- Poruka
- 334.497
Sonda Evropske svemirske agencije otkrila je na Marsu veliku količinu leda koja bi ukoliko se istopi mogla da stvori okean koji bi prekrio celu planetu
Dubina okena bila bi od metar i po do skoro tri metra. Led ispod ekvatora planete otkrila je svemirska letelica Mars Ekspres koja već 20 godina istražuje planetu. To nije prvi put da su dokazi o ledu pronađeni u blizini ekvatora, međutim, novo otkriće je daleko najveća količina leda koja je tamo otkrivena do sada i izgleda da odgovara prethodnim otkrićima smrznute vode na Marsu.
Naslage leda su i do tri i po kilometara pod površinom, a na vrhu su kora stvrdnutog pepela i suve prašine debljine nekoliko stotina metara. Led nije čist već je jako kontaminiran prašinom.
Mars Ekspres je pre petnaestak godina otkrio naslage ispod geološke formacije zvane Meduzin rov iliti MMF, ali naučnici nisu bili sigurni od čega se sastoje. Geografija Marsa je podeljena između severnih visoravni i južnih nizina, a MMF, koji je dug 5.000 km, nalazi se blizu granice između njih. Sumnja se da je Meduzin rov formiran u protekle 3 milijarde godina od tokova lave i da je bio prekriven vulkanskim pepelom tokom davne ere kada je Mars bio vulkanski aktivan.
Danas je MMF prekriven gomilama prašine visoke nekoliko kilometara. To je zapravo najzastupljeniji izvor prašine na celoj planeti i gorivo za džinovske oluje prašine koje mogu da zahvate Mars.
Još važnije je pitanje kako je vodeni led završio zakopan na ekvatoru.
Led ispod površine ranije je pronađen u velikim količinama na Marsu. Misija Feniks američke agnecije NASA iskopala je led tik ispod prašnjave površine na mestu polarnog sletanja lendera 2008. godine. Mars Ekspres je na početku misije otkrio obilje vodenog leda koji se proteže do srednjih geografskih širina. Mars Odisej je tokom istraživačke misije NASA čak pronašao tragove za prisustvo vode u MMF-u 2009. godine. Nedavno je ESA otkrila vodonik iz vodenog leda neposredno ispod površine.
Prisustvo podzemnog vodenog leda na niskim i ekvatorijalnim geografskim širinama nagoveštava kako je klima na Marsu bila veoma različita u dalekoj prošlosti.
Postojanje leda moglo bi da bude rezultat Marsove lutajuće ose, piše portal Space.
Tokom istorije smatra se da je aksijalni nagib polova planete varirao prilično haotično. Trenutno su Marsovi polovi nagnuti prema ekliptici za 25 stepeni, ali u prošlosti je to moglo da se kreće od plitkog ugla od 10 stepeni do ekstremnog ugla od 60 stepeni.
Tokom perioda velike kosine, kad su polovi okrenuti bliže Suncu nego ekvatoru, vodeni led bi mogao da se formira u velikim količinama na površini na ekvatoru. Taj led bi tada mogao biti zatrpan pepelom i prašinom i tako ostao pokriven do danas.
Novo otkriće je opisano u radu objavljenom u Geophisical Research Letters.
link
