Za nesvesno se znalo još u antičkom dobu. Pominje se u Vedama izmedju 2500 i 600 godina p.n.e. U srednjem veku o njemu govore Paracelsus i Oresme da bi tek s Frojdovom metodom psihoanalize dobilo pažnju i priznanje.
Nesvesno se ne može tačno definisati pošto je nemanifestovano. Nagoveštaji njegovog postojana se dobijaju kroz osećanja. Iz njihove polarnosti se vidi da postoji podsvesni i nadsvesni nivo. Frederic W. H. Myers, osnivač "Društva za psihička istraživanja", je smatrao da je u "dubini našeg bića skrivena i gomila smeća i riznica blaga."
Israel H. Levinthal je tvrdio da je svesno i podsvesno krunisano supersvesnim (nadsvesnim). U jednom predavanju u Njujorku je izjavio: "Protivno psihologiji koja centrira sva istraživanja na podsvesno u ljudskoj prirodi, nova psihologija supersvesnog usmerava pažnju na riznicu blaga - regiju koja može objasniti veličinu, nesebičnost i herojska dela ljudi."
Po profesoru Jules-Bois sa Sorbone, francuski psiholozi su istraživanjem ustanovili postojanje supersvesnog koje je "potpuna suprotnost podsvesnom umu shvaćenom od Frojda. Supersvesno sadrži potencijal da stvara čoveka čovekom, a ne samo super-životinjom."
Jezik tela je opštepoznat, ali malo se zna i pominje komunikacija kroz nadsvesno. Preko nadsvesnog smo povezani celim univerzumom. Poruke iz nadsvesnog prodru u um kao intuicija, predosećanje, telepatija i različite “slučajnosti.” Ali, “slučajnostima” se, usled nerazumevanja, ne pridaje veći značaj.
Švajcarski psihijatar Carl Gustav Jung je jedan od retkih psihijatara koji je imao smelosti da napusti čvrsto tlo nauke da bi zaplovio nesigurnim duhovnim vodama. Tako je shvatio da ne postoji slučaj. Dešavanja nisu odredjena samo fizičkim zakonitostima, već i duhovnim, što je detaljno obrazložio u teoriji Sinhroniciteta.
Potrvrdu za to sam dobila ličnim iskustvom. Moji roditelji žive u Vojvodini, a ja u Australiji. Za njih je skupo da me zovu telefonom. Zato ja njih nazovem. Jedne večeri sam pomišljala da ih pozovem, ali pošto je bilo dosta kasno odložila sam poziv za drugi put i otišla da spavam. U momentu potpune opuštenosti, ili na granici između sna i budnog stanja osetila sam, skoro fizičko prisustvo moje majke i neku duboku čežnju koju je ona osećala. Činilo mi se da smo u trenu postale jedno. Kao da je njen doživljaj postao moj.
Osećaj je bio toliko snažan da sam se trgla i u potpunosti rasanila. U tom momentu je zazvonio telefon. Zvala je moja majka. Prve njene reči su bile: "Toliko sam te se poželela da sam morala da nazovem i da te čujem". Tada mi je potvrdila da moj doživljaj nije bio produkt mašte i slučaja, već nadsvesne, telepatske komunikacije.
Nesvesno se ne može tačno definisati pošto je nemanifestovano. Nagoveštaji njegovog postojana se dobijaju kroz osećanja. Iz njihove polarnosti se vidi da postoji podsvesni i nadsvesni nivo. Frederic W. H. Myers, osnivač "Društva za psihička istraživanja", je smatrao da je u "dubini našeg bića skrivena i gomila smeća i riznica blaga."
Israel H. Levinthal je tvrdio da je svesno i podsvesno krunisano supersvesnim (nadsvesnim). U jednom predavanju u Njujorku je izjavio: "Protivno psihologiji koja centrira sva istraživanja na podsvesno u ljudskoj prirodi, nova psihologija supersvesnog usmerava pažnju na riznicu blaga - regiju koja može objasniti veličinu, nesebičnost i herojska dela ljudi."
Po profesoru Jules-Bois sa Sorbone, francuski psiholozi su istraživanjem ustanovili postojanje supersvesnog koje je "potpuna suprotnost podsvesnom umu shvaćenom od Frojda. Supersvesno sadrži potencijal da stvara čoveka čovekom, a ne samo super-životinjom."
Jezik tela je opštepoznat, ali malo se zna i pominje komunikacija kroz nadsvesno. Preko nadsvesnog smo povezani celim univerzumom. Poruke iz nadsvesnog prodru u um kao intuicija, predosećanje, telepatija i različite “slučajnosti.” Ali, “slučajnostima” se, usled nerazumevanja, ne pridaje veći značaj.
Švajcarski psihijatar Carl Gustav Jung je jedan od retkih psihijatara koji je imao smelosti da napusti čvrsto tlo nauke da bi zaplovio nesigurnim duhovnim vodama. Tako je shvatio da ne postoji slučaj. Dešavanja nisu odredjena samo fizičkim zakonitostima, već i duhovnim, što je detaljno obrazložio u teoriji Sinhroniciteta.
Potrvrdu za to sam dobila ličnim iskustvom. Moji roditelji žive u Vojvodini, a ja u Australiji. Za njih je skupo da me zovu telefonom. Zato ja njih nazovem. Jedne večeri sam pomišljala da ih pozovem, ali pošto je bilo dosta kasno odložila sam poziv za drugi put i otišla da spavam. U momentu potpune opuštenosti, ili na granici između sna i budnog stanja osetila sam, skoro fizičko prisustvo moje majke i neku duboku čežnju koju je ona osećala. Činilo mi se da smo u trenu postale jedno. Kao da je njen doživljaj postao moj.
Osećaj je bio toliko snažan da sam se trgla i u potpunosti rasanila. U tom momentu je zazvonio telefon. Zvala je moja majka. Prve njene reči su bile: "Toliko sam te se poželela da sam morala da nazovem i da te čujem". Tada mi je potvrdila da moj doživljaj nije bio produkt mašte i slučaja, već nadsvesne, telepatske komunikacije.
