Nešto zanimljivo o Galileu

[Poli46]

Galileo Galilei je rođen u Pizi 1564.godine.Imao je veoma zanimljiv život..
a smrt je svima poznata. Inkvizicija.

Snažan zagovornik naučne metode, zalagao se za sprovođenje istraživanja u prilog
naučnim teorijama. I, što je najvažnije, bio je glavni zagovornik načina na koji gledamo
na zvezde. U doba kada se verovalo da je Zemlja centar univerzuma, koristio je
sopstvena zapažanja da sugeriše da je to zapravo Sunce oko koga se okrećemo.
Iako bi ga ovo dovelo u vruću vodu sa Katoličkom crkvom, ove ideje, zajedno sa
bezbroj izuma i akademskih spisa, kasnije će učvrstiti njegovo nasleđe.

Galileo Offering His Telescope to Three Women, published in “The tradition of technology: Landmarks of Western technology,” (Photo: Library of Congress)

GALILEO NIKAD NIJE ZAVRŠIO KOLEŽ. Iako je Galileo jedan od velikih mislilaca svoje generacije– a njegov rad je i dalje relevantan – on zapravo nikada nije završio fakultet. Rođen u Pizi, prvo je razmišljao da postane sveštenik, ali se upisao na Univerzitet u Pizi da bi studirao medicinu na nagovor svog oca. Dok je bio tamo, postao je fasciniran matematikom i ubedio je oca da mu dozvoli da studira matematiku i prirodnu filozofiju. Međutim, napustio je školu 1585. godine bez diplomiranja.

 

[Poli46]

Međutim, to ga nije sprečilo. Jednostavno je nastavio dalje i postao šef
katedre matematike na Univerzitetu u Padovi, na kojoj je funkciji bio do 1610.

Illustration of the Moon in Galileo's “Sidereus Nuncius,” published in 1610. (Photo: Public domain via Wikipedia)
IZAZVAO JE POPULARNA RAZMIŠLJANJA O ASTRONOMIJI I FIZICI. Tokom Galilejevog vremena, vladajuće filozofije u fizici i astronomiji bile su zasnovane na delima grčkih filozofa. Aristotelov rad bio je široko prihvaćen od strane akademika,
ali Galilej se usudio da ospori te ideje. Na primer, Aristotel je učio da teži predmeti padaju brže od lakših predmeta srazmerno njihovoj težini. Galileo je razotkrio tu
ideju bacanjem loptica sa Krivog tornja u Pizi. Galilej je tvrdio da je, izuzimajući
bilo kakve sile otpora, vreme spuštanja objekta nezavisno od njegove mase.

Ali ovo nije bio jedini put da je potkopao Aristotelova učenja, koja su bila popularna
i kod Katoličke crkve. Poboljšanjem teleskopa bio je u stanju da napravi neverovatna posmatranja noćnog neba. Ovo je uključivalo gledanje Venere. Galileo je zapravo primetio da planeta prolazi kroz faze slične Mesecu. Dakle, zaključio je, Venera mora
da se okreće oko Sunca. U vreme kada se smatralo da je Zemlja centar univerzuma, ovo je bio problem. Iako nam se danas to zapažanje možda ne čini mnogo, oni su bili protiv Aristotelove ideje da su nebesa savršena i da su ostala nepromenjena i da je Zemlja pokvarena zemlja. Tu ideju je veoma prihvatila Katolička crkva, koja nije bila
baš srećna zbog Galilejevog dela.

 

[Poli46]

GALILEO JE NASTAVIO VAŽNA ZAPAŽANJA O MESECU. Kao što je pomenuto,
Galileo je napravio velika poboljšanja na teleskopu, koji je izmišljen u Holandiji
početkom 1600-ih. Iako mnogi ljudi pogrešno misle da je Galilej sam izmislio
teleskop, on je zapravo bio prvi koji ga je upotrebio za posmatranje nebeskih tela.
To mu je uspelo jer je, putem pokušaja i grešaka, 1609. godine stvorio teleskop
koji je mogao da uveća do 30x. Koristio je teleskop da razazna mnoga nebeska tela, uključujući i Mesec. Sve do ove tačke, Aristotelov stav da je Mesec bio savršeno
gladak bio je prihvaćen kao istinit.

“Portrait of Galileo” by Justus Sustermans (Photo: Public domain, via Wikimedia Commons)
Ali Galilej je zapravo video kratere na Mesecu i napravio topografske karte koje procenjuju visine Mesečevih planina. Galilej je takođe nacrtao faze Meseca.
Opet, ova konkretna zapažanja izazvala su sukob sa prihvaćenim verovanjima
u 17. veku.

 

[Poli46]

OTKRIO JUPITEROVE MESECE Nakon svog prvog rada na Mesecu, Galileo je
koristio svoj teleskop da bi napravio mnoga druga otkrića. Posmatrao je i Saturn i Neptun, video sunčeve pege i pronašao mnoge nove zvezde koje se golim okom
nisu mogle videti. Jedno od njegovih najvećih otkrića dogodilo se 1610. godine
kada je pored Jupitera video ono što je opisao kao „tri fiksne zvezde, potpuno
nevidljive svojom malošću“. Kako ih je posmatrao narednih dana, video je četvrti
objekat i primetio je da je jedan nestao. Ovo ga je brzo navelo da zaključi da oni
kruže oko planete.

“Galileo facing the Roman Inquisition” by Cristiano Banti (1857). (Photo: Public domain via Wikipedia)
Ono što je otkrio bila su četiri najveća Jupiterova meseca. Sada poznati kao
Galilejevi meseci, zovu se Io, Ganimed, Evropa i Kalisto. Ovo otkriće je revolucionisalo astronomiju u to vreme jer je još jednom ukazalo na nedostatke u aristotelovskoj kosmologiji. Prema Aristotelovom učenju, planete ne bi trebalo da imaju svoja tela u orbiti, već da kruže oko Zemlje. Još jednom je Galilejev rad ukazao na velike probleme sa prihvaćenom filozofijom.

 

[Poli46]

GALILEJU JE SUDILA INKVIZICIJA. Iako mu je Galilejevo delo donelo trajno nasleđe
kao jednog od velikih mislilaca istorije, nisu se svi tokom njegovog vremena divili njegovom delu. Nauka i religija su bile duboko isprepletene u Galilejevo vreme i
njegov rad koji je razotkrio Aristotelove teorije učinio ga je duboko nepopularnim
među nekim akademskim kolegama i, definitivno, Katoličkom crkvom.
Njegova stalna zapažanja koja pokazuju da je Kopernikanski sistem, gde je Sunce,
a ne Zemlja, centar univerzuma, izazvao velike talase. Osnova Katoličke crkve za insistiranje da je Zemlja centar univerzuma bila je vezana za biblijske odlomke u
kojima se navodi da je Zemlja fiksna. Galilej je u pismima svom učeniku tvrdio
da Bibliju treba uzeti kao autoritet za veru, ali da nauka treba da vlada danom
kada je u pitanju astronomija..
https://mymodernmet.com/galileo-galilei-facts/
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako se završilo znamo.."Ipak se okreće"