gost 189405
Elita
- Poruka
- 16.683
Nije lepota zivljenja nevidljiva,nego joj mi okrecemo ledja.
-
- Popularno:
- Ko je dizajnirao tange ?
- Dodik žestoko izviždan na utakmici...
- Profesor Antić: U građanskom ratu plaču...
- U slučaju rata u BiH šta ćete vi da...
- On je samo drug?
- Зашто је у Србију увезена обојена...
- Novosti upozoravaju: "Venecuela se...
- Jeste li za to da Studenti ponovo...
- U nedostatku svojih napadaju neutralne
- Kad vidite da policija nekog juri, za...
nevidljiva lepota zivljenja
- Začetnik teme dive
- Datum pokretanja
Mali čičak
Stara legenda
- Poruka
- 77.633
- - - - - - - - - -
Ја се баш надам да ћу остарити, не бих да умрем овако млада и лепа.
Пре свега, млада.
Баба сервис немам намеру да будем, ћерки чувам ручице да буде лепе и здраве, да би могле све саме да раде, баш као мама сад.
Уживаће док је код мене, кад оформи своју породицу, биће препуштена сама себи.
Унучад (ако их дочекам) могу да причувам ако морају нанеку свадбу, или се ужеле изласка са друштвом једном месечно и то је то.
A sto tako surovo?
Sta ne bi pomagala svom detetu i kad se odseli?
Sto ne bi cuvala unucice?
Ja ne znam kako tako mozete i da mislite kamoli delate.
Moji roditelji bi za mene zvezde sa neba skinuli.
Svake sekunde mogu da ih pozovem za sve na svetu sto mi treba, bukvalno.
I odgovor ce uvek biti moze! Uvek!
Tako i ja planiram svojoj deci da budem podrska uvek i u svemu. Dok sam ziva.
Za svaki pad ce se na mene moci docekati. I sve cu dati za njih.
Smesno mi je bilo kad mi je mama govorila Ostavi duso to sudje, napraces se ...
A bila je u pravu, sve te to ceka...
Jedino je knjiga i ucenje uvek prvo...
- Poruka
- 63.764
О томе и причам, док је код мене уживаће.
Ја сам уживала код мајке, сад ринтам, и имам намеру још мало да уживам пред смрт.
Мало сам себична, али живо, здраво и младо чељаде мораће да брине о својој породици.
Није то сурово, него је живот.
Моралну подршку ће увек имати од мене, ако јој треба и новчану, али обавезе су само њене.
Ја сам уживала код мајке, сад ринтам, и имам намеру још мало да уживам пред смрт.
Мало сам себична, али живо, здраво и младо чељаде мораће да брине о својој породици.
Није то сурово, него је живот.
Моралну подршку ће увек имати од мене, ако јој треба и новчану, али обавезе су само њене.
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.343
И ја ћу бити бака која меси колаче, води у позориште и библиотеку, на клизање па на топлу чоколаду, на море да буду што више тамо и са родитељима и са мном или више пута са мном а они да се осаме ако то пожеле, која пуни каду пеном да излази и ван ње и дозвољава брчкање до миле воље, која замеси тесто и не тангира се што брашна и а свуда док мали посластичари уживају, која даје слободу али не гуши ауторитет родитеља и поштује ипак њихова правила. Која је ту, не да олакша јер деца нису терет него да ужива у деци свог детета.
А да маторима перем, пеглам, спремам и то... Не пада ми на памет. Просто, то није нормално ни природно. Чак ми је на неки начин перверзно толико задирати у брак свог детета.
А да маторима перем, пеглам, спремам и то... Не пада ми на памет. Просто, то није нормално ни природно. Чак ми је на неки начин перверзно толико задирати у брак свог детета.
- Poruka
- 3.649
bako, sto imas tako velike oci 
Mali čičak
Stara legenda
- Poruka
- 77.633
Moja mama kad god je kod mene malo duze...
ako tu cuvaju decu kad radimo uvece itd...
Opegla mi sav ves na dasci...
niko joj to ne trazi a meni znaci to mnogo. Bas mnogo.
A njoj je sitnica.
Da nam skuva, umesi palacinke, pite, gibanice... svako malo...
Niko joj to nikad ne trazi... ona uziva u tome da cini meni... da mi olaksa.
I meni je to velika pomoc.
Zato cu i ja sutra mojima isto.
Moji su inace takvi ljudi da njima nista nije tesko.
Bilo ko od nas samo da izgovori Jede mi se ... za par sati, najkasnije sutra, evo ga poziv od mojih Imamo to i to, jel dolazite ili donosimo?
Meni je to ljubav.
Kao sto ja kad kuvam na veliko, svaki put ih zovem
Kad imam kuvanog, prvo njima nosim da ne moraju da kuvaju
Kad udjem u kupatilo kod mojih ja svaki put bukvalno oribam na brzaka sve. Meni je to 10 min a oni ne moraju.
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.343
Cicak, meni je to u redu ko tebi to pase. I tvom muzu.
Posto uglavnom svi polazimo od sebe, tako i ja. Ja to ne volim, da mi se neko makar to bila i rodjena mama muva po zivotnom prostoru. Zato nikada ne bih mogla ni zenu koja sprema da platim, ne volim to. Pomoc oko cuvanja deteta mi je samo kada sam dete odvela kod mame, a ne da ona dodje i cuva ga kod nas. Imala je pre suludi ovicaj da me nazove: "Cicko ( tako me zove oduvek, kombinacija Mice i Acima iz "Slovo na slovo" mada sada zvuci kao Cicolina
) pada kisa, imas li ves na striku?" a jaaa... vrucina iz peta se popne i izadje para na usi!
Jel to moj ves? Kisa?! Neka kisne!
Prosto se osecam retardirano da mi mama
pomaze oko stvari koje se obavljaju u hodu i koje se podrazumevaju. Ako ne mogu da stignem po neki dokument i sl. a ne mora licno, e za to je zamolim jer ona ne radi. To mi znaci i sasvim je dovoljno.
Mogu da dam kljuc sestri/drugarici/ drugu da se osame ili nekog privedu, ali to nemam osecaj da je neko bio.
Ovo za slanje/ odnosenje rucka je i meni ok. Koliko puta baki i dedi dok je bio ziv, a njima su slatkisi u tim godinama najveca radost, gori su od dece, sam napravila tepsiju kolaca ili tortu pa odnela, bar jednom nedeljno. Prirodnije mi je da mi nosimo njima nego da ja nosim kantice od njih. Ni taj tip zene ne bih mogla biti. Ako ne stignem draza mi je tunjevina nego da mi mama prcka po kuhinji. prosto sam nadzak i gotovo!
A da moje dete zeli i trazi tu vrstu angazovanja, pod uslovom da i njegovoj partnerki to odgovara, naravno da sam tu. Samo mi ne pada na pamet da se trpam, da prihvataju to kako me ne bi uvredili i da im budem mirodjija u zivotu. Ne!
Da sam muskarac izludela bih u braku u kom svaki dan srecem tastu, zeninu sestru i ne mogu da se opustim kao covek. I obrnuto, hocu da sam opustena u gacama i majici bez brusa i da mi je dom udoban a ne da gledam iza kog coska ce ko da mi iskoci, makar to bila i moja mama.
Posto uglavnom svi polazimo od sebe, tako i ja. Ja to ne volim, da mi se neko makar to bila i rodjena mama muva po zivotnom prostoru. Zato nikada ne bih mogla ni zenu koja sprema da platim, ne volim to. Pomoc oko cuvanja deteta mi je samo kada sam dete odvela kod mame, a ne da ona dodje i cuva ga kod nas. Imala je pre suludi ovicaj da me nazove: "Cicko ( tako me zove oduvek, kombinacija Mice i Acima iz "Slovo na slovo" mada sada zvuci kao Cicolina
) pada kisa, imas li ves na striku?" a jaaa... vrucina iz peta se popne i izadje para na usi! Jel to moj ves? Kisa?! Neka kisne! Prosto se osecam retardirano da mi mama
pomaze oko stvari koje se obavljaju u hodu i koje se podrazumevaju. Ako ne mogu da stignem po neki dokument i sl. a ne mora licno, e za to je zamolim jer ona ne radi. To mi znaci i sasvim je dovoljno.Mogu da dam kljuc sestri/drugarici/ drugu da se osame ili nekog privedu, ali to nemam osecaj da je neko bio.
Ovo za slanje/ odnosenje rucka je i meni ok. Koliko puta baki i dedi dok je bio ziv, a njima su slatkisi u tim godinama najveca radost, gori su od dece, sam napravila tepsiju kolaca ili tortu pa odnela, bar jednom nedeljno. Prirodnije mi je da mi nosimo njima nego da ja nosim kantice od njih. Ni taj tip zene ne bih mogla biti. Ako ne stignem draza mi je tunjevina nego da mi mama prcka po kuhinji. prosto sam nadzak i gotovo!
A da moje dete zeli i trazi tu vrstu angazovanja, pod uslovom da i njegovoj partnerki to odgovara, naravno da sam tu. Samo mi ne pada na pamet da se trpam, da prihvataju to kako me ne bi uvredili i da im budem mirodjija u zivotu. Ne!
Da sam muskarac izludela bih u braku u kom svaki dan srecem tastu, zeninu sestru i ne mogu da se opustim kao covek. I obrnuto, hocu da sam opustena u gacama i majici bez brusa i da mi je dom udoban a ne da gledam iza kog coska ce ko da mi iskoci, makar to bila i moja mama.
Tačno tako. Ne treba ni pokušavati da potiskujemo svoja osećanja, ma kakva ona bila, tešeći se da je nekom gore, da treba promeniti perspektivu ili šta slično. Ježim se od savremene "budi pozitivan" psihologije i veselih lajf koučeva.
Čovek treba do kraja uvek da doživi i tugu, i bol, i brigu i to je jedini način da nešto izmeni, ako je to moguće, bilo kod sebe, bilo okolnosti, da opet bude u nešto lakšoj poziciji. Ostalo uljuljkivanje, potiskivanje, distrakcije, sve platiš mnogo skuplje samo da održiš sebe u iluziji.
I to je jedini način i da osetiš mir i lepotu... Na trenutke.
- - - - - - - - - -
Tako i ja nekad zamišljam kako ću biti fenomenalna baka i svekrva i tašta.
Ozbiljno. A teška sam kao crna zemlja. Biće otprilike sve suprotno od toga.
Nema veze, samo da doživim.
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.343
Tačno tako. Ne treba ni pokušavati da potiskujemo svoja osećanja, ma kakva ona bila, tešeći se da je nekom gore, da treba promeniti perspektivu ili šta slično. Ježim se od savremene "budi pozitivan" psihologije i veselih lajf koučeva.
Čovek treba do kraja uvek da doživi i tugu, i bol, i brigu i to je jedini način da nešto izmeni, ako je to moguće, bilo kod sebe, bilo okolnosti, da opet bude u nešto lakšoj poziciji. Ostalo uljuljkivanje, potiskivanje, distrakcije, sve platiš mnogo skuplje samo da održiš sebe u iluziji.
I to je jedini način i da osetiš mir i lepotu... Na trenutke.
- - - - - - - - - -
Tako i ja nekad zamišljam kako ću biti fenomenalna baka i svekrva i tašta.
A teška sam kao crna zemlja. Biće otprilike sve suprotno od toga.
Nema veze, samo da doživim.
Nece biti, jer ako ne volis da ti se petljaju neces ni ti njima.
Meni je jako vazno i sada i za posle, da moje dete zna da sam tu, da se ne ustrucava, ali posto me poznaje zna i da moje ponasanje nije moja nezainteresovanost nego takva priroda, nenametljiva.
Ja sam imala sjajnu svekrvu, od citave one grozote, ona je ostala svetla tacka. Doduse, i ona je rano rodila onog izroda pa nije bio izrazen jaz generacija ali je i sama takva. Tu je a ne smeta, cak se i ustrucava. I sada, redovno se cujemo i dozivljavam je bukvalno kao tetku. Toliko je realna i objektivna da je to zaista za postovanje. A da ne pricam o hrabrosti koja je potrebna da se bez obzira na majcinsku ljubav stegne srce, sagleda istina i zauzme stav bez potrebe pravdanja, svaljivanja krivice na druge, sto je mnogima manir. Sjajna je baka i sama cinjenica da je sin kod nje, na moru, celo leto je ogromna pomoc, ako to tako mogu nazvati. Ne bih imala uslove da mu priustim ceo raspust na moru, a to je period kada se i ja raspustim i zivim neodgovorno- gde sela tu ostala
Mozda zbog tog "lufta" oduvek ni ne osecam da sam nesto preranim radjanjem propustila...
dive
Legenda
- Poruka
- 61.236
svom detetu cu da budem podrska uvek i uvek ce moci da se osloni na mene
na koji nacin ce to da bude kad se bude udala, zavisice od nje i njenog muza i nacina na koji oni zele da urede svoj zivot
ako budu hteli pomoc, da bi dok oni rade neko zavrsio deo obaveza da bi oni mogli da se posvete sebi i svojoj deci vise, rado cu uskociti
ako budu zeleli to sve sami da rade i to cu isto postovati bez osecaja da sam istisnuta iz njihovog zivota
moj ex m i ja samo iznajmili stan na pocetku naseg zajednickog zivota i svoj zivot smo hteli da uredimo na nas nacin
evo sad mogu da kazem da se jako kajem sto nisam imala vise takta prema njegovoj mami, a sa druge strane i ona je trebala da zna jer je bila dovoljno starija da pomoc koju je htela da pruzi ne treba da pruza silom
trebala je samo da ispostuje nas ritam
ona nije zivel au beogradu i kad bi dosal dolazila je na mesec dana
a onda je u tih mesec dana htela da nam nametne svoju pomoc i ritam
oko toga je bio nas sukob
ja nisam mogla da joj objasnim, a tek sam se porodila, da ne moze da preuzme sve obaveze svog sina, jer kad bude ona otisla, on ce da se nadje u cudu
a njoj nije bilo prihvatljivo da on posle posla treba da npr pegla bebi pelene jer je ona tu
kad mi je pomoc stvarno trebala jer sam na pocetku morla da prelezim i odrzavam trudnocu, ona nije mogla da dodje jer je imala svoje planove
kad sam se tek porodila i kad smo se selili u tom periodu (nekako se slozilo, nije bio nas izbor) i u istom smo adaptirali stan u mojoj porodicnoj kuci, ja joj kazem da ne dolazi odmah tada jer nemamo je gde..da saceka da zavrsimo sa adaptacijom i da dodje tek za dva meseca, ona je bila uvedjena i rekla da mora da dodje odmah jer sta ce komsije da joj kazu da dodje tek za dva meseca
i spavala je u sobi u kojoj su bili radovi..u stvari u celom stanu su bili radovi, a mi smo bili u delu stana kod mojih roditelja
ona je dugo godina bila udovica i navikla je da bude kako ona hoce, bez kompromisa
sad mi je zao..nje vise nema..sem tih par momenata gde smo bile kao rogovi u vreci, ona je bila jedna divna zena i moje dete je volelo kao baku
i drago mi je sto me pored tih nekih nesporazuma za nju na kraju vezuje jako lepa emocija
na koji nacin ce to da bude kad se bude udala, zavisice od nje i njenog muza i nacina na koji oni zele da urede svoj zivot
ako budu hteli pomoc, da bi dok oni rade neko zavrsio deo obaveza da bi oni mogli da se posvete sebi i svojoj deci vise, rado cu uskociti
ako budu zeleli to sve sami da rade i to cu isto postovati bez osecaja da sam istisnuta iz njihovog zivota
moj ex m i ja samo iznajmili stan na pocetku naseg zajednickog zivota i svoj zivot smo hteli da uredimo na nas nacin
evo sad mogu da kazem da se jako kajem sto nisam imala vise takta prema njegovoj mami, a sa druge strane i ona je trebala da zna jer je bila dovoljno starija da pomoc koju je htela da pruzi ne treba da pruza silom
trebala je samo da ispostuje nas ritam
ona nije zivel au beogradu i kad bi dosal dolazila je na mesec dana
a onda je u tih mesec dana htela da nam nametne svoju pomoc i ritam
oko toga je bio nas sukob
ja nisam mogla da joj objasnim, a tek sam se porodila, da ne moze da preuzme sve obaveze svog sina, jer kad bude ona otisla, on ce da se nadje u cudu
a njoj nije bilo prihvatljivo da on posle posla treba da npr pegla bebi pelene jer je ona tu
kad mi je pomoc stvarno trebala jer sam na pocetku morla da prelezim i odrzavam trudnocu, ona nije mogla da dodje jer je imala svoje planove
kad sam se tek porodila i kad smo se selili u tom periodu (nekako se slozilo, nije bio nas izbor) i u istom smo adaptirali stan u mojoj porodicnoj kuci, ja joj kazem da ne dolazi odmah tada jer nemamo je gde..da saceka da zavrsimo sa adaptacijom i da dodje tek za dva meseca, ona je bila uvedjena i rekla da mora da dodje odmah jer sta ce komsije da joj kazu da dodje tek za dva meseca
i spavala je u sobi u kojoj su bili radovi..u stvari u celom stanu su bili radovi, a mi smo bili u delu stana kod mojih roditelja
ona je dugo godina bila udovica i navikla je da bude kako ona hoce, bez kompromisa
sad mi je zao..nje vise nema..sem tih par momenata gde smo bile kao rogovi u vreci, ona je bila jedna divna zena i moje dete je volelo kao baku
i drago mi je sto me pored tih nekih nesporazuma za nju na kraju vezuje jako lepa emocija
Nece biti, jer ako ne volis da ti se petljaju neces ni ti njima.
Meni je jako vazno i sada i za posle, da moje dete zna da sam tu, da se ne ustrucava, ali posto me poznaje zna i da moje ponasanje nije moja nezainteresovanost nego takva priroda, nenametljiva.
Ja sam imala sjajnu svekrvu, od citave one grozote, ona je ostala svetla tacka. Doduse, i ona je rano rodila onog izroda pa nije bio izrazen jaz generacija ali je i sama takva. Tu je a ne smeta, cak se i ustrucava. I sada, redovno se cujemo i dozivljavam je bukvalno kao tetku. Toliko je realna i objektivna da je to zaista za postovanje. A da ne pricam o hrabrosti koja je potrebna da se bez obzira na majcinsku ljubav stegne srce, sagleda istina i zauzme stav bez potrebe pravdanja, svaljivanja krivice na druge, sto je mnogima manir. Sjajna je baka i sama cinjenica da je sin kod nje, na moru, celo leto je ogromna pomoc, ako to tako mogu nazvati. Ne bih imala uslove da mu priustim ceo raspust na moru, a to je period kada se i ja raspustim i zivim neodgovorno- gde sela tu ostala
ChristopherWalken
Elita
- Poruka
- 18.846
Nece biti, jer ako ne volis da ti se petljaju neces ni ti njima.
Meni je jako vazno i sada i za posle, da moje dete zna da sam tu, da se ne ustrucava, ali posto me poznaje zna i da moje ponasanje nije moja nezainteresovanost nego takva priroda, nenametljiva.
Ja sam imala sjajnu svekrvu, od citave one grozote, ona je ostala svetla tacka. Doduse, i ona je rano rodila onog izroda pa nije bio izrazen jaz generacija ali je i sama takva. Tu je a ne smeta, cak se i ustrucava. I sada, redovno se cujemo i dozivljavam je bukvalno kao tetku. Toliko je realna i objektivna da je to zaista za postovanje. A da ne pricam o hrabrosti koja je potrebna da se bez obzira na majcinsku ljubav stegne srce, sagleda istina i zauzme stav bez potrebe pravdanja, svaljivanja krivice na druge, sto je mnogima manir. Sjajna je baka i sama cinjenica da je sin kod nje, na moru, celo leto je ogromna pomoc, ako to tako mogu nazvati. Ne bih imala uslove da mu priustim ceo raspust na moru, a to je period kada se i ja raspustim i zivim neodgovorno- gde sela tu ostala
Ti si jako fina i pametna osoba.
- - - - - - - - - -
Tačno tako. Ne treba ni pokušavati da potiskujemo svoja osećanja, ma kakva ona bila, tešeći se da je nekom gore, da treba promeniti perspektivu ili šta slično. Ježim se od savremene "budi pozitivan" psihologije i veselih lajf koučeva.
Čovek treba do kraja uvek da doživi i tugu, i bol, i brigu i to je jedini način da nešto izmeni, ako je to moguće, bilo kod sebe, bilo okolnosti, da opet bude u nešto lakšoj poziciji. Ostalo uljuljkivanje, potiskivanje, distrakcije, sve platiš mnogo skuplje samo da održiš sebe u iluziji.
I to je jedini način i da osetiš mir i lepotu... Na trenutke.
- - - - - - - - - -
Tako i ja nekad zamišljam kako ću biti fenomenalna baka i svekrva i tašta.
A teška sam kao crna zemlja. Biće otprilike sve suprotno od toga.
Nema veze, samo da doživim.
Pa jeste, sad realno, treba i mi da budemo malo zahvalniji na onome što imamo. Što bi rekli, čovek svaki dan treba da ode na groblje, u bolnicu i u zatvor i da proveri da nije tamo. Ali u pravu si, to što je nekome gore i nije neka uteha a i ne treba da bude. Bitno je samo ne biti drama queen i praviti halabuku oko svake sitnice. Polako, živi kako umeš i možeš i sam rešavaj svoje probleme.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.241
Maki 81
Poznat
- Poruka
- 7.274
Trudim se da ulepšam dane sebi i dragim osobama. Naučila sam da zastanem i da uživam u trenu. Volim da govorim sebi dragim osobama koliko mi znače, da im spremim omiljeni kolač ili da kupim poklon kada to ne očekuju. Zagrljaj, poljubac i osmeh deteta su mi neprocenjivi. Kada se svi okupimo za stolom tokom obroka i nakon obroka uz kafu dok razgovaramo o tekućem danu, planovima to su dragoceni trenuci.
Dan bez osmeha je izgubljen dan.
Dan bez osmeha je izgubljen dan.
Zahvalnost je odličan koncept, treba ga praktikovati. Ali ne može se na silu, već tek kad sazri u čoveku, obično kad ga život malo dovede u red.
A poslednja je rečenica ključna. Osnova psihičkog zdravlja. Na stranu što sam ja od toga jako daleko...
- Poruka
- 2.758
Vidis, ja mislim da samo uspomene istaju i vrede. Na kraju. Toliko je toga sto je proslo odavno, na sta smo i zaboravili, a onda samo jedna slika, scena, miris, zvuk,... I usne se razvuku u kez koji ne moze da se odglumi a ni sakrije
:
sve to što pričaš obezvređuje --> prolaznost
neka konstantnost vremena postojanja bi imala smisla u svemu tome, ali sve prolazi
i mirisi i zvuci će utihnuti, i ostaće - Ništa.
tada neće biti ni usana koje će se razvlačiti u keez
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.343
Hvala.
Znas da ja o tebi imam jako lepo misljenje. Samo mi je zao sto nekada zvucis kao da su sve ladje potonule. A nisu