Neverovatne činjenice o poznatim

[Lada]

Betoven, Prust, Sartr delili su ljubav prema kafi, ali ih je, po ekscentričnosti i neumerenosti, nadmašio Balzak. Slavni francuski pisac išao je u krajnosti i "radne orgije zamenjivao orgijama svakojakog zadovoljstva". Tokom radnih sati imao je "brutalni raspored", tvrdi Kari.

RANORANIOCI


PIŠUĆI knjigu "Dnevni rituali", Kari zaključuje da gotovo polovina stvaralaca o kojima je pisao ima nešto zajedničko - svi su ranoranioci. Uprkos burnim noćima i raspusnom životu, začinjenim alkoholom i neretko drogama, veliki broj umetnika radno vreme započinjao je u cik zore. Silvija Plat je ustajala oko pet ujutru i pisala dok se ne probude njena deca. Radeći tim tempom dva meseca, napisala je najveći deo pesama iz posthumno objavljene zbirke "Arijel", koja joj je obezbedila mesto u istoriji pesništva.

- Balzak je odlazio u krevet u šest popodne, a ustajao u jedan iza ponoći. Onda bi usledio neprekidni sedmočasovni rad, zaliven desetinama šoljica kafe. Njegovi prijatelji tvrdili su da je pio i do 50 dnevno - piše Kari. Ovakvo preterivanje je, verovatno, uticalo na Balzakove brojne zdravstene probleme i preranu smrt u 51. godini.

 

[Lada]

I dok su se neki umetnici zadovoljavali kafom, drugi su tragali za jačim stimulansima - amfetaminima. Kada je 1939. započeo rad na knjizi "Moć i slava", za koju je verovao da će biti njegov najznačajniji roman, Grejem Grin je rešio da istovremeno napiše jednu popularnu knjigu, koja će mu doneti novac. Tako je pre podne pisao triler "Poverljivi agent", a popodne "Moć i slavu". Da bi izdržao takav tempo, uzimao je amfetamine dva puta dnevno. Kao rezultat, pisao je 2.000 reči dnevno, umesto uobičajenih 500. Ali, Grin je ubrzo shvatio opasnosti uzimanja veštačkih droga, pa je naredne romane pisao bez stimulansa.

 

[Lada]

Izmučen zbog preteranog rada, vina i cigareta, a premalo sna, Žan-Pol Sartr se tokom pedesetih okrenuo "koridranu", miksu amfetamina i aspirina, koji je u to vreme bio popularan među pariskim intelektualcima. Prepisana doza bila je jedna do dve tablete dnevno, ali je Sartr uzimao 20 pilula dnevno. To ga, ipak, nije sprečilo da napiše svoje delo "Kritika dijalektičkog uma".

 

[Lada]

Truman Kapote je pisao svoja dela ležeći na krevetu ili sofi, sa neizbežnom cigarom. Ipak, u pepeljari pored njega nije smelo da bude više od dva opuška, i "petkom nikada nije počinjao niti završavao nešto".

 

[Lada]

Značajan deo knjige Kari je posvetio "ljubiteljima alkohola". Na pitanje da li su veliki umetnici bili i "veliki pijanci", autor je ponudio zanimljiv odgovor:

- Posle mnogo istraživanja shvatio sam da iako su mnogi velikani preterivali u piću, samo su retki pili alkohol "u radno vreme" - tvrdi Kari.

 

[Lada]

- Ne verujem da je pijani Bajron napisao onako divne stihove. Inspiraciju možete dobiti u svakom trenutku, bili pijani ili ne, ali kada je potrebno da te svoje misli pretočite u neku formu - morate kontrolisati svoj um.

Mnogi stvaraoci su, ipak, našli način da budu "pod kontrolom" nekoliko sati dnevno, i mortus pijani ostatak dana, poput Frensisa Bejkona. Osim slabosti prema kocki, engleski slikar je pio neumerene količine alkohola, ali bi uvek ustajao u cik zore da slika. "Volim da radim mamuran, tada je moj mozak pun energije i jasnih misli", govorio je Bejkon.

Slavni Ernest Hemingvej je još jedan primer alkoholičara preko većeg dela dana i noći i marljivog autora tokom jutra.

- Moj otac je uvek izgledao sveže, kao da je spavao cele noći u izolovanoj kući i sa povezom preko očiju - otkrio je njegov sin Gregori.

Zaključak Karijeve knjige jeste da ne postoji jedinstven recept za stvaranje, ali svi velikani su, ipak, pronašli svoj "metod".


novosti.rs

 

[Lada]

Zbog koga je GRČIĆ MILENKO rešio da promeni ime?

Romantičarski pesnik, poznat kao 'fruškogorski slavuj' imao je u svom životu veliku ljubav...

Pesnik je rođen u sremskom selu Čereviću, na desnoj obali Dunava, nedaleko od Beočina.

Iz njegovog rodnog mesta bile je i neprežaljena Milenkova draga Milena Stefanović. Bila je dete iz ugledne čerevićke kuće u koju su svraćali i Zmaj i Milan Kujundžić Aberdar.

Dve godine mlađa od pesnika, umrla je 28. maja 1863. godine, u šesnaestoj godini života.

Jovan joj je posvetio omanji ciklus ljubavnih pesama, ali ovekovečio je uspomenu na nju i u svom imenu: ”Od imena tvog Mileno... Milenkom se pokrstio!”.

"Oh, kako mi pero drsće,
oh, kako mi celo gori!
Al' na srcu što mi leži
hajde, pesmo, izgovori:
od imena tvog M i l e n o,
sazid'o sam spomen mio,
u ranjenoj strasti svojoj
M i l e n k o m se prekrstio."

dnevno.rs

 

[Lada]

Vilijam Fokner je bio veliki radnik. Pisao je satima i satima i čak je imao i normu
– tri hiljade reči, četiri, pet hiljada reči. Majci se u pismu jednom hvalio da je od
deset sati do ponoći uspeo da dostigne čak maksimum 10 hiljada.
- Pišem sve dok me inspiracija pokreće, a pokreće me svakog dana – pisao je
majci u nastavku.

 

[Lada]

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, poznati industrijalac Hauard Hjuz bio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Međutim, nakon što je mentalno oboleo, potpuno se izolovao od sveta, a pedesetih se potpuno povukao iz javnog života. Godine 1970. pisac Kliford Irving i njegov prijatelj osmislili su plan da napišu lažnu autobiografiju slavnog avijatičara i filmskog producenta, pretpostavljajući da Hjuz neće reagovati ne želeći da privlači pažnju javnosti. Irving je za tu priliku falsifikovao Hjuzova pisma, izmislio intervjue i priče. Postao je poznat u javnosti kada je knjiga objavljena. Gostovao je u TV emisijama i pričao o svom odnosu sa Hjuzom, koji je, na njegovo iznenađenje, sazvao konferenciju za štampu i izjavio da ga uopšte ne poznaje. Irving i njegov saradnik s kojim je radio na knjizi proveli su neko vreme u zatvoru zbog ove prevare, jedne od najvećih u svetu literature.

 

[Lada]

Kada je Stendal preminuo pronašli su jedan kovčeg pun ispisanih paipra neuredno nabacanih, pošto nisu znali šta će sa njim poslali su je u njegovo rodno mesto u arhivno biblioteku gde je godinama stajala u nekom uglu. Kasnije je jedan studnet pronašao i utvrdio da su prapiri ispisani lepim stilom, sredio ih je i utvrđeno je da je tu, između ostalog, i rkuopis Crveno i cerno.

 

[Lada]

Ђура Даничић рођен је под именом Ђорђе Поповић.
Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом свом
научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис, и при том презимену је после
стално остао. Разлог је био једноставан; само да се избегне државна цензура те књиге.
Касније је нашао да ново презиме има итекако смисла, јер је говорило "о сину Вукових
"Даница" (календара).
Био је тада стар само 22 године, и са тим радом се уз ново
презиме у културном свету истакао.

 

[Lada]

Najveći orator antičke Grčke Demosten imao je vrlo čudnu taktiku koja ga je tjerala na neumorni rad. Obrijao bi pola glave kako od sramote ne bi napuštao kuću te bi u tom periodu bez prestanka radio.

 

[Lada]

Franz Kafka
Kafka je vježbao potpuno nag ispred prozora kako bi održavao svoj um svježim.

 

[Lada]

Oscar Wild
Oscar Wild nije previše držao do pravila te ga nisu pogađala tuđa mišljenja. Postoji priča da je jednom prilikom prošetao ulicom rodne Engleske s jastogom na povodcu.

 

[Lada]

Victor Hugo
Kad god bi se osjećao ometen ili bez koncentracije, Victor Hugo bi sa sebe skinuo svu odjeću kako bi bio posve sam s olovkom i papirom

 

[Lada]

Kroz istoriju prepričavale su se priče o piscima, a jedna od njih je i ona da su književnici oduvijek bili naklonjeni raznim porocima. Među njima, kao društveno najprihvatljiviji, izdvaja se alkohol.
Neke pisce je nemoguće posmatrati van okvira u kojem se nalazi i neka čaša ili flaša. Sjetimo se na primjer Bodlera, Bukovskog, Hemingveja (naslovna fotografija), ili Keruaka i ostalih iz bit generacije.
Ništa drugačije nije ni u domaćoj književnosti. Od pisaca XIX vijeka do danas, za mnoge se govorilo da su voljeli (ili vole) dobru kapljicu. Počevši od Đure Jakšića, preko Janka Veselinovića, do Tina Ujevića, Rake Drainca ili Mike Antića, pa i nekih naših savremenika.
O vezi između alkoholizma i klasika svjetske književnosti engleskog govornog područja pisala je Olivija Laing u knjizi “The Trip to Echo Spring: On Writers and Drinking”. Ona se bavi istraživanjem odnosa između alkoholizma i pisanja i pita se o porijeklu veze između alkohola i književnosti. Knjiga je bazirana na životu i djelu šestorice autora: Skotu Ficdžeraldu, Ernestu Hemingveju, Tenesi Vilijamsu, Rejmondu Karveru, Džonu Berimenu i Džonu Čiveru. Žanrovski knjigu možemo čitati kao putopis i biografiju.

 

[Lada]

Kako bi napisala knjigu, autorka je obilazila mjesta na kojima su šestorica odabranih autora živjeli: pisali i pili. Na putovanju širom Amerike, Oliviju zanima udaljenost između pisaćih stolova i kafića u kojima su književnici provodili svoje vrijeme. Obilazeći sva ta mjesta, ona traži i prepoznaje motive iz književnih djela koja su ovi pisci ostavili za sobom.
Putujući kroz američka mjesta, autorka je pomislila kako bi bilo izgraditi neku vrstu topografske karte alkoholizma, počevši od zadovoljstva intoksikacije do otrežnjenja.
Sklonost ka alkoholu, između ostalog, ona objašnjava time da je piscima potreban stimulans kako bi dosegli granicu osjećajnosti i povećali intenzitet doživljaja svijeta…

 

[Lada]

Evo, koja su bila omiljena pića književnih velikana?
Ernest Hemingvej, američki pisac i dobitnik Nobelove nagrade, volio je da pije mohito (mojito), koktel koji predstavlja tradicionalno kubansko piće napravljeno od bijelog ruma, soka limete, šećernog sirupa, svježih listova mente, gazirane vode i izlomljenog leda.
Mint džulep u čiji sastav ulaze burbon, šećerni sirup, nana i voda bio je omiljeni koktel takođe nobelovca, Vilijama Foknera, koji je jednom prilikom rekao:
- Civilizacija počinje sa destilacijom.
Oskar Vajld volio je da pije apsint, liker koji se proizvodi od anisa, pelina i šećera. Čarls Bukovski je pio mješavinu piva i burbona (boilermaker).
Dilan Tomas uživao je ispijajući viski, a Tenesi Vilijams, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca XX vijeka, rado je pio ramos fiz, koktel koji se sastoji od džina, limunovog soka, bjelanceta, slatke pavlake i gazirane vode.
Koktel margarita, koji u osnovi sadrži tekilu ili vermut, često su pili Džek London, Džek Keruak, En Sekston, Doroti Parker

 

[Lada]

Isak Asimov je jedini pisac čija se dela mogu podeliti u deset kategorija
na policama biblioteka.

 

[dlugomir]

Uvek kad dođu Božići i Nove godine prisetim se Dina Martina, glumca, pevača, zabavljača o ko zna šta još. Naročito one njegove božićne pesme. Nije mu to jedina, imao ih je još koje je snimio sam ili u duetu sa recimo Sinatrom. A bio je baš zgodan dasa, markantan, šarmantan, i glas i stas što bi se nekad reklo:

Žena je svakako imao puno, ali nije mu sve u životu išlo glatko i slatko, naročito u prvom poluvremenu. Rođen je 1917. kao Dino Kroćeti u nekoj zabiti u Ohaju za koju sigurno nikad niste čuli. Nisam ni ja. U čisto italijanskoj porodici govorilo se samo italijanski tako da mali Dino do svoje pete godine nije znao ni reči engleskog. Zbog toga, a i zbog nestašnog karaktera je imao problema u školama koje je pohađao. Iz nekih je izbacivan, a neke je i sam napustio. Kao mladić bavio se raznim stvarima, prodavao pića na crno, bio krupije u ilegalnim kockarnicama, bavio se boksom...

Zaista poznat je postao tek u svojim tridesetim. Do tada mu je bilo teško.

 

[suave]

Liam Nison je svoje uloge u akcionim filmovima uvežbavao i pre nego što je postao glumac

https://faroutmagazine.co.uk/the-reason-liam-neeson-was-once-fired-as-a-school-teacher/