Gledam ti ja kišu s’ ove strane prozora. Učini mi se Noje pliva traži brod. Pliva i jedan slon, žirafa, nekoliko kofera pa me zbunilo malo što iz jednog vire tange…
Shvatim da posmatranje kiše s’ ove strane prozora nije lak posao i da ako ovako nastavim imaću neka „neodložna posla“ sa psihićima u nameri da dokažem da moj um nije naivno postradao. Uzaludan trud. Složićete se sa mnom. Zar ne?
Elem, akcenat na ElEm. Rešim da uzmem razlog zbog kojeg volim kišu (najlepši crveni kišobran koji je kiša ikada videla) i krenem u kafić na čaj. Neplanski. Bez ikakve želje da se neko pridruži da zajedno srčemo čaj.
I tako..stignem ja tamo. Naručim čaj od jagode. Preko puta mene dvoje golubčića. Obzirom da nam je separe jedan do drugog, priđem bliže da čujem o čemu ćaskaju. Dokona polovnjača. Šta bi drugo?! Dasa sve vreme drži tablet prikačen na net. Ona nešto priča. Tiho. Ne mogu svaku reč da pohvatam.
-Šta hoćeš ti ženska glavo od mene? Da ne idem? E baš ću da idem na tu žuraju sa likovima sa fejsa. Možeš se duriti danima, Ja idemmm. Jasno?! Idem!
Balkanski mužjak u poodmaklim pubertetskim godinama glasno se izderao na devojče. A posred mu čela ona velika punomasna bubuljica…fuuujjjj bre..
-Dobro. Idi. Ja gasim moj fb nalog.
Ustade lepo devojče i ode.
Kad ne prođe malo, eto se vraća. Vrište emocije na njenom licu.
-Konjino, nemoj nikada više da bi mi se javio!! U životu!! Jasno?!!
Poluglasno je još nešto izgovorila. Ja srećna. Donekle. Bila bih potpuno da je fijuknula onu štiklu u pravcu onog „njenog“.
Ispih ja moj čaj i padne mi na um da filozofiram na temu neta. Msm..nije on ni toliko loš. Razbija monotoniju ušuškanih veza, vezica i brakova i leči nezadovoljstvo na ličnom planu. Znam jednog takvog lika koji putem neta na pogrešan način skreće pažnju na sebe. Valjda zato što ogledalo zamagli čim ovaj stane ispred njega. Ako uopšte i stane…
Elem..i jopet ELEM…vratim se u topli dom. Rešim da obaspem misli mudrim izrekama o kiši:
”Ovako ja to vidim – ako želite dugu, morate podneti kišu.”
“Lepe reči i blaga kiša svuda prodru.”
“Reke ne piju svoju vodu; drveće ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko, uvek je korist drugih.”
I moja omiljena:
“Posle kiše sunce jače sija.”
Vreme mi za kaficu…Pogledajte prilog 382930
Shvatim da posmatranje kiše s’ ove strane prozora nije lak posao i da ako ovako nastavim imaću neka „neodložna posla“ sa psihićima u nameri da dokažem da moj um nije naivno postradao. Uzaludan trud. Složićete se sa mnom. Zar ne?
Elem, akcenat na ElEm. Rešim da uzmem razlog zbog kojeg volim kišu (najlepši crveni kišobran koji je kiša ikada videla) i krenem u kafić na čaj. Neplanski. Bez ikakve želje da se neko pridruži da zajedno srčemo čaj.
I tako..stignem ja tamo. Naručim čaj od jagode. Preko puta mene dvoje golubčića. Obzirom da nam je separe jedan do drugog, priđem bliže da čujem o čemu ćaskaju. Dokona polovnjača. Šta bi drugo?! Dasa sve vreme drži tablet prikačen na net. Ona nešto priča. Tiho. Ne mogu svaku reč da pohvatam.
-Šta hoćeš ti ženska glavo od mene? Da ne idem? E baš ću da idem na tu žuraju sa likovima sa fejsa. Možeš se duriti danima, Ja idemmm. Jasno?! Idem!
Balkanski mužjak u poodmaklim pubertetskim godinama glasno se izderao na devojče. A posred mu čela ona velika punomasna bubuljica…fuuujjjj bre..
-Dobro. Idi. Ja gasim moj fb nalog.
Ustade lepo devojče i ode.
Kad ne prođe malo, eto se vraća. Vrište emocije na njenom licu.
-Konjino, nemoj nikada više da bi mi se javio!! U životu!! Jasno?!!
Poluglasno je još nešto izgovorila. Ja srećna. Donekle. Bila bih potpuno da je fijuknula onu štiklu u pravcu onog „njenog“.
Ispih ja moj čaj i padne mi na um da filozofiram na temu neta. Msm..nije on ni toliko loš. Razbija monotoniju ušuškanih veza, vezica i brakova i leči nezadovoljstvo na ličnom planu. Znam jednog takvog lika koji putem neta na pogrešan način skreće pažnju na sebe. Valjda zato što ogledalo zamagli čim ovaj stane ispred njega. Ako uopšte i stane…
Elem..i jopet ELEM…vratim se u topli dom. Rešim da obaspem misli mudrim izrekama o kiši:
”Ovako ja to vidim – ako želite dugu, morate podneti kišu.”
“Lepe reči i blaga kiša svuda prodru.”
“Reke ne piju svoju vodu; drveće ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko, uvek je korist drugih.”
I moja omiljena:
“Posle kiše sunce jače sija.”
Vreme mi za kaficu…Pogledajte prilog 382930