Ovo je zapravo pocetak jedne price koja sticajem nekih okolnosti nikad nije zavrsena... I premda je trebala biti zaboravljena, jer je tako najjdenostavnije... Zaborav i ljudi vec toliko vekova vode rat...
Nesto koji minut pre 15 casova, zastala je pred svojim omiljenim izlogom prepunom plisanih lutaka, ugladala odraz svog lika u staklenoj povrsini i vragolasto se osmehnula time poprilicno zatecenom pajacu koji se upravo spremao da zagundja nesto velikom medi. Okrenula se i nastavila hod pokusavajuci ponovo da u svojoj glavi spoji sve one reci koje joj je izgovorio i napisao i boju njegovog glasa sa slikama koje joj je poslao. Negde sasvim u dnu njene duse jedan mali beli leptir, zamahno je krilima predosecajuci nekakvu oluju i pozelevsi da da svoj doprinos. To je opste poznata stvar o leptirima.
U isto to vreme tek jedan dasak vetra daleko, znojavih dlanova, da li zbog treme ili velike vrucine, on je stajao zagledan u veliki crveni balon koji se nekako obesnjacki motao oko ulicne svetiljke za koju je bio zakacen... Zagledan u lica devojaka koje su prolazile pitao se u sebi da li ce je prepoznati odmah... Pomalo se i igrajuci tako da odagna nemir koji kao da je pretio odnegde...
Ugledela ga je prva i ugao njenih usana krenuo je da se izvija na gore sireci se lagano u puni osmeh, red blistavih belih zubica se kezio prema njemu u trenutku kada su im se pogledi sreli...
Jagode, tresnje, visnje.... slag... Pruzio joj je ruku... Dodir svile... Nezan... toliko prijatniji od vreline koja ih je okruzivala....
Pomalo neobavezno su poceli da caskaju...
-Drago mi je sto smo se konacno sreli...
i slicne stvari... negde u mislima su mu se stvorile reci koje je opisuju... odbegla od sna... zauvek ce je tako upamtiti
-Pa... idemo li na taj ajzkrim ili ne?
pitala ga je . Prenuo se...
-Pa da... Ti izaberi mesto...
Hodali su i ona je nesto chavrljala o svom putu do ovde, problemima u gradu, vrucini u prevozu... za trenutak se nasla ispred njega provlaceci se kroz splet parkiranih automobila... stala je neako bocno poluokrenuta prema njemu...
-Ides?
Blagi dasak vetra joj se poigrao sa dugom prelepom kosom boje.... i otkrilo na trenutak ono mesto gde se spajaju linije vrata i lica ispod drazesne skoljkice od uha... Skloniste od neba... Pogled mu je preleteo njen profil i zaustavio se sa na vrhu blago prcastog nosica... Dugmence
Da nisi ti slucajno andjeo, pa eto dosla ovde da pomalo da me sludis i pokupis mi sve nezne reci koje postoje? Pozeleo je da je upita...
-Idem...
Poklonicu ti ih... sve do jedne, svaku koju ikada pronadjem... da te prekrijem njima, ususkam ... da zaspis... sanjas najlepsi san ikada
Izasli su na setaliste produzili nekoliko koraka... neki slatkast miris je ispunio vazduh oko njih...
-Osecas? O tome sam ti pricala...
-Hajde da svratimo.... on joj je uzvratio....
................................................................
Nesto koji minut pre 15 casova, zastala je pred svojim omiljenim izlogom prepunom plisanih lutaka, ugladala odraz svog lika u staklenoj povrsini i vragolasto se osmehnula time poprilicno zatecenom pajacu koji se upravo spremao da zagundja nesto velikom medi. Okrenula se i nastavila hod pokusavajuci ponovo da u svojoj glavi spoji sve one reci koje joj je izgovorio i napisao i boju njegovog glasa sa slikama koje joj je poslao. Negde sasvim u dnu njene duse jedan mali beli leptir, zamahno je krilima predosecajuci nekakvu oluju i pozelevsi da da svoj doprinos. To je opste poznata stvar o leptirima.
U isto to vreme tek jedan dasak vetra daleko, znojavih dlanova, da li zbog treme ili velike vrucine, on je stajao zagledan u veliki crveni balon koji se nekako obesnjacki motao oko ulicne svetiljke za koju je bio zakacen... Zagledan u lica devojaka koje su prolazile pitao se u sebi da li ce je prepoznati odmah... Pomalo se i igrajuci tako da odagna nemir koji kao da je pretio odnegde...
Ugledela ga je prva i ugao njenih usana krenuo je da se izvija na gore sireci se lagano u puni osmeh, red blistavih belih zubica se kezio prema njemu u trenutku kada su im se pogledi sreli...
Jagode, tresnje, visnje.... slag... Pruzio joj je ruku... Dodir svile... Nezan... toliko prijatniji od vreline koja ih je okruzivala....
Pomalo neobavezno su poceli da caskaju...
-Drago mi je sto smo se konacno sreli...
i slicne stvari... negde u mislima su mu se stvorile reci koje je opisuju... odbegla od sna... zauvek ce je tako upamtiti
-Pa... idemo li na taj ajzkrim ili ne?
pitala ga je . Prenuo se...
-Pa da... Ti izaberi mesto...
Hodali su i ona je nesto chavrljala o svom putu do ovde, problemima u gradu, vrucini u prevozu... za trenutak se nasla ispred njega provlaceci se kroz splet parkiranih automobila... stala je neako bocno poluokrenuta prema njemu...
-Ides?
Blagi dasak vetra joj se poigrao sa dugom prelepom kosom boje.... i otkrilo na trenutak ono mesto gde se spajaju linije vrata i lica ispod drazesne skoljkice od uha... Skloniste od neba... Pogled mu je preleteo njen profil i zaustavio se sa na vrhu blago prcastog nosica... Dugmence
Da nisi ti slucajno andjeo, pa eto dosla ovde da pomalo da me sludis i pokupis mi sve nezne reci koje postoje? Pozeleo je da je upita...
-Idem...
Poklonicu ti ih... sve do jedne, svaku koju ikada pronadjem... da te prekrijem njima, ususkam ... da zaspis... sanjas najlepsi san ikada
Izasli su na setaliste produzili nekoliko koraka... neki slatkast miris je ispunio vazduh oko njih...
-Osecas? O tome sam ti pricala...
-Hajde da svratimo.... on joj je uzvratio....
................................................................
