Neverovatni prirodni fenomeni

[Lada]

Mitovi i legende o predivnim, nestvarnim pojavama – dugama, postoje još od davnina. Naime, još su Rimljani verovali da je duga znak njihovog Boga sunca, dok je indijanskim plemenima u Severnoj Americi ova pojava predstavljala jedinstven most između života i smrti. Donosimo vam zanimljive činjenice koje će vas sigurno zaintrigirati.
I mi u Bibliji saznajemo da je Duga Zavet sa Bogom.

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Lada]

Duga je pojava višebojnog luka na nebu koji nastaje kada sunčeva svetlost obasjava sitne kapljice vode u atmosferi

- Mnogi ljudi smatraju da je duga sačinjena iz sedam boja: crvene, narandžaste, žute, zelene, svetloplave, indigoplave i ljubičaste. Zapravo, ona čini kompletan spektar nijansi, pa čak i onih koje ljudsko oko ne može da vidi.

- Verovali ili ne, svako dugu vidi na svojstven način. Naime, svetlost se odbija o određenu kapljicu kiše i na taj način vidite luk određenih boja. Međutim, ukoliko osoba do vas takođe posmatra ovu pojavu, videće je potpuno drugačije jer je posmatra iz drugog ugla, jer će se svetlost drugačije prelamati. To, naravno, zavisi i od toga kako vaše oko interpretira.

- Da biste videli dugu, sunce mora biti iza vas, a kiša ispred, tako da je centar njenog luka tačno nasuprot sunčeve svetlosti.

- Nemoguće je dopreti do duge jer kako se pomeramo ka njoj, ono što naše oči vide takođe se pomera, zbog toga što su kišne kapi raspršene u atmosferi.

- U mnogim kulturama, duga predstavlja most između raja i zemaljskog sveta. Kao jedna od najlepših prirodnih pojava, smatra se da je ona simbol nade i nečega što donosi istinsku sreću.

 

[Lada]

Duga je simbol mira i harmonije

- Davno, Evropljani su smatrali da se onaj koji zakorači ispod duge pretvara u osobu suprotnog pola – muškarci u žene, i obrnuto.

- “Sedam” duginih boja odgovara broju centara energije tela.

- Pravi oblik duge je, zapravo, pun krug.

- Duga zrači pozitivnom energijom, a smatra se da ima opuštajuće i isceljujuće dejstvo.

- “Čistoća” duginih boja zavisi od veličine kišnih kapi. One veće stvaraju jarke i jasne boje, a manje kapi proizvode “pastelnije” nijanse.

(Danas.sr)

 

[Lada]

Gejzir Flaj, malo poznata atrakcija Nevade, nalazi se u Gerlahu i slučajno je nastao tokom bušenja tla 1916. Geotermalni mlaz vode našao je “tanko” mesto i izbio na površinu šezdesetih godina prošlog veka.

Tokom godina, rastvoreni minerali stvorili su neku vrstu fontane iz koje voda izbija i do pet metara u vazduh.

Gejzir ima nekoliko terasa koje se razlivaju u 30 do 40 bazena na oko 30 hektara. Oni formiraju specifičan ekosistem sa malim ribama i pticama poput labudova koji uživaju u blagodtetima gejzira.

Boje duge potiču od raznih minerala iz vode koji reaguju s kiseonikom iz vazduha. Prekriven je i termofilnim algama, mikroorganizmima tolerantnim na visoke temperature.

Gejzir Flaj nalazi se na privatnom zemljištu i ograđen velikom bodljikavom žicom sa visokom kapijom. Retko se otvara za javnost, ali se može videti s puta.

U ovoj oblasti postoje još dva gejzira, nastala na sličan način kao Flaj. Prvi je visok oko jednog metra i izgledom podseća na mali vulkan. Drugi je u obliku kupe i slične veličine kao Flaj.

Svi oni neprekidno rastu.

Amazing Fly Geyser, Exclusive Interview​

 

[Lada]

Pevanje dina u gotovo svim pustinjama sveta.

Muzika peščane dine je referenca na prirodne zvukove na peščanim dinama iz raznih pustinja iz celog sveta, uključujući i Sahare. Zvukovi su tajnovit više od hiljad godina, a bili su prepoznati i u vreme Marco Polo i Charles Darwina.

Marco Polo prvi put čuo taj zvuk u Kini, mislio je da se radi o zlim duhovima, a kada su stanovnici Copiapoa u Čileu čuli zvuk kojeg proizvodi peščano brdo, prozvali su vrh brda El Bramador zbog njegovog mrmljanja i urlanja.

Zrna peska kotrljaju se niz padine određenih peščanih dina i proizvode dubok mrmljajući zvuk koji odjekuje miljama daleko.

Prema stanovnicima velike Sahare zvukovi su se pripisivale Bogu, tako što je govorio s njima kroz pesak. No, prema nauci, misterij je prirodni fenomen koji je još uvek pod istragom. Postoje razne teorije koje bi objasnile ovaj fenomen, u rasponu od akustičnog odjeka na piezoelektrični agregacije, no zadovoljavajuće objašnjenje je još uvijek nedostupno.

 

[Lada]

Zvučne vrste uključuju duboko urlanje, zviždanje, cviljenje, ali i brujanje, koje je na neki način vrlo slično pravljenju dubokih zvukova velikog praska. Akustički zvuk proizvod je velikih događaja na suvom procvatu peščanih dina, koja se može čuti i do 10 km daleko. Zvuk poput afričkih bubnjeva, grmljavine, ili brujanje niskoleteći propeler aviona.

Naucnici su ranije mislili da su zvukovi proizvedeni od strane trenja zrna peska tza vreme pesčanih lavina, gde veličina zrna peska, stres i vlažnost odigravaju svoju ulogu u ovom starosedelačkom orkestru.

Visoke frekvencije su od 500 Hz ± 2500, uglavnom na plažama i koritima te niske frekvencije su od 50 ± 300 Hz..

izvor:wish.hr

 

[Lada]

U jednoj močvari u Luizijani snimljena je neverovatna pojava!

Naime, kao da se u dnu pojavila "crna rupa" koja se otvorila i bukvalno usisala desetak stabala.

Međutim, lokalni stanovnici tvrde da je klizište u močvari proradilo u avgustu prošle godine. Ipak, stručnjaci procenjuju da obližnja nasilja nisu ugrožena. Radnici koji su bili zaduženi da prate aktivnosti rupe snimili su ovaj neverovatan video.

Slough in​

 

[Lada]

Vodopad koji "gori


Ukoliko to dozvole vremenske prilike, sredinom februara može da se vidi kako vodopad poprima crvenu boju, tako da se čini da se niz stenu El Kapitan spušta tečna lava. Ovu prirodnu pojavu je prvi put snimio Gejlen Rouel 1973. godine.

Svake godine veliki broj fotografa poseti park. Njihov pogled je uprt u vodopad Horstejl (konjski rep), jer se nadaju da će biti dovoljno vedro kako bi mogli da snime veliku predstavu koja se događa prilikom zalaska sunca.

Horstejl ima jedinstven položaj i stručnjaci tvrde da na svetu ne postoji sličan vodopad. Fotografisanje ovog prirodnog fenomena je veoma težak poduhvat, koji zahteva poznavanje astronomije, fizike i geometrije, kako bi se uhvatio idealan trenutak i ugao za snimanje.

- Ako pogodite pravi trenutak, vodopad poprima neverovatnu zlatnu ili crveno-narandžastu boju - kaže fotograf Majkl Fraj.

“Vatra” se pali u sumrak, a spektakl traje oko dva minuta.

Horstejl teče samo zimi i u proleće, onda kada ima dovoljno kiše i snega. Zvaničnici nacionalnog parka se nadaju da će ove godine “lavapad” moći da se vidi sve do 24. februara.

Yosemite Firefall​

 

[Lada]

​

Brinicle' prijeti životu na morskom dnu. Bizarna podvodna "ledenica smrti" je snimljena od strane BBC posade. S timelapse kamerom, stručnjaci snimaju slanu vodu koja je isključena iz leda i potonula. Temperatura ove potopljene salamure je znatno ispod 0C, što izaziva smrznuće vode sa ledenom oblogom oko nje.

​

Gde takozvani "brinicle" upoznaje morsko dno, led zamrzava sve što dotakne, uključujući i morske ježeve i zvezde.Neobična pojava snimljena je po prvi put od strane snimatelja Hugh Miller*a i Doug Anderson -a za BBC One seriju Frozen Planet.

KAKO SE FORMIRA BRINICLE?

Dr. Mark Brandon
Polar oceanograf, open university
U ledenoj vodi mora, led se ne pravi kao u zamrzivaču. Umesto čvrste guste mase, više je kao natopljen morski sunđer sa sitnom mrežom soli unutar njega.
Zimi, kada temperatura vazduha iznad leda može biti ispod -20C, a more samo oko -1.9C, toplina dolazi iz toplijeg mora prema vrlo hladnom vazduhu, stvarajući novi led s dna. So u ovom novoosnovanom ledu je koncentrisana i ugurana u kanale brina. A budući da je jako hladno i slano, gušći je od vode ispod.
Ovo stvara krhku cev od leda oko silaznog stuba, koja raste u ono što je nazvano "brinicle".
Brinicles se nalaze i na Arktiku i na Antarktiku.

 

[Lada]

Upečatljivu sliku u boji sibirske "pustinje" Čara zabeležio je 11. jula 2013. teleskop OLI (Operational Land Imager) sa Nasinog satelita za posmatranje zemlje “Landsat 8”. Na slici je oblast pod peskom žućkaste boje, okolne šume su zelene, a linije u obliku polumeseca na peščanim poljima predstavljaju vrhove dina.
Čara je peščano područje u sibirskoj Zabajskalskoj oblasti ušuškano u basenu između planinskih venaca Kodar i Udokan, severozapadno od grada Novaja Čara, i nalazi se približno na istoj geografskoj širini kao Džuno, prestonica Aljaske.

Iako je reč o sušnom području, basen Čara ne spada među prave pustinje. Na ovu oblast godišnje padne oko 35 centimetara kiše, uglavnom u letnjim mesecima, a prema jednoj od opšteprihvaćenih definicija, u pravim pustinjama godišnje padne manje od 25 centimetara kiše.
Glečeri planinskog venca Kodar nagoveštavaju poreklo ovog neobičnog “parčeta” peska. Pre oko 20.000 godina, za vreme poslednjeg ledenog doba, Kodar je imao više glečera nego danas. Geolozi pretpostavljaju da je u to vreme više glečera blokiralo reku Čaru koja je oticala iz basena Čara i ulazila u planinski venac Kodar. U tom delu basena nastalo je glečersko jezero.

Geolozi pretpostavljaju da je to jezero tokom prvih ledenih doba bilo još veće. Pesak Čare verovatno se nataložio kao deo delte koju je za sobom ostavila reka koja se ulivala u to jezero, tvrde švedski naučnici koji su mapirali geološku istoriju ove oblasti pomoću podataka koje su prikupili satelit “Landsat 7” i šatlovi radarske topografske misije (SRTM).

Чарские пески в Забайкальском крае. Маленькая пустыня в России​

blic/foto:youtube

 

[Lada]

MESEČEVA DUGA: Prirodni fenomen iznad Dunava
Autor: Agencija FoNet

Lunarna duga bila je vidljiva na nebu iznad Dunava, od mesta Divici na rumunskoj strani do Srebrnog jezera, od 20,15 do 20,45 sati
VELIKO GRADIŠTE- U noći između subote i nedelje, iznad Velikog Gradista pojavila se noćna duga, neuobičajena prirodna pojava koja se retko viđa.

Lunarna duga bila je vidljiva na nebu iznad Dunava, od mesta Divici na rumunskoj strani do Srebrnog jezera, od 20,15 do 20,45 sati.

Padala je sitna kiša, a uzvodno od Velikog Gradišta nebo je bilo prekriveno crnim oblacima i potpuno tamno, dok na suprotnoj strani iz pravca Moldove u Rumuniji, sijao pun mesec koji se tek pojavio nahorizontu, rekao je Zoran Kondić. ribolovac. koji je dugu posmatrao sa pristaništa kod Carine

 

[Lada]

Stanovnici Cape Towna, jednog od tri glavna grada Južnoafričke Republike, u augustu 2008. godine imali su priliku da iz prve ruke dožive jedan od izuzezno retkih prirodnih fenomena koji se nazivaju “morska pena”.

Pored Cape Towna, stanovnici Yamba (New South Wales) su svedočili ovom fenomenu u 2007. godini, na obalama Caloundre u Australiji more je izbacilo velike količine pene u 2008, te na Sunshine Coastu u 2013. godini, a u 2011. more je stvorilo penu visoku čak jedan metar na obalama Cleveleysa u Engleskoj.

 

[Lada]

Kao što i samo ime govori, Bela duga je sličan fenomen klasičnoj dugi, samo što ona ne pokazuje svoj spektar boja, već je skoro uvek potpuno bela.

Bela duga, poznata i kao Magloviti luk, se za razliku od klasične duge ne pojavljuje tokom ili poslije kiše, ona se može videti samo u magli. Formira se na isti način kao i klasična duga, kada se svetlo reflektuje unutar sićušnih kapljica vode, a zbog vrlo male veličine kapljica koje uzrokuju maglu (manje od 0,05 milimetara) Bela duga može imati samo slabe nijanse crvene i plave boje na ivicama, toliko blede da su gotovo neprimetne.