Mračni zvuci stopljeni u noći,
Odjeci prošlog iščezli u tami,
Staze koje htedoh proći,
Svi izgubljeni dani...
I taj hladni vetar, što odnosi vreme,
Vidike mi vraća i jedan otvara mio.
Snovima mojim svuda baca seme,
Razara mesta na kojim nisam bio.
Beznađe cveta u moru praznine,
I stene se lome u huku te vode,
A ja samo čeznem, sanjam daljine,
I tonem sa svima što po obali hode.
Obigravam oko neznanih lica,
U gomili senki odraz gubim svoj,
I nekud letim kao plašljiva ptica,
Iz nemira starog u novi nespokoj.
Zazirem od svega i tražim malo,
Ispisujem misli da zaboravim njih,
Ali na papir nije sve stalo,
Lagano se gubim u gomili svih.
Još jedan čovek, to maleno zrno,
Koje žudno želi da ostavi trag,
Ali se s surovšću drugih ne nosi mirno,
I zato tone u sveopšti mrak.
I niko i svako- takav sam ja,
Beznačajno i maleno ime,
Koje samo leteti zna,
A u vodama tone razočaran svime.
Odjeci prošlog iščezli u tami,
Staze koje htedoh proći,
Svi izgubljeni dani...
I taj hladni vetar, što odnosi vreme,
Vidike mi vraća i jedan otvara mio.
Snovima mojim svuda baca seme,
Razara mesta na kojim nisam bio.
Beznađe cveta u moru praznine,
I stene se lome u huku te vode,
A ja samo čeznem, sanjam daljine,
I tonem sa svima što po obali hode.
Obigravam oko neznanih lica,
U gomili senki odraz gubim svoj,
I nekud letim kao plašljiva ptica,
Iz nemira starog u novi nespokoj.
Zazirem od svega i tražim malo,
Ispisujem misli da zaboravim njih,
Ali na papir nije sve stalo,
Lagano se gubim u gomili svih.
Još jedan čovek, to maleno zrno,
Koje žudno želi da ostavi trag,
Ali se s surovšću drugih ne nosi mirno,
I zato tone u sveopšti mrak.
I niko i svako- takav sam ja,
Beznačajno i maleno ime,
Koje samo leteti zna,
A u vodama tone razočaran svime.
.kad ipak stanem da odmorim krila, misao lepa nek odmor mi bude, pa opet onda snagom da poletim, u neki novi nespokoj sletim jer to je samo života zov. 
