Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.519
Vecinska Srbija je iz srca navijala za Hrvatsku na svetskom prosle godine, Djokovic navija za Hrvate i javno se time hvali, a ja sada citam komentare na hrvatskim portalima i otprilike odnos je 5:1 da je Luka Jovic kako kazu osrednje talentiran nogometas i da je Real pogresio sto ga je platio 60 miliona...
Da ne bude da banalizujem, pogledajmo elite. Hrvati su se istakli u Prvom svetskom ratu kao najhrabriji austrougarski vojnici kada treba klati srpske zene i decu, a Srbi u tom trenutku najveci pobednici i stradalnici na planeti prave zajednicku drzavu sa njima koji su porazeni i koji nemaju drzavnost ravno hiljadu godina...
I oni nam se na sve to zahvaljuju genocidom 1941-1945. I mi opet pravimo jos jednu drzavu sa njima. I danas mi smo stalno iznenadjeni kad oni naprave neki ocigledni antisrpski gest.
Hrvati normalno dolaze u Beograd, hvala Bogu niko ih ne dira, a znamo kako prolaze Srbi kod njih.... Na primorju se lupaju automobili sa srpskim reg. tablicama, vaterpolisti Zvezde se lincuju, itd....
Mislim da su Srbi, barem vecina iskreno verovali u bratstvo i jedinstvo, dok je takvih Hrvata bilo jako malo... I danas, mi njih dozivljavamo kao nase, mi se radujemo njihovim uspesima jer kako cesto kazemo, normalno da mi je Hrvat blizi i drazi od nekog tamo Francuza i Nemca, ali oni to tako ne dozivljavaju. Njima jeste drazi Francuz i Nemac jer sa njima nisu ratovali i kod njih nadjacava taj animozitet i rivalstvo, dok mi, Srbi, i posle svega sto se desilo Hrvate percipiramo kao bracu jer pricamo istim jezikom, slusamo istu muziku i gledamo iste filmove i onda nam zbog svega toga oni dodju blizi nego neki stranac.
Ko je ovde u pravu? Mi ili oni? Da li smo mi glupi, a oni pametni, ili smo mi normalni i humani, a oni pokvareni i zli...
Da ne bude da banalizujem, pogledajmo elite. Hrvati su se istakli u Prvom svetskom ratu kao najhrabriji austrougarski vojnici kada treba klati srpske zene i decu, a Srbi u tom trenutku najveci pobednici i stradalnici na planeti prave zajednicku drzavu sa njima koji su porazeni i koji nemaju drzavnost ravno hiljadu godina...
I oni nam se na sve to zahvaljuju genocidom 1941-1945. I mi opet pravimo jos jednu drzavu sa njima. I danas mi smo stalno iznenadjeni kad oni naprave neki ocigledni antisrpski gest.
Hrvati normalno dolaze u Beograd, hvala Bogu niko ih ne dira, a znamo kako prolaze Srbi kod njih.... Na primorju se lupaju automobili sa srpskim reg. tablicama, vaterpolisti Zvezde se lincuju, itd....
Mislim da su Srbi, barem vecina iskreno verovali u bratstvo i jedinstvo, dok je takvih Hrvata bilo jako malo... I danas, mi njih dozivljavamo kao nase, mi se radujemo njihovim uspesima jer kako cesto kazemo, normalno da mi je Hrvat blizi i drazi od nekog tamo Francuza i Nemca, ali oni to tako ne dozivljavaju. Njima jeste drazi Francuz i Nemac jer sa njima nisu ratovali i kod njih nadjacava taj animozitet i rivalstvo, dok mi, Srbi, i posle svega sto se desilo Hrvate percipiramo kao bracu jer pricamo istim jezikom, slusamo istu muziku i gledamo iste filmove i onda nam zbog svega toga oni dodju blizi nego neki stranac.
Ko je ovde u pravu? Mi ili oni? Da li smo mi glupi, a oni pametni, ili smo mi normalni i humani, a oni pokvareni i zli...
