posle invazije Hitlera na Poljsku.Pokrenula se proizvodnja u USA(Saveznici su od USA kupovali robu i stvarali neophodne ratne rezerve) i kriza je na taj nacin premostena na neodredjeno vreme,ali nije nadjen model koji bi na odgovarajuci nacin resio nastali problem.Problem su napravili amer.politicari i FED,a na ruku im je i isla cinjenica da su ekonomske posledice po drzave ucesnice Prvog Sv.rata bile katastrofalne.
IvanaRis:
U Srbiji ti imaš situaciju (samo primer) , da pohlepni poduzetnik kupi fabriku suhomesnatih proizvoda i brzo ukapira da mu se više isplati da fabrijku zatvori i da sa dve sekretarice (koje seksualno iskorištava) osnuje import-export kompaniju i počne da uvozi suhomesnate proizvode. Njemu super, ima tržište, nema radnika, to što fabrika ne radi i što su ljudi bez posla njega baš briga
Kliknite za proširenje...
Cista desetka!.
IvanaRis:
Sada se naša država nađe pametna pa krene da pokreće infrastrukturne radove tako što se zaduži.
Radnici koji su radili u zatvorenoj fabrici sada se zaposle na gradilištima.Naravno, čim dobiju platu oni moraju da kupe hranu. Opet naravno, kupuju uvoznu hranu kod onoga što im je zatvorio fabriku. Pare vrlo brzo ponovo izađu iz zemlje a mi ostanemo sa kreditom kojeg moramo da vraćamo.
Znam da zvuči neverovatno da se naša država tako ponaša ali ona se jeste tako ponašala i na kraju smo dovedeni u situaciju da smo tokom 2008-2012 duplirali dug a imali pad brutio nacionalnog proizvoda.
Ni ova vlada neće biti ništa bolja ako ne pokrene proizvodnju nečega što se može prodavati.
Kliknite za proširenje...
Bravo devojko!Jedna mala opaska...kad bi htela Srbija da se pokrene i izadje iz zivog blata,ne treba joj novo zaduzivanje.Postoji resenje i zna se kako bi to islo,samo ljudi koji sada vode financije i ekonomiju uopste imaju posve druge namere,tj.sasvim suprotne.
 
ravana2:
to da drzava ne ulaze u infrastrukturu je ko da kazes da prvo treba poceti proizvodnju a onda izgraditi tvornicke hale . ajde malo redosljeda ...
Kliknite za proširenje...
Ne razumes,pa ne razumes ama bas nikako.Milton Fridman je to ,,objasnjavao".Prica ide tako ,sto je on prilikom posete nekoj siromasnoj i mnogoljudnoj azijskoj zemlji,video kako masa radnika fizikalise na kopanju nekakvih kanala.Da je drzava angazovala masine,kanal bi bio brzo iskopan i gotovo,ali...Kada im je to Fridman predocio,njihov odgovor je bio da na taj nacin daju povremeno poslove nezaposlenima.Tada im je on predlozio da sledeceg puta izvedu na trasu sve nezaposlene u drzavi i svakom daju kasiku,kako bi njome kopali kanale..znaci,ne za neki topli obrok.Tako i ja tebi predlazem da organizijes jedno ogromnu infrastrukturnu akciju na taj nacin da sazoves sve ex-YU republike i neka svaka izvede na gradiliste sve nezaposlene.Kako je sad sezona kisa i poplava,predlazem ti da krenete od izvora Save,pa preko Tuzle i zavrsite kopanje kanala za odbranu od poplava negde na granici Makedonije sa Grckom,a mozete i Grke pozvati da vam se pridruze,jer su i oni tkdj.u frci sa ekonomijom pa ce im ovakva radna akcija dobro doci.Pre pocetka kopanja,dobro se zaduzite kod MMF-a kako bi imali sa cime isplatiti radnike,a da smanjite troskove neka obavezno svako od kuce ponese kasiku.U slucaju da se odlucis da se kopa sa kasicicama za kafu..jos bolje,,,duze cete raditi,pa ce nezaposleni primiti koju kintu vise.Dok oni iskopaju kanal,doci ce najverovatnije i zima,pa neka sa tim svojim kasikama odmah pocnu sa ciscenjem snega,posto je to na ovim prostorima neresiv problem.Kako je to tvoja ideja u sustini,najpostenije bi bilo da im pokazes svo vreme aktivno kako da kopaju.Ti infrastrukturni radovi svakako imaju velike sanse da udju u istoriju covecanstva,a ako dobro iskopate kanale,mozda cete od te zemlje moci napraviti i koju piramidu,nalik na one misteriozne iz Bosne.Gledajte da ih bratski rasporedite,svakoj republici jednako, da ne bi opet zaratili.Uhvati se knjige!
 
ravana2:
Kliknite za proširenje...
Dao si los primer,tj.dao si primer kako ti to korisnim smatras neke infrastrukturne radove.Ne razumes vreme u kojem zivis i u kojem trebas biti ekonomski aktivan.ORA ,kao i drzava u kojoj su postojale imale su zadnjih 10 godina potpuno neisplativost.Masine su mogle to kud i kamo i jeftinije i kvalitetnije da odrade.ORA su odrzavane kako bi se predstavila jedna slika bratstva i jedinstva medju narodima i narodnostima te nesrecne zemlje,ekonomski uopste nisu bile isplative.Da su valjale i da je cela ta prica oko njih i poruka koja je slata u javnost bila istinski vredna,cela bi stvar opstala...i ORA i SFRY.Naravno,postojalo je doba kada su one bile neophodne i svakako opravdane.Ovaj tvoj snimak je iz vremena kad to vise nije imalo smisla.Uhvati se knjige!
 
Poslednja izmena:
vidim da ti vjerujes u unu da - za ideale ginu budale ? a kada smo vec kod isplativosti objasni mi zasto svedsku zovu ekonomski bumbar ? inace bumbar ima premala krila za velicinu svoga tijela pa krsi sva pravila kada se odrzava u zraku . kako svedska uspjeva letjeti ?
 
ravana2:
vidim da ti vjerujes u unu da - za ideale ginu budale ? a kada smo vec kod isplativosti objasni mi zasto svedsku zovu ekonomski bumbar ? inace bumbar ima premala krila za velicinu svoga tijela pa krsi sva pravila kada se odrzava u zraku . kako svedska uspjeva letjeti ?
Kliknite za proširenje...
Ne razumem tvoj post,a narocito prvu recenicu.Sto se tice skandinavskog modela kapitalizma,otvori temu pa malo da piskaramo.
 
ravana2:
jel bar ovo u skladu sa temom ?

Kliknite za proširenje...
Uporno i uporno,a da nisi nista pre otvaranja teme procitao o samoj problematici Velike depresije,drzavnom intervencionizmu,krahu berze na NY berzi 1929-te i razlozima americkih vojnih intervencija posle zavrsetka Drugog Sv.rata;zalazes se za drzavni intervencionizam u obliku javnih radova zarad zaposljavanja nezaposlenih i podsticaja posrnuloj privredi.Drzava jeste dovela svoje gradjane u ovu losu ekonomsku situaciju,ali ona ne moze i da izvuce,,stvar iz blata".To se moze samo postici principima i zakonima slobodnog trzista.Nikako drugacije,jer ako se zna i to je vec provereno,da proizvodnja sa kvalitetom i pristupacnom cenom pobudjuje potraznju svih roba iz svog spektra ind.grana te ako se zna da svaki pojedinac kao potrosac na trzistu kupuje one robe za koje smatra da su mu neophodne,tada sledi logican zakljucak da i kod vas i kod nas,u ovom trenutku i na ovom stepenu razvijene infrastrukture,nema potrebe da se drzava zaduzuje kod medjunarodnih bankarskih organizacija kako bi zaposlila nezaposlene,vec je potrebno sasvim nesto suprotno: probuditi proizvodjace koji sada ne smeju trositi resurse za proizvodnju u onoj meri kao sto su to radili kada je standard gradjana bio na visem nivou,tj.kada je bilo vise zaposlenih koji su redovno primali plate i trosili ih na robe iz celoukupnog spektra svih ind.grana(govorim o vremenima kada su firme jos radile i postojale i kod vas i kod nas pre lopovskih privatizacija).Radovi na infrastrukturi ne pobudjuje kompletnu industriju,to samo moze opsta traznja.Dakle,da zakljucim i vise ti na ovoj temi ne repliciram jer nema smisla,proizvodnja pre svega,pa onda sve ostalo.P.S.Posalji Milkasu ovaj video prilog,sada ga tako tamo kod vas napadaju,kao da je on bio vodio HDZ( a ne Tudjman,Sanader,Kosorova &Co.) i kao da je on iskljucivi krivac za sve ovo.
 
Umjesto mosta do Pelješca, za manje novca može se sagraditi tunel u moru koji bi povezao Pelješac pa i Korčulu. Vrijednost tog projekta, prema prvim projekcijama, bila bi oko 900 milijuna kuna. No osim te veze, splitski projektant Boženko Jelić planira spojiti Split, Zadar i Rijeku s obližnjim otocima.

Novac od EU

Ovaj tjedan projekt Jadranskih tunela predstavljen je članovima HDZ-a u središnjici stranke u Zagrebu, koji su odmah prepoznali važnost projekta zbog boljeg i bržeg razvoja domaćeg turizma, ali i zbog brže povezanosti s otocima te vraćanja stanovnika na njih.

No kako je riječ o velikom projektu, potrebna je politička volja i vladajuće stranke. Za koji dan bi se projekt trebao naći i u Bruxellesu, pred glavnim čovjekom za granice EU te predsjednikom gospodarske komore Unije. Očekuje se da će i EU prepoznati i podržati projekt, te ga i financirati. Projekti su već predstavljeni svim županima na čijim područjima bi se tuneli gradili i svi su podržali preobrazbu Dalmacije, a sa zadarskim županom već je sklopljen ugovor o projektu gradnje tunela Gaženice. Tunel do Pelješca imao bi jednu cijev, dva traka i stazu za pješake, uza sve potrebne instalacije, a dalje bi se nastavljao sve do Korčule.

Od istočne obale u Splitu gradio bi se tunel prema Braču duljine 13 kilometara, a zbog duljine i moguće klaustrofobije koja se javlja nakon otprilike šest minuta vožnje u takvim uvjetima, tunel bi bio podijeljen na dva dijela. Između bi se gradio umjetni otok, koji bi uz niz objekata imao i marinu za megajahte za koje nema dovoljno mjesta u lukama na obali. Brač bi, nadalje, tunelom dugim 600 do 700 metara bio povezan sa Šoltom, a od Bola na Braču gradio bi se tunel prema Hvaru duljine četiri kilometra.

Na taj bi način Brač, Šolta i Hvar postali jedan otok koji bi se, prema procjenama, moglo prijeći za dvadesetak minuta. Projektant je predvidio i povećanje kapaciteta aerodroma na Braču, jer bi zbog njegove dobre povezanosti sa Splitom i Makarskom te susjednim otocima dolazak turista izravno na otok, umjesto u Split, postao atraktivniji. To je, u stvari, turizam novog doba, jer većinu turista više ne oduševljavaju toliko hotel i plaža, nego obilazak više destinacija u kratkom vremenu, odnosno u ovom slučaju, u jednom danu Split, Brač, Šoltu, Hvar, Makarsku... Takav kontinuirani prometni prsten utjecao bi na produljenje sezone i na razvoj tog područja uključujući i Kaštelanski zaljev.

Veze na Kvarneru

Pri završetku autoceste za Zadar, od luke Gaženice gradio bi se tunel prema Ugljanu, do kojeg bi vožnja trajala oko šest minuta. Kako je Ugljan spojen s Pašmanom, lakše bi se došlo i do tog otoka. U nekoj drugoj fazi, nije isključeno da se povezanost produlji na otok Iž i Dugi otok. Gradnja tunela planirana je i na sjevernom Jadranu, gdje bi se Istra tunelom povezala s otokom Cresom, te Cres i Krk međusobno.

U planu je i spajanje otoka Raba s kopnom, a udaljenost je između njih nešto veća od kilometra, no jedini je problem, ali ne i nerješiv, dubina mora na tom području. S obzirom na potporu, uza što bi još trebalo izbjeći i za našu zemlju česte predrasude, projekt bi mogao brzo zaživjeti, no županije bi ga trebale što prije ugraditi u svoje planove.

Tunel na osloncima

Tunel ne bi bio izravno na morskome dnu, nego bi stajao na osloncima. Svi elementi bi se proizvodili na kopnu, dovozili i pod vodom spajali, a mogli bi se proizvoditi u domaćim brodogradilištima. Tuneli bi bili zaštićeni specijalnom impregniranom gumom koja se već koristi u svjetskoj tehnologiji za takve stvari i time bi bili savršeno zaštićeni. Splitski projektant Boženko Jelić, koji slovi za jednog od najvećih statičara u Europi, iza sebe već ima slične projekte, kao što je, primjerice, hotel Europa u Pragu, a projektirao je svojedobno i Hajdukov stadion.
 
pa vidis da pricamo o new deal - u ! to su sve planovi kao i ovo :

Prostorni plan za izgradnju kanala Dunav–Morava–Vardar do sredine 2013, najavio ministar Milan Bačević. Za projekat su zainteresovane mnoge strane kompanije, rekao ministar.

Najznačajnija aktivnost Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u 2013. u sektoru za prostorno planiranje biće izrada prostornog plana posebne namene za izgradnju plovnog kanala Dunav–Morava–Vardar, koji bi trebalo da bude završen do sredine 2013. godine, izjavio je resorni ministar Milan Bačević.

"Prilično smo odmakli u pripremi dokumentacije i metodologije za izradu prostornog plana za izgradnju kanala Beograd–Solun, poznatijeg kao Dunav–Morava–Vardar", rekao je Bačević u intervjuu agenciji Beta, navodeći da je predviđeno da se tim planom obuhvati površina od 10.500 kvadratnih kilometara, što je, prema njegovim rečima, jednako površini Kosova i Metohije.

Ministar je istakao da je to ozbiljan posao, ali da je uveren da će početkom jula moći da se sa planom izađe pred javnost.

Bačević je objasnio da bi potom usledila priprema posebnog zakona koji bi označio gradnju plovnog kanala kao projekta od nacionalnog značaja, kao što je to gasovod "Južni tok" kroz Srbiju.

"Nadam se da ćemo u tom roku od šest meseci dovesti do kraja i razgovore koje vodimo sa zainteresovanim kompanijama koje žele da učestvuju u realizaciji građevinskog dela projekta, studije izvodljivosti", rekao je Bačević.

On je rekao da su za taj projekat zainteresovane mnoge strane kompanije, jer su svesne njegovog značaja.

Bačević je rekao i da trenutno ne postoji tačno utvrđen proračun vrednosti projekta, jer poslednje procene o vrednosti investicije datiraju sa kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada je ulaganje procenjeno na iznos od 15 do 17 milijardi dolara, u šta su bili uračunati i radovi na teritoriji Makedonije i Grčke.

Bačević je rekao da se ozbiljno razmišlja o izradi studije izvodljivosti, odnosno biznis planu, i da je za taj posao zainteresovano nekoliko kompanija "među kojima najveću upornost pokazuju dve državne kineske kompanije, ali i američka savezna država Ilinois".

"Mnogi učešće u tom projektu vide kao šansu za dobru zaradu i dobro pozicioniranje u Evropi, a na Balkanu posebno. U Srbiji i ne postoje uslovi za realizaciju većeg projekta od ovog, kako prostorno, tako i ekonomski", rekao je ministar prostornog planiranja.

Milan Bačević je dodao da bi Srbija izgradnjom kanala Dunav–Morava–Vardar postala nezaobilazan faktor u svim saobraćajnim i infrastrukturnim vezama na relaciji između juga Evrope i srednjeg i zapadnog dela kontinenta.

"Ovakvim plovnim sistemom čitava Srbija bi se povezala sa sistemom Rajna–Majna–Dunav, koji je od najvećeg značaja u Evropi, ali i sa sistemom plovnih tokova Rone i Sene u Francuskoj, kao i Odre i Visle", rekao je Bačević.

On je napomenuo i da bi izgradnjom kanala Morava sve te sisteme povezala i brodove usmerila u Egejsko more odakle se račvaju pomorske veze prema drugim delovima južne Evrope, Aziji i Africi.

Izgradnjom tog plovnog kanala, kako je rekao, na bolje bi se promenio geopolitički položaj Srbije i njen međunarodni status.

Govoreći o zakonodavnim aktivnostima njegovog ministarstva, Bačević najavio i da bi do polovine 2013. trebalo da bude usvojen i novi zakon o prostornom planiranju.

Kako je precizirao, reč je o izmenama i dopunama postojećeg zakona, koje će omogućiti lakšu realizaciju već urađenih planova, ali i urediti tu oblast za narednii 20 godina. Prema rečima Bačevića, novi zakon bi trebalo da obuhvati i teritoriju Kosova i Metohije, koji nije u važećem Zakonu o prostornom planiranju.

"Mi želimo da manjkavost tog prostornog plana neutrališemo izradom novog plana i otvorimo kancelariju za prostorno planiranje u Kosovskom Mitrovici, jer još uvek žvimo u državi koja ima zakonom propisane granice, koje su međunarodno priznate", rekao je Bačević i najavio da će i taj deo Srbije biti uređen planskom dokumentacijom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top